Aleksandar PavićKažu, zanima ih “evropska uređenost”, vladavina prava, “građanska demokratija”? Gnušaju se svetskih diktatora, uzurpatora? Ne verujte im. Ne verujte lažnim beogradskim EUropejcima. Jer, sad, kad imaju priliku da stanu iza svojih navodnih principa – oni ćute. Ili, još više, odobravaju njihovo kršenje, svesno učestvuju u tom prljavom poslu.

Govorimo, naravno, o Kosovu i Metohiji, njihovoj najmanje omiljenoj temi, tom “balastu” kojeg bi hteli da se liše “za budućnost naše dece”. Govorimo, usput, i o njihovom latentnom rasizmu, koji se grozi mogućnosti suživota sa “2 miliona Albanaca” (nema ih ni polovina tog broja na KiM, ali u strahu, odnosno gnušanju su velike oči, kao što su u namernom preterivanju nečasne namere). No, na prvom mestu govorimo o aktivnom saučesništvu – pasivnom ili aktivnom, kako je već navedeno – u bezakonju najvišeg ranga koje je trenutno na delu u Srbiji.

U utorak, 10. septembra, Vlada Srbije je donela odluku o raspuštanju četiri skupštine opština na severu Kosova i Metohije: Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, i usput formirala nekakav Upravljački tim za uspostavljanje Zajednice srpskih opština,[1] kategorije nepoznate Ustavu Srbije. Po rečima predsednika opštine Zubin Potok, Slaviše Ristića, “ne postoji pravni okvir niti bilo koje drugo obrazloženje ove sramne i pogubne odluke Vlade Srbije”.[2] Jednostavno, reč je o tome da “Briselski sporazum mora da se sprovodi, a skupštine opština na severu Kosova to neće činiti”, kako sažeto objašnjava predsednik opštine Zvečan, Dragiša Milović.[3] Beogradske i briselske ljubitelje vladavine prava apsolutno ne dotiče to što je tzv. briselski sporazum očigledno neustavan. Ustvari, dotiče ih u toj meri da su se potrudili da ućutkaju sam Ustavni sud Srbije, poslednju branu zakonitosti u zemlji – zarad daljeg nesmetanog kršenja Ustava. Kao što te iste beobriselske ljubitelje demokratije ne dotiče činjenica da se, kako podseća Ristić, više od 97 posto srpskog stanovništva sa severa KiM, inače, bar na papiru, punopravnih građana Srbije, izjasnilo protiv prihvatanja institucija tzv. Kosova i sprovođenja tzv. briselskog sporazuma. Jer, ako “Evropa nema alternativu” – čemu ustavi i demokratija, čemu građanska prava? Ili, drukčije rečeno – ili si za EU, ili si za poštovanje ustava, demokratiju i građanska prava. Pa ti biraj.

Aleksandar-Vulin-4

Ne čudi izbor starog kumrovačkog đaka Olivera Ivanovića, ili nekadašnjeg julovskog kvazi-revolucionara Aleksandra Vulina. Za Ivanovića je raspuštanje opštinskih rukovodstava na severu KiM “logičan potez Vlade Srbije, jer su se ti ljudi protivili izlasku na lokalne izbore na Kosovu, zakazane za 3. novembar”.[4] Drugim rečima, citirajući Ivanovićevog nekadašnjeg idola, “nemojmo se držati zakona kao pijan plota”.[5] Valjda je, po standardima EU,[6] kao i Kominterne, volja vlastodržaca važnija od tamo nekog ustava i zakona. To što nelegalno smenjena opštinska rukovodstva ostaju, prema Ristićevim rečima, “verni i odani državi Srbiji”, za novopečene EUropejce predstavlja samo otežavajuću okolnost, prepreku na putu ka svetloj, mada ne i besklasnoj budućnosti.

Ipak, šampion licemerja je svakako Vulin. Poput morža u pesmici Luisa Kerola (“Morž i drvodelja”) koji suze roni za ostrigama koje sa slašću jede, i Vulin je permanentno tužan zbog protivustavnih radnji u kojima učestvuje otkako je (konačno!) uskočio u fotelju pre nešto više od godine dana. Ne samo da je tužan, već mu je i teško. Evo i koliko: “Znam da su ovo teška vremena, ja znam da ovo nije lako prevaliti preko jezika, znam da je jako teško izaći i reći da ćemo glasati na izborima koje nije raspisao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Ali Vlada, predsednik i Parlament su uradili ono što mora da se uradi”.[7] Ovo priznanje da se svesno krše zakoni i Ustav Srbije nije toliko zapanjujuće imajući u vidu da je došlo iz usta nekadašnjeg poklonika (ako Vulin uopšte može da bude iskreni poklonik bilo čega) doktrine o odumiranju države (mada se uvek može postaviti pitanje, koje ga svakako neće previše doticati, zašto ga toliko privlači briselska superdržava). Ono što jeste zapanjujuće je kako sadašnja generacija nabeđenih beogradskih EUropljana može da 1) trpi da je predvode oni čijih su se ideoloških i stranačkih svetonazora koliko juče gnušali i, u to ime, palili zgradu nekašnje Savezne skupštine, i 2) da prihvata tako očigledno kršenje načela za koja se toliko dugo na rečima zalažu.

Da li je avangardnom direktoru kultivisane Beogradske filharmonije i novom ministru kulture klonuo bar jedan čuperak na pomisao da je saučesnik u bukvalnom razvaljivanju države od strane dojučerašnjih javno deklarisanih poklonika diktature proleterijata? A šta reći o čudu od djeteta sa Jejla, novom ministru finansija, koji je diplomirao, između ostalog, i etiku i politiku na toj elitnoj ustanovi? Nemoguće da ne zna šta u Sjedinjenim Američkim Državama znači kršenje ustava, i u političkom i u etičkom – a i u pravnom smislu. A i novi ministar privrede, koji je nekoliko godina živeo i radio u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini je zasigurno bar načuo nešto o tome. Ali oni su paradigma, među najočiglednijim primerima nepodnošljivo laganog licemerja onih koji glume civilizovanost u današnjoj Srbiji. Svesno podržavaju vladu sastavljenu od dojučerašnjih (navodno) radikalnih komunista i “ratnohuškača” (kako su ih sami donedavno nazivali) – sve zarad navodno “viših ciljeva”. Ili, drugim rečima, cilj opravdava sredstva. Koje to beše poglavlje pregovora o pristupanju EU?



[1] rts.rs

[2] nspm.rs

[3] rtv.rs

[7] rtv.rs


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Beda beogradskog Evropejstva

* Obavezna polja