Kompleks kasarni „Kadinjača“ sagrađen je 1885. godine o trošku naroda okruga Valjevskog, dve godine nakon formiranja Drinske divizije. U njoj je najpre bio smešten Peti pešadijski puk kralja Milana, a od 1899. godine – 17. pešadijski puk, koji je proneo slavu čuvene Drinske Divizije, koji je prošao kroz sve bitke kako balkanskih ratova, tako i prvog svetskog rata, od Kumanova do Kajmakčalana, da bi u završnoj fazi velikog rata, nakon reorganizacije maja 1917. godine, njegovo ljudstvo bilo raspoređeno u druge jedinice Drinske divizije.

U vreme epidemije pegavog tifusa 1914. i 1915. godine svi javni objekti u Valjevu su pretvoreni u bolnice. Kasarna 17. pešadijskog puka bila je prva i najveća rezervna vojna bolnica. U njoj je život okončala i naša najveća slikarka, a u ratu požrtvovana bolničarka Nadežda Petrović. Malobrojni srpski sanitet podjednako je lečio bolesnike i naše i neprijateljske vojske. Od zaraze je stradao dvadeset i jedan lekar,  među kojima:dr Pavle Vojteh, major i referent saniteta Drinske divizije; Draginja Babić, prva Srpkinja koja je stekla diplomu medicinskog fakulteta i tokom 1914. godine bila upravnik jedne od bolnica; dr Selimir Đorđević, koji je vršio dužnost upravnika u četri rezervne bolnice, a izdvajao se prema rečima vojvode Mišića „neobičnom savešću i samopregorevanjem“. Vredna divljenja je požrtvovanost Amerikanca dr Semjuela Kuka, koji se odrekao vakcine u korist vojnika, a sahranjen je na groblju iznad Baira zajedno sa 5 lekara zarobljenika. Smatra se da je podleglo preko 3500 vojnika, a sigurno više od 5000 stanovnika. Godine 1915. je u Valjevu na 7000 bolesnika bilo samo 25 lekara, a Valjevo je tada bilo najveća bolnica u svetu, ono  je bilo mesto umiranja, međunarodne solidarnosti, humanosti i viteštva.

Kasarna je između dva svetska rata nosila naziv Vojvoda Živojin Mišić, a sadašnji naziv „Kadinjača“ dobila je nakon II svetskog rata.

U njoj je nastao i prvi srpski vojni orkestar, a Valjevci su imali privilegiju da ga svake nedelje u 16 časova popodne slušaju preko puta kasarne u parku, koji su 1892. godine vojnici napravili i poklonili gradu. Danas je to najstarija kasarna na teritoriji Srbije, a kao najznačajnija kasarna u Evropi tokom I svetskog rata ima neprocenjivi značaj za srpsku istoriju, srpsku nacionalnu suštinu, srpsko državno pravo i svekoliko srpsko potomstvo.

Ovaj kompleks kasarni nalazi se u veoma lepom prirodnom ambijentu: sa severozapadne strane graniči se sa od njega starijim park-šumom Pećina (u kome je svakodnevno 1-2h voleo da šeta i Stepa Stepanović dok je službovao u pomenutoj kasarni od 1889.-1892.), sa južne strane – rekom Kolubarom, i već pomenutim parkom koji je načinila vojska 1992, dok je krug same  kasarne oplemenjen višedecenijskim stablima.

Iako je preživeo velike borbe sa agresorima u dva svetska rata, kompleksu kasarni „Kadinjača“ danas preti opasnost od namera tajkuna da  od njega naprave moderni tržni centar. Realizacija ove ideje dovela bi do uništenja kompleksa kasarni „Kadinjača“ što bi bio svojevrstan zločin kako nad Srpskom nacionalnom istorijom tako i nad mnogim žrtvama srpskog naroda koji su pali braneći Slobodu, a čiji je ova kasarna živi simbol i spomenik.

Otuda, uoči stogodišnjice (1918 – 2018.) najslavnije Srpske istorije novog doba dužni smo da sačuvamo sećanje na vremena kada su pred imperijalističkim armijama srpski narod i njegova junačka vojska, doživeli golgotu, a potom i Vaskrs u veličanstvenoj slavi, pa kao patriote i građani Valjeva, tražimo da se Kompleks kasarni „Kadinjača“ pretvori u svojevrsni Memorijalni centar srpskog stradanja i kulturno zaštiti od bolesnih profitnih inicijativa.

U vezi s tim, ovaj kompleks treba osmisliti tematski tako da sloboda i vera pravoslavna celokupnog Srpskog naroda nema alternativu, da bude kompatabilan i jedinstven, ne samo za Valjevo i Kolubarski okrug, ne samo za Severozapadnu Srbiju, nego i za celu Srbiju u njenim prirodnim granicama.

Tako osmišljen Kompleks Kasarni „Kadinjača“, Valjevo, treba da postane, opstane i ostane vrelo slobode gde će se nadahnjivati ne samo savremene generacije nego i buduće Srpsko potomstvo. On svima treba da svedoči šta je sve Srbija i šta je sve Srpsko, ne samo u Srbiji nego i u svim oblastima čak i kontinentima gde žive Srbi vere pravoslavne.  Kompleks treba staviti pod visok stepen državne zaštite i dati na staranje „Zavodu za zaštitu kulture Valjevo“ i odgovarajućim  organima u Republici Srbiji.

Nakon nepotrebnog potapanja manastirskog kompleksa Gračanica, eventualno pretvaranje kompleksa kasarni  „Kadinjača“ u poslovni prostor ili nešto slično, bio bi novi neodgovorni čin  koji bi naneo nesagledivu i nenadoknadivu štetu ne samo svetloj srpskoj nacionalnoj istoriji, već i identitetu srpskog natoda u celini.

Mila Paramentić i grupa građana „Ilidža“

ZAVOD  ZA  ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE  VALJEVO

Milovana Glišića 2

14000  Valjevo

Predmet Zahtev da se KASARNA „ KADINJAČA“  Valjevo, proglasi  spomenikom kulture  od izuzetnog istorijskog značaja za Srpski narod

                    Kompleks građevina Kasarne „Kadinjača“, nastao je u doba Obrenovića, 80-tih godina 19. veka, tačnije dve godine posle formiranja Drinske divizije 1885. godine, (zidana o trošku naroda okruga valjevskog) kada se srpski narod nakon petstogodišnjeg ropstva pod Turcima, podigao iz pepela kao feniks, te platio previsoku cenu za svoju slobodnu državu Srbiju. Sada je to i najstarija kasarna na teritoriji Srbije čiji se izgled nije menjao do današnjih  dana. (4 paviljona koja i danas postoje, na žalost usled nebrige jedan paviljon je danas obrušen, što ne znači da se ne može obnoviti u izvornom obliku). Najpre je tu bio smešten „V bataljon kralja Milana“, a kako je Valjevo  postalo divizijsko mesto, (u njemu su garnizirali dva pešadijska puka), 1899. sazidana je na Krušiku veća kasarna (danas je sasvim porušena) i u njoj je smešten V pešadijski puk, dok je u ovoj kasarni smešten 17. pešadijski puk.

                     U vreme Prvog svetskog rata u Valjevu svi javni objekti pretvarani su u bolnice. Kasarna 17. pešadijskog puka je bila prva i najveća rezervna vojna bolnica u kojoj je život okončala i čuvena slikarka, bolničarka Nadežda Petrović.

Napomenimo da je 1915. godine Valjevo imalo 8.000 stanovnika, a samo u gradu Valjevu umrlo je oko 7.500 vojnika i civila, uključujući veliki broj sanitetskog osoblja koji su lečili, ranjene i bolesne. Tako da se može reći, te 1915., Srbija je bila zemlja mrtvih a Valjevo je bila njena prestonica.

                    Ove godine Srpski narod i Srpska Država obeležava 100 godina Valjevske bolnice – spomenika istorijske ratne katastrofe tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kada su Srbija i Srpski narod bili izloženi enormnim materijalnim razaranjima i ogromnom broju postradalih od ratnih dejstava i tifusa koji je harao.

                    U pitanju je istinska velika Golgota Srpskog naroda, za vreme nepravedno nametnutog rata okupatorskih vojnih sila. Zato su građevine kompleksa kasarne Kadinjača jedinstven spomenik te golgote, nakon koje je uz velika materijalna razaranja i ogromne ljudske žrtve Vaskrsla slobodna Srpska Država, ujedinjena sa ostalim južno-slovenskim narodima u Kraljevinu SHS, moćnu i respektabilnu državu na Balkanu. Zato ovaj kompleks kasarne „Kadinjača“ je temelj istorijskog, nacionalnog i Srpskog Državnog Prava, kategorije bez koje država Srbija i Srpski narod ne bi postojali.

                    Zbog toga se ni u kom slučaju ne sme razmišljati da se pomenuti kompleks „Kadinjača“ pretvori u tržni centar ili bilo kakvu drugu namenu iz profitabilnih razloga. Najmanje je  što se nipošto ne sme dozvoliti  da pređe u privatne ruke, dobro čiji vlasnik nije niko osim Srpski narod. U godinama kada obeležavamo 100-godišnjice velikih srpskih bitaka, Valjevske bolnice, Albanske golgote, i na kraju velike pobede u Velikom ratu, pravi potez bi bio da se ovaj kompleks Kasarna „Kadinjača“ stavi pod zaštitu, i pretvori u Memorijalni Centar, važan za celu Srbiju. Time bi se na neki način odužili svojim slavnim precima, i tako postigli da se trajno otrgnu od zaborava i ostave za buduće generacije, jedan izvorni kompleks nastao neposredno po oslobađanju od Turaka, koji će nas potsećati na slavne pretke, moralno krepiti u sadašnjosti, i biti primer budućim generacijama (povezao bi prošlost, sadašnjost i budućnost). Ovako nešto ni jedan civilizovan narod ne bi uništio. Imamo slavnu istoriju, kakvu malo koji narod ima, zato je treba istaći a ovo je sjajna prilika za to.

                    Glavna namena ovog kompleksa trebalo bi da bude Memorijalni kompleks oslobodilačkih ratova celokupnog srpskog naroda zašta je plaćena najviša cena. Vredno je razmišljanja o tome, da bude Memorijalni Centar Srpske golgote za ceo Srpski narod i celu Srbiju, Muzej Srpskog vojnika od najstarijih vremena do danas, (takav spomenik ne postoji u Srbiji), sa sadržajima koji bi se vremenom oformili u tom kompleksu, kao trajnom spomeniku od izuzetnog značaja, pod pokroviteljstvom Republike Srbije i Srpske Pravoslavne Crkve, koja bi tu mogla izgraditi Spomen kapelu (crkvu) svim postradalim u ratovima od Kosova 1389., preko svih drugih stratišta, do današnjih  dana!

                     Uništenje ovog kompleksa kasarne „Kadinjača“  bio bi zločin nad Srpskom Istorijom i Srpskim žrtvama, kakve u modernoj istoriji nije podneo ni jedan narod u Evropi i šire!

                (Ova kasarna je bila i linija povlačenja sa fronta, a i usled velike smrtnosti, te 1915. godine, pretpostavlja se da se u kompleksu  nalaze pojedinačni grobovi naših slavnih predaka, a možda i masovne grobnice.)

                     Napominjemo da je kasarna „Kadinjača“ u kompleksu postojećeg Parka Pećina, takođe iz tog perioda, tj. čija osnova nastaje nešto ranije, dolaskom Radovana Lazića za predsednika opštine Valjevo, 1867.godine, a podizanje i uređenje je trajalo decenijama, kao i Park preko puta kasarne „Kadinjača“ koji je upravo vojska napravila za 15 dana, te 1892. godine, i poklonila gradu. U tom parku je svake nedelje u 4 sata popodne svirala vojna muzika, kako bi se široke građanske mase obrazovale u tom pogledu. Ovo još jednom govori o velikoj spregi, jedinstvu i zajednici između Srpskog narod i Srpske vojske. Srpski vojnik je uvek bio poštovan i cenjen od svog naroda, bio je oličenje poštenja, pravde, golgote Srpskog naroda.

                Srpski vojnik je oduvek bio simbol Srpskog naroda!!!

                 A Valjevo je oduvek bilo – Grad vojske!

S toga bi bilo od izuzetnog značaja to i pokazati, zaštitom kompleksa  kasarne „Kadinjača“!

                   Čitav ovaj kompleks nalazi se u jednom predivnom prirodnom okruženju, a i sama  kasarna „Kadinjača“ je oplemenjen višedecenijskim zelenilom, što dodatno daje lepotu ovom kompleksu. Sa jedne strane se graniči sa još starijim šetalištem Park šumom Pećina, jedinstvenim parkom kakav  ima samo Beograd (Kalemegdan i Topčider), a u staroj Jugoslaviji Zagreb (Tuškanac) i Ljubljana (Tivolija), a koje bi takođe trebalo staviti pod zaštitu, s jedne strane, a sa druge strane, već pomenuti park na Jadru, koji je vojska iz ove kasarne upravo i napravila i poklonila gradu, a koji bi takođe trebalo staviti pod zaštitu. Ovakva jedna celina je oduvek bila obeležje grada Valjeva te bi takva trebalo i da ostane.

                   Kako se ova kasarna, nalazi u blizini pešačke zone (100 metara) to bi se upotpunio sadržaj za turiste koji dolaze radi posete ovog grada (sve je u kompleksu, Tešnjar, Muzej, Gimnazija, hot. Grand sa trgom, pešačka zona stare Knez Miloševe ulice…)  Posebno bi vaspitnu ulogu imala kod školske dece koji su sve češći posetioci ustaničkog grada Valjeva.

                   O novcu koji bi bio potreban za izdržavanje ovog kompleksa bilo bi sramota i razmišljati, naši preci su za ovo danas dali ono što je najvrednije – ljudske živote!, a o materijalnom odricanju da i ne govorimo, da bi mi danas živeli u slobodi.

                Značajno je zaštiti, postojeći, izvorni oblik kasarne, tj. da se obnovi i renovira prema postojećim paviljonima, nikako ne menjajući sadašnji tj. prvobitni izgled klasarne!

                Ne dozvolimo da budemo izrodi naših slavnih predaka!!! Ne dozvolimo da naša generacija uništi ono što su prethodne generacije vekovima stvarale i održavale!!!

               Staviti pod zaštitu ovaj kompleks i pokazati da smo dostojni naših predaka!

Prilog:

–         Prvobitna Mapa izgleda kasarne Kadinjača

–         Fotografije kasarne, sa razglednice iz 1926.

–         Fotografije kasarne i razglednica iz raznih vremenskih perioda

–         Kopije tekstova, kao dokazi starosti ove kasarne

–         Arhivski dokumenti iz vremena gradnje kasarne Kadinjača

Dostavljeno:

·        ZAVODU  ZA  ZAŠTITU  SPOMENIKA  KULTURE, VALJEVO

·        ZAVODU  ZA  ZAŠTITU  SPOMENIKA  KULTURE, BEOGRAD

·        SKUPŠTINI  GRADA  VALJEVA

·        MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE BEOGRAD

·        MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE BEOGRAD

·        SRPSKA AKADEMIJA NAUKA BEOGRAD

·        ISTORIJSKI INSTITUT BEOGRAD

·        VLADI REPUBLIKE SRBIJE

                                                                                           Podnosioci zahteva

                                                                                     Mila Paramentić, Valjevo       

                                                                                            sa grupom građana

 


Izvor: CEOPOM-Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Građani Valjeva protiv tajkunizacije srpske istorije

* Obavezna polja