Niz događaja u vezi sa Kosovom i Metohijom koji su se odigrali odmah nakon izbora u EU, ne daju osnova za optimizam kada je Srbija u pitanju. Srbi sa Kosova i Metohije žive u stalnom strahu i neizvesnosti, jer ne znaju šta ih čeka. Ništa bolja situacija nije ni u ostatku Srbije. Iako je javnost u Srbiji svakodnevno bombardovana raznim vestima o KiM, malo je onih vesti kojima zaista treba pridavati važnost. One su obično nedostupne široj javnosti.

Pre par dana je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot izjavio „Naš stav ostaje nepromenjen, cilj ostaje isti – opsežni sporazum o normalizaciji. A da bismo do toga došli, to podrazumeva dijalog koji vodi EU, mora da postoji dijalog. Obe strane moraju da se vrate za pregovarački sto, da vidimo kako možemo da idemo napred“.

Njegov stav je vrlo jasan, SAD zahtevaju da se što pre usaglasi sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, kojim bi Srbija priznala nezavisnost Kosova. Za SAD je nezavisnost Kosova stvar koja ne sme da se dovodi u pitanje. S tim u vezi pre par meseci je američki ambasador držao predavanje srpskim đacima u osnovnoj školi u Apatinu, kada im je prikazao mapu Srbije bez Kosova i Metohije. Reakcija svake normalne države koja drži do sebe bi bila da proglasi američkog ambasadora personom non grata. Ali ništa slično se ne može očekivati od srpskih vlasti koje vode politiku nezameranja Zapadu.

Srbiji su vezane ruke. Većina građana se protivi predaji, podeli Kosova ili razgraničenju. I većina je za to da se odloži rešavanje ovog pitanja. Sadašnje okolnosti u svetu se sasvim razlikuju od onih pre 20 godina kada je NATO izvršio agresiju na Srbiju i kada su SAD izgradile svoju vojnu bazu Bondstil na nelegalno oduzetom zemljištu. Ali tu nije bio kraj nasilju, ono traje i danas.

Suština svega je da se sadašnje rukovodstvo Srbije obavezalo da će rešiti kosovski problem, a za uzvrat mu je omogućeno da ima neograničenu vlast u zemlji. Čak ni u vreme Miloševićeve diktature nije postojala ovolika cenzura i gušenje svake slobodne misli. Ako bismo upoređivali, došli bismo do zaključka da je u vreme diktature bilo mnogo više slobode i demokratije. Sada praktično Kosovom treba da budu vraćeni krediti za vlast Srpske napredne stranke.

Zbog toga je Kosovo bila zabranjena tema u Skupštini Srbije već punih šest godina. Nije organizovana ni jedna sednica Skupštine na temu najvažnijeg nacionalnog pitanja. Za tih šest godina vođeni su tajni pregovori sa Prištinom o kojima javnost u Srbiji gotovo da nije informisana. Aktuelna vlast pokušava da odgovornost za potpisane dogovore i faktičko povlačenje sa Kosova prebaci na prethodne vlasti, iako za takve tvrdnje nema osnova. Zbog toga sa njihove tačke gledišta, sednica o Kosovu nije bila poželjna, jer to je prilika da se suoče argumenti. Ipak pod pritiskom javnosti koja već punih šest meseci protestuje u Srbiji zbog gušenja demokratije i medijskih sloboda, Aleksandar Vučić je zakazao sednicu o Kosovu i Metohiji 27. maja. Nažalost ne sa idejom da predoči činjenice, već da nastavi sa svojom manipulacijom. Umesto da upozna javnost sa rezultatima dosadašnji tajnih pregovora sa Prištinom i predstavi javnosti kakva je politička platforma Srbije za rešavanje kosovskog pitanja, Aleksandar Vučić je predstavio rad Kancelarije za Kosovo i Metohiju, što je inače javno dostupno svakome ko želi da se upozna sa tim na sajtu ove institucije. O tome šta je dogovorio lično predsednik Srbije, koji po Ustavu nema ovlašćenja da vodi pregovore sa Prištinom, nije bilo ni reči. Ipak, jedna rečenica koju je predsednik Srbije izrekao u polupraznom Parlamentu, nagoveštava da će on ići do kraja u sopstvenim odlukama koje su potpuno suprotne volji većine građana Srbije, odlukama Srpske pravoslavne crkve, kao i Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244.

Aleksandar Vučić je nekoliko puta te večeri ponovio: „Ne bude li kompromisnog rešenja, samo čekajte napad Albanaca na Srbe. To će se dogoditi jer oni gube živce“.

Aleksandar Vučić pred početak obraćanja na sednici srpskog parlamenta o KiM, 27.05.2019.

U svom nepotrebno dugom maratonskom govoru, umesto konkretnih činjenica o pozadini pregovora u Briselu, izneo je mnogo neistina u cilju potpunog dezavuisanja javnosti. Srbi sa Kosova i Metohije su ocenili da još od vremena Dimitrija Tucovića nije viđen takav proalbanski ekspoze kao što je Vučićev. Objasnio je i da Srbi treba da prihvate gorku istinu, a to je da ne kontrolišu teritoriju Kosova i da moramo da postignemo mir sa Albancima. Već sutradan ujutru posle Vučićevih predviđanja da će Albanci napasti Srbe, počela je akcija kosovskih bezbednosnih snaga. Moglo bi se pomisliti da je to koincidencija, ali do sada smo se više puta uverili u činjenicu da su sve akcije koordinisane i usaglašene između Beograda i Prištine. Da ne bude iznenađenja, to je potvrdio i komandant KFORa na KiM, koji je rekao da je Beograd bio na vreme obavešten o akciji. Iako je znao za akciju, predsednik Srbije se pravio da nije obavešten. I dok su Srbe na KiM hapsili i tukli albanski specijalci, Aleksandar Vučić je u Beogradu ponavljao kako se zalaže za mir. Zamislite dok terorišu Srbe na KiM, srpsko rukovodstvo ponavlja kako je za mirno rešenje. Da li može mirno rešenje da se postigne stalnim isticanjem bele zastave, dok apetiti Albanaca konstantno rastu kao i netrpeljivost prema srpskoj zajednici. Što je još tragičnije, dok su Srbi trpeli torturu, predsednik Srbije je govorio kako će ih zaštiti. Naravno ništa nije preduzeo, jer ne sme da se zamera Zapadu.

S druge strane, Hašim Tači je već najavio da će u Parizu 1. jula, kada će biti održan sastanak Beograda i Prištine uz posredstvo EU, Nemačke i Francuske, tražiti da se nezavisnom Kosovu pripoji nekoliko opština sa juga Srbije. Takođe je rekao da Kosovo nema nameru da formira Zajednicu srpskih opština, koja je inače deo Briselskog dogovora usklađenog sa Ustavom takozvanog nezavisnog Kosova.

Prethodni sastanak u Berlinu nije dao nikakve rezultate. Umesto da predsednik Srbije objavi da su pregovori Beograda i Prištine uz posredovanje Brisela, propali i da traži poništavanje tih pregovora i povratak rešavanja pitanja Kosova u UN, predsednik Srbije ne preduzima nikakve korake. Iako je pretio da će gradonačelnici srpskih opština dati ostavku, nakon što je Tači raspisao izbore po ustavu i zakonima Republike Kosovo, ti isti gradonačelnici su učestvovali na separatističkim izborima i još su proglasili pobedu. To je bio prvi put da su građani mogli da glasaju isključivo sa dokumentima nezavisnog Kosova. Srpska dokumenta su potpuno odbačena.

Zapravo Vlada Ramuša Haradinaja opstaje zahvaljujući ekspozituri SNS koje se zove Srpska lista. Oni su u vlast sa osvedočenim zločincem, okrivljenim za najgore zločine nad Srbima, ušli pod izgovorom da moraju da se bore za srpska prava. Umesto toga, oni su i samim učestvovanjem u Vladi Kosova dali podršku formiranju vojske Kosova, uvođenju carinskih stopa na srpsku robu, pa i akcijama kosovskih bezbednosnih snaga.

Ovakvi koraci ih nisu opredelili da napuste Vladu Kosova, već oni i dalje daju legitimitet separatizmu i nasilju.

S druge strane Aleksandar Vučić nije preduzeo nikakve kontramere, iako ima mnogobrojne mogućnosti. Najprirodnije bi bilo da je srpska vlast kao protivmeru uvela takse za tranzit robe koja ide ka Kosovu. To bi mnogo više pogodilo separatističku vlast Prištine nego mere koje su oni uveli ka Beogradu. Međutim Aleksandar Vučić ne sme to da uradi jer ne sme da se zameri Zapadu. Zbog toga njegova Srpska lista i dalje sedi u Vladi Ramuša Haradinaja, a ostaće tamo čak i da Albanci bace atomsku bombu na Srbe sa Kosova i Metohije.

Najtragičnije od svega je što je Srbija nekada bila simbol otpora i bespoštedne borbe za slobodu po svaku cenu. Posle svih tragedija kroz koje je prošla dočekala je da bude svedena na sluškinju. I to samo zbog toga što režim u Srbiji ima obaveze prema Zapadu, a vreme za ispunjenje obaveza curi. Kako god da odluči čovek, koji sve sam odlučuje u Srbiji, neće izaći na dobro.


Izvor: Centar za geostrateške studije

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vučićevi velikoalbanski manevri

* Obavezna polja