Od rana jutra ovog neobičnog dana i širom Kraljevine naše pravoslavni Srbi ovim se radosnim pozdravom pozdravljaju. Vas, pastire stada moga – svo duhovenstvo eparhije Bogom mi darovane, i vas, braćo moja draga i kćeri moje čestite i vredne, pa i vas, deco moja – vas zlatne jabuke moje – sve: stare i mlade, velike i male, siromahe i imućne, silne i slabe bilo duhom, bilo telom sve vas i ja kao vaš otac duhovni sa srcem punim retke radosti ovoga jutra pozdravljam sa:

Hristos se rodi!

Svi smo mi jedno, braćo moja i prijatelji moji. Ja sam vaš i vi ste moji. Svi mi zajedno imamo jedan izvor, jedan početak – imamo jednog Oca. Sve što je dobro, slavno i čestito u našem životu od Njega vodi svoje poreklo. U Njemu ima svoj koren.

A radost ovoga dana? A ovo milo, slatko presveto Detence, neobične, prečiste Matere što se noćas rodilo u pećini Vitlejemskoj – u sirotinji i nemaštini? Ko nam Ga dade? Šta će On među nama? Zar je malo sirotinje, malo nevoljnika?

Neću se upuštati u davanja prostranih i raznovrsnih odgovora na pitanja: Šta bi bilo sa čovečanstvom da se Isus Hristos nije u telu javio, da nije u svet došao, i kakva je za nas dobit što smo mi deca Crkve Njegove, nego ću samo reći da i ova sveta noć, rođenje Njegovo, jedan je od najjasnijih dokaza da sve što je zaista veliko, svetlo, i večito u životu razumnih i slobodnih bića ima svoj početak, svoj izvor u Bogu Ocu našem.

“…Svaki dobri poklon i svaki savršeni dar odozgo je, silazi od Tebe Oca svetlosti…”)

Božić je radostan dan – Božjeg milosrđa – praštanja.

Božić je svetli dan; Bog nam dade Najsvetlijeg; dade nam Sebe u Sinu.

Zar nije Otac u Sinu i Sin u Ocu? Ime je toga nebesnog dara, ime je toga poklona što nam ga jutros u Vitlejemu Judejskom od Devojke svete Marije Rođeni sa Sobom donese:

Mir Božji.

Ima li ikoga među nama koji ne bi znao za preveliku vrednost i neobičnu cenu Mira, kako za život i svakoga čoveka, tako i porodice, svakoga društva, sviju naroda pa i celokupnog čovečanstva?

Svi znamo da je mir bolji od nemira, od kavge, svađe, tuče, krvoproliđa, ratova…

Svi znamo da je mir bolji od nemira, od kavge, svađe, tuče, krvoproliđa, ratova…

Svi mi to znamo. Ali u tome baš i jeste najveđa razlika čoveka od čoveka, što jedan sve svoje sile moralne i materijalne upotrebljava na to da je samo mir, dokle drugi i ako zna da je mir dobro, blago, ipak onda je najsrećniji kada je oko njega svađa, tuča, plač i kuknjava…

“Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božiji nazvati” veli Jevanđelje Sveto (Mat. V, 9). U vezi sa noćašnjim preradosnim događajem možemo ovome dodati pa reći: Blago onima koji mir grade, jer su oni razumeli gde je mir – gde je njegov izvor, gde početak; blago njima, jer ne ostaviše Novorođenče u pećini, u jaslima Vitlejemskim, nego Mu dadoše bolje, dostojnije mesto. Širom otvoriše oni vrata srca svoga i tu, u grudima njihovim, našao je sklonište Sebi Onaj Koji donese i njima kao i svima mir Božji… Mir je blagoslov Neba. Mir je, zaista, dar Božji.

Bog nam ga daje. Bog nam daje mir kao slobodnim i razumnim bićima – Njegovim tvorevinama.

Mir mora čovek slobodno da prisvoji; bez nasilja, slobodno da se sa njime srodi i uvek razumno da ga upotrebi, iskoristi.

O, ti dobra i vredna ženo; o, ti, čestiti i brižni muže, vama je data velika radost. Ti, ženo, majkom se nazivaš, i tebe, muže, deca ocem nazivaju!

Veliki je ovo dar Božji. Ne zaboravite dati Bogu ono što je Božje, jer je vama od Boga mnogo dato.

Ali nemojte zaboraviti nikada ono što treba da bude brigom sviju briga vaših kad mislite o sreći dece svoje, o budućnosti njihovoj.

Čuvajte decu, negujte ih; hranite ih dobro, odevajte. Školujte decu i vaspitavajte ih u dobru i poštenju. Učinite ih sposobnim za samostalan život.

Samo ne zaboravite, da je ovo samo polovina – a može biti i od toga manje – onoga, što vi deci dati možete, – pa i morate, ako u Boga verujete pa i u Njegov sud na onome svetu.

Dajte detetu ono što će ga učiniti moćnim, silnim, izdržljivim u svima nezgodama i iskušenjima, borbama kojima je ovozemaljski život prepun i kojima ova “dolina plača” izobiluje.

Naoružajte decu za borbu sa svakom pakošću i duhovima zlobe podnebeske – nemirom sveta ovoga.

Kad vam ovo velim, onda ću vam odmah reći, gde ćete moći ovo oružje naći.

Nema ni te radionice, niti te fabrike gde se sigurno spasonosno oružje ovo izrađuje; nema ni te glave na čovečjem vratu koja bi ga mogla izmisliti ili udesiti.

Tamo, u vertepu, u pećini grada Vitlejema, tamo se našlo ovo oružje. U tami, u noći ono je zasijalo, da bi se znalo kome pripada. Svetlost ga je donela. Oružje ovo nije ni od gvožđa, niti od čelika…

Usađujte u dušu dece svoje mir, Božji mir.

Neka dete zavoli Novorođenče od Boga poslato; neka oseti da se je Hristos i za njega rodio; da mu je Hristos najveći prijatelj, i da to, što je od Oca doneo i za njega, svoga malog prijatelja doneo… Neka zlatna i mila dečica znaju da pored mnogih drugih poklona kojima se ovih dana radovala ipak je njihov najveći poklon ovo Premilo i Presveto Detence što u jaslima leži. Deca naša treba da zavole Hrista; jer, voleti Hrista znači voleti za uvek ono što nam On daje – Mir, Božji Mir…

O, kad bi svi moćni i veliki ovoga sveta, svi oni koji vedre i oblače životima milijona i milijona ljudi, koji se rado razmeću svojim mirotvorstvom razumeli, ili bar hteli razumeti gde je izvor miru i način kako se on dobija.

Nikada, nikada ni Ženeva, ni Hag pa ni Lokarno ne mogu dati ono što nam daje pećina vitlejemska!

Sve dotle dokle mudrost malih i velikih diplomata ne bude proniknuta duhom Božje mudrosti – duhom noćašnje pesme nebesnih stanovnika – anđela Božjih: da mir nije čovek izmislio, da se mir ne da uporediti, niti ima veze sa bonovima ratne štete, niti sa najjačim diplomama najkvalifikovanijih stručnjaka, nego da je nešto drugo; ozgo dolazi – ozgo od Oca svetlosti – sve dotle svi njihovi napori biće uzaludni.

Sve dotle, dok dugačke i prostrane hodnike skupocenim i teškim prostiračima zastrte, gde se ponosito kreću današnji mirotvorci, i bogato razukrašene sale gde drže svoje skupove ne pronikne duh smirenja, krotosti i samoodricanja – duh pećine Vitlejemske, dotlje će narodi bimi u stalnoj neizvesnosti i nesigurnosti iustrahu razmišljati o sutrašnjem danu…

Ko ima oko neka vidi. Ko ima uho neka čuje.

Hristos se rodi!


Izvor: Sajt SPC

Komentari su isključeni