UVOD I JOŠ PONEŠTO

Od kada je krenuo u završnu fazu manipulativne kampanje za brisanje Kosmeta iz nacionalne svesti srpskog naroda (koja je praktično započela prvog dana njegovog dolaska na vlast), globalistički prokurator Srbije, Aleksandar Vučić, izgubio je (ako ih je ikad i imao) svaku naznaku ljudske moralnosti, svaki nacionalni orijentir i bilo koji trag Pravoslavlja, a pokazao beskurpuloznost i beščašće neviđeno kod lidera u dugoj istoriji srpskog naroda. Nikada, naime, ni jedan naš Vođa do Vučića nije pokazao spremnost da krčmi državu zarad vlasti, da pomaže neprijateljima da okupiranu teritoriju proglase za svoju i da radi imaginarnih ciljeva poput „stabilnosti u regionu“, „evropskih perspektiva“ i sličnih šarenih laža komada Srbiju i razbija srpski narod, ne samo na Kosmetu, već i svuda u okruženju. Njegova spremnost da ne pita za cenu ostvarenja svojih ciljeva, čak i u slučaju da ne smogne hrabrosti da počini završni čin nameravane izdaje, već je srpskom narodu, srpskoj Crkvi i srpskoj istoriji nanela neprocenjivu štetu koja će nas pritiskati vekovima.

Stepen destrukcije koji pokazuje u postupcima i gotovo otvorene potcenjivačke mržnje koju ispoljava prema srpskom narodu, kao i povremeni izlivi besa u javnim istupima kod nekih stvaraju utisak da se radi o sobi koja nije u stanju da uvek kontroliše svoje ponašanje, a kod drugih da vešto glumeći političku šizofreniju  olakšava sebi ostvarenje svojih izdajničkih namera. Lično smatram da ne treba gubiti previše vremena na to da li su u pravu prvi, drugi ili je istina možda negde na sredini, već se treba skoncentrisati na njegove aktivnosti koje  se poput kame zabadaju u nacionalno tkivo srpskog naroda, odnosno demaskirati i razobličiti laži kojima nas namenski svakodnevno zasipa.

Sama struktura Vučićeve ličnosti nije više toliko bitna jer ovo što čini on radi u svoje ime, ali za tuđi račun. Iza njega stoje one sile koje srpski narod i slovensko pravoslavlje nemilosrdno proganjaju već vekovima i proganjaće ga do konačnog uništenja ili svog poraza. One su jake i organizovane, a u trenutku kada je, zarad vlasti, pristao da postane njihovo oruđe, njegov psihološki profil postao je deo njihovih operacija. Taj profil je godinama brušen kako njima odgovara i u trenutku kada je ne samo okrenuo leđa Crkvi, već direktno napao njen Kosovski zavet i velikodostojnike koji ga pronose, jasno je da je Vučić definitivno odabrao i Gospodare i svoj nepovratni put. Ko mu je suštinski gospodar jasno je po količini laži koju izgovara i obmana koje sprovodi, pa je demaskiranje posledica njegovih dela po srpski narod i državu daleko prioritetnije od bavljenja njegovom ličnošću.

U tom kontekstu pozabavićemo se boravkom i aktivnostima Aleksandra Vučića i Hašima Tačija na Evropskom forumu u Alpbahu 25.08.2018, kao i razgovorima koje su, veče pre toga, njih dvojica vodila pod posredništvom premijera Austrije Sebastijana Kurca i evropskog komesara Johanesa Hana.

Nema sumnje da se radi o sinhronizovanom nastupu čije sve aspekte i poruke treba pažljivo proučiti, pre svega zato da bi se razbila dimna zavesa kako su „pregovarači“ još uvek u fazi ideja, kako još uvek nema „ničeg konkretog“ i sl., koja treba da dezavuiše pre svega srpsku javnost,  čija se ogromna većina protivi Vučićevom sve otvorenijem odricanju od Kosmeta. „Rešenja“ su gotova i ovo što nam se dešava jeste priprema njihove implementacije u svesti naroda kako bi se izbegao tzv. „bumerang-efekat“, odnosno mogućnost da narod „istorijski sporazum“ odbaci na „ulici“, što bi itekako ugrozilo sve što je Zapad do sada ostvario u kolonizaciji Srbije, kao i ono što tek namerava da ostvari. I to se veoma jasno videlo tokom boravka Vučića i Tačija u Alpbahu.

Pre nego krenemo u detaljniju analizu njihovih nastupa vreme je za kratku digresiju. Iskustvo nas uči da Tačijevi istupi posle zajedničkih sastanaka, kakav je bio i ovaj u Austriji, mnogo više odgovaraju realnosti nego Vučićevi. Prosta činjenice da je realizovano sve od onoga što je Tači najavljivao kao pozitivno dostignuće za Albance, a ništa od onoga što je Vučić obećavao Srbima, kao i da Kosovo posle Briselskih sporazuma 1. i 2. (Dačić i Vučić) ima mnogo više državnih atributa nego pre toga, govore same za sebe.

ŠAPUTANJA U ALBAHU

U austrijskom Alpbahu Vučić i Tači nastupili su na panelu „Nove perspektive proširenja EU”, gde su sedeli jedan do drugoga, neprestano jedan drugome nešto šaputali, a u okviru “političkih razgovora” izneli su vrlo slične stavove o “razgovorima” koje vode. Da pogledamo par primera.

O “granicama”

Vučić: „Oni koji govore protiv ideje o razgraničenju ne znaju šta znači taj pojam” (1) Razumemo da imate sopstveni interes, ali koje su granice Srbije ili Kosova…  Sada kada smo konačno počeli da pričamo o suštinskim pitanjima, svi oni kažu „šta to radite”. Šta vas briga, mi radimo za budućnost naših građana. Činimo to za nas. Ne utičemo ni na koga drugog u regionu”, poručio je Vučić podsećajući da je hiljadu puta rekao da Srbija poštuje i da će poštovati teritorijalni integritet BiH…”(2)

Tači: „Iz moje perspektive korekcija granica u cilju pronalaženja rešenja je opcija. Niko iz našeg regiona, članice EU i druge u svetu ne treba da se suprotstave ili plaše potencijalnog mirovnog sporazuma, čak iako takav dogovor sadrži korekciju granica. Uveravamo da sporazum pod tim scenarijom neće ići duž etničkih linija. Kosovo ostaje multietnička zajednica, nastaviće da primenjuje najviše standarde po pitanju manjinskih prava i isto važi za Srbiju. Dogovor može imati samo pozitivne efekte po region i šire”, naglasio je Tači  ukazavši da je Srbija dala garancije vezane za Republiku Srpsku, i da treba biti pragmatičan u traženju rešenja.(3)

O ličnim međusobnim odnosima:

Vučić: „Da li mislite da se Tači obradovao što sedi pored mene? Da li me voli – ne, i ja ga ne volim uopšte. Ali moramo da razgovaramo i pokušamo da rešavamo problem koji postoji 200 godina. Ako budemo u mogućnosti da pronađemo rešenje, to će biti moguće samo ako dobijemo podršku EU.”(4)

Tači: „Ne volimo se Vučić i ja, ali imamo obavezu da sedimo zajedno, radimo i pregovaramo. Nadam se, iako znam da je teško, da ćemo učiniti najbolje. Ako ne postignemo mirovni dogovor, šta je rešenje?”(5)

O tzv. „sporazumu“

Vučić: „Činim najbolje da pomognem Srbima da imaju svoju budućnost, ali mislim da radimo i nešto važno za Albance. Radi se o Srbima i Albancima, moramo da živimo zajedno u budućnosti… To bi bilo nešto suštinski za Balkan nešto o čemu nismo mogli da sanjamo dugo vreme. Ljudi koji su bili ranije na vlasti su uvek radili na sklanjanju u stranu probleme, samo da prežive politički još koju godinu”.(6)

Tači: „Zvanično smo pokrenuli finalnu fazu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pozvani smo na treći sastanak 7. septembra u Brisel. Kosovo je opredeljeno da se postigne pravno obavezujući sporazum sa Beogradom. Vreme je da se to učini sada. Imamo mali prozor koji treba da iskoristimo”(7) … „Tači je ocenio da bi “uzajamno priznanje” Kosova i Srbije imalo pozitivan uticaj na ceo region”.(8)

Šta nam, dakle, govori ovolika podudarnost stavova dva, navodno, ljuta pregovaračka protivnika koji imaju potrebu da nam saopšte kako se ne vole ali, eto, razgovaraju zato što vole nas?

Mnogo toga, a pre svega da oni već znaju osnovu rešenja koje „promovišu“. Da nije tako, da je sve u fazi „ideja“ kako nas laže Vučić, zar bi te dve balkanske šuše rizikovale da svoj stav o potrebi „razgraničenja“ ponove posle oštre poruke Angele Merkel „da na Balkanu više nema promene granica“? (9) Tim pre što je to, navodno, neprihvatljivo i za zvanični London, vekovnog tajnog arhitektu u regionu. Teško. No, još je teže poverovati da ova dva balkanska pajaca znaju nešto što ne znaju Angela Merkel i Tereza Mej. Ili možda znaju?

Recimo, obojica (i Vučić i Tači), imali su susrete sa Aleksom Sorošem pre i posle Alpbaha. Vučić se sa njim sastao prvo 27.jula(10), a zatim i 28.avgusta 2018.(11) i uz neizbežne Rome, tema je oba puta bilo Kosovo, odnosno „pregovori“ Beograda i Prištine. I Tači se sa mladim Sorošem video u istom ritmu. I vremenski i tematski. Svakako zanimljiv trougao: Vučić-Tači-Soroš naslednik. A Alpbah u sredini. Za one koji se čude otkud se odjednom mladi Soroš zanima za Kosovo podsećanje da je tata Soroš finansirao i bombardovanje Srbije, i rad civilnih misija na Kosmetu, i stvaranje tzv. „Ahtisarijevog plana“ po kome se odvija legalizovanje nezavisnosti Kosmeta, kao i formiranje i rad tzv. „Međunarodne kontakt grupe“ koja je inicirala stvaranje tog plana, a kasnije ga i gurnula u orbitu uprkos tome što je odbačen u Savetu bezbednosti UN. Razlog je Trepča i ostala rudna bogatstva južne srpske pokrajine. Tek da znate šta je u fokusu porodice Soroš. A oni plaćaju one koji slušaju. Još više one koji im pomažu…

No, idemo dalje sa dešavanjima u Alpbahu. Vrlo bitna stvar koju Tači govori direktno, a Vučić priznaje „okruglo pa na ćoše“ jeste Vučićeva garancija da neće tražiti da ono što daje Kosovu bude kompenzovano ustupcima oko Republike Srpske. Time on legalizuje bolesnu anti-srpsku tezu na kojoj počiva zapadna logika kršenja međunarodnog prava u slučuju Kosmeta – „Kosovo je jedinstven slučaj (sui generis)!“ Vučić time legalizuje i samo bombardovanje, jer i ono se onda može predstavljati kao pravično. Zašto to radi? Ako već smatra da nema snage ili da nije prilika da pitanje Srpske pokreće u paketu sa Kosovom (što samo pokazuje koliko je „pametan“ ili koliki je izdajnik), zašto garantuje da Srbiji to sutra neće biti argument u nekim razgovorima oko Srpske koji će neminovno uslediti? Ko je on da tako nešto čini?

Idemo dalje. Ono što Vučić i Tači, saradnici na poslu legalizovanja nezavisnosti Kosmeta, koje bez prihvatanja od strane Srbije nikada neće biti legalno po međunarodnom pravu, takođe pominju u Alpbahu je izraz „mirovni sporazum Srba i Albanaca“ i još mu dodaju epitet „istorijski“.  Čista manipulativna glupost. U vezi toga ima najmanje dve bitne stvari:

  • Albanci i Srbi nisu ratovali. To je mnogo puta istakao i sam Vučić. I to u novije vreme. Sam je rekao da u sadašnjim pregovorima nisu problem Albanci već „velike sile koje su nas bombardovale“. Ali, mirovni sporazum sa njima već postoji. To je „Kumanovski sporazum“. A problemom statusa se bavi Rezolucija 1244. Pre nego nas je NATO zasuo bombama na Kosmetu se policija obračunala sa naoružanim terorističkim grupama i to uglavnom ubačenim iz zapadnih zemalja. Nije bilo rata Srba i Albanaca. Zašto onda da sa njima sklapamo „sporazum“ kojim treba da im dajemo teritoriju?
  • Ali, ako se već pravi nekakav „istorijski sporazum“ dva „najveća naroda na Balkanu“ zašto je samo Kosmet njegova tema? Zašto ne Skadar i ostali krajevi u Albaniji, koji su nekada pripadali Srbiji i gde danas žive Srbi, gotovo bez ikakvih nacionalnih prava? Vučić ih ni jedan jedini put nije spomenuo!

Tu dolazimo do problema „granica“. Tači je u Alpbahu upotrebljavao termin „korekcija granica“, a Vučić „razgraničenje“, pri čemu je protivnicima te „ideje“ poručio da ne znaju „šta znači taj pojam”. No, nije se potrudio da tim “neznalicama” u koje, priznajem, spada i autor ovog teksta taj pojam “pojasni”. Šta ne znamo o pojmu “razgraničenje”? Možda to ne podrazumeva definisanje graničnih linija dve države, ali šta podrazumeva? Možda oni koji se “razgraničavaju” ne moraju da potpišu bilo kakav dokument kojim to međunarodno potvrđuju, ali šta moraju? Možda je i moguće priznati granice neke države a ne priznati samu tu državu, ali kako? Evo, javno pozivam Vučića da nam definiše bar pojam “razgraničenje” ako nam već nije definisao “unutrašnji dijalog”, “zamrznuti konflikt” i ostale gluposti koje iskopava iz enciklopedijskih rečnika i njima mlati po srpskom narodu. Hajde, pravniče, koji si 25 godina posle diplomiranja postao “student generacije”, daj nam svoju definiciju “razgraničenja”, zašto je kriješ od nas neukih?

Još jednu stvar vredi izdvojiti iz Alpbaha. Vučićevo manipulativno pominjanje Engleza, kojima navodno „prigovara“ zbog stava o nepromenjivosti granica. “Čujem glasove iz Londona kao da su oni više zainteresovani za našu budućnost od nas samih”, naveo je Vučić. Zamislite samo. Čovek kome je Toni Bler zvanični savetnik, obaveštajac Amadeo Votkins nezvanični predsednik vlade, a Alister Kembel neformalni medijski urednik Srbije navodno se opire engleskom uticaju u Srbiji. Bljak. To je ista manipulativna matrica kao kada je Haredinaja prvo proglasio za zločinca a odmah iza toga mu pomogao da postane “premijer” tzv. “kosovske vlade”. Žargonski je nazivaju “igrom lažnog napada”, a oni sa Tavistoka je zovu „preusmeravanje pažnje“. Star manipulativni metod koji Vučić često primenjuje. Setite se samo kako je direktno prozvao Sinišu Malog oko Savamale i toga šta je on sad!

Svi elementi Vučićeve vladavine, a posebno odnos prema Kosmetu, podsećaju na prste MI-6. A posebno njegova sadašnja žurba. On zna da oni ne dozvoljavaju neispunjena obećanja. Otuda je pominjanje Engleza u Alpbahu čisto bacanje prašine u oči srpskom narodu. Da se Vlasi ne dosete.

ZAKLJUČAK I POSLE ALPBAHA

„Sinoć se nešto dogodilo. Imam utisak da sam prisustvovao istorijskom trenutku“(13), kazao je predsednik Austrije Van der Belen povodom boravka Vučića i Tačija na forumu u Alpbahu. Sigurno da prvi čovek zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom ovo nije izustio ni slučajno, ni napamet. Niti su slike i video-klipovi Vučića i Tačija kako se smejulje i došaptavaju dok drugi govore tek onako obišle svet.

Alpbah je definitivno bio uvertira pred zvanični susret Vučić-Tači koji se planira za sledeći vikend u Briselu. Nakon toga Vučić je najavio put na Kosmet gde će nešto “istorijski” poručiti Srbima koji tamo žive. Ali, kako je to sjajno uočio kosmetski novinar Ivan Maksimović u tekstu na ovom portalu:

“ … To što „mi živimo ovde“ nikada i nigde ne može da bude legitiman argument u raspravama ni o sudbini porodičnog imanja, a kamoli državne teritorije. Kosovo i Metohija su srpska zemlja a ne zemlja Srba koji na njoj žive!(14)

Teško je sažetije a jasnije demaskirati suštinu koncepta nameravane Vučićeve izdaje Kosmeta. Šta god  da od njega i njegovih satrapa čujete kada na Kosmet dođe setite se ove dve rečenice. Kada korumpirani izdajnici iz Vučić-Vulinove “Srpske liste” počnu da napadaju prave srpske patriote takođe se setite ove dve rečenice. I kada ćutite i razmišljate setite se njih. Uvek.

Jer, Kosmet je Srbija. A Vučić je izdajnik. Faust kome je Mefisto došao na naplatu i koji trguje ne samo našim Kosovom, već i našim životima i budućnošću naše dece kako bi otplatio dug svog vlastovanja. Posle Alpbaha to bi svima moralo biti potpuno jasno. Kao i to da Kosmet za Vučića više nije srpska zemlja i da je sve što on radi zapravo pokušaj da nas učini saučesnicima svoje izdaje.

Na nama je da odlučimo hoćemo li na to pristati! Posle Alpbaha …

__________________________________

Odrednice:

 


Izvor: Analitički Forum

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vučić u Alpbahu – korak dalje u izdaji Kosmeta

* Obavezna polja