Izbori u Jerusalimu

Gledano iz perspektive zemne politike, Gospod naš Isus Hristos je izgubio na izborima.  Naime, narod Njegov, Kome je došao, očekivao je drugog i drugačijeg Mesiju, političkog vođu koji  će osloboditi Izrailj rimske okupacije i podvlastiti mu čovečanstvo; a Hristos je jasno rekao da Carstvo Njegovo nije carstvo zemno, nego nebesko, i da ne počiva na revolucionarnim stremljenjima i borbi za vlast, nego na očišćenju srca i primanju Duha Svetoga. To je pogodilo čekače zemnog carstva mesijanskog, i oni su, umesto Hrista, izabrali Varavu.[1]

Vladika Nikolaj o onim izborima

O tome Sveti vladika Nikolaj piše u „Rečima srpskom narodu kroz tamnički prozor“:„Ima događaja u istoriji roda ljudskog, koji kao veliko zvono svaki dan zvone na uši negluvima i pozivaju njihovu savest na uzbunu. Jedan takav događaj koji već hiljade godina uzbuđuje savest ljudsku, to je uži izbor između Isusa Hrista i Varave ili Barabe, – kako to zapadni jeretici izgovaraju. Predlagač i predsednik izbora bio je Pontije Pilat, rimski mnogobožac, birači su bili Jevreji, jednobošci. Pilat pokušavaše sve da oslobodi Isusa, jer ne mogaše naći nikakve krivice kod njega. Njegov poslednji pokušaj to je bilo stavljanje Jevrejima na izbor: ili Isusa ili Barabu. Računao je logično: Ni jedna optužba protiv Isusa nije dokazana, međutim sve op tužbe protivu Barabe dokazane su i očigledne su. Baraba je zaslužio smrt kao buntovnik i kao krvopija. Nadao se Pilat, da savest kod jevrejskih starešina nije baš sa svim sagorela, i da će oni biti u stanju da se uzvise nad ličnom zlobom i pakošću, i da jednoga pravednika pretpostave jednom zločincu. Mislio je Pilat nasigurno, da će izbor pasti na Isusa još i zbog najvećih praznika, uoči koga se ovaj izbor imao i završiti. Jer našto je veliki praznik, nego da očisti i osveti savest čovečiju? Narod jednobožan, praznik Pashe, pravednik Isus! Pilat je držao da će kroz nekoliko minuta oslobođenjem pravednoga Isusa zaradovati i svoju ženu Klaudiju, koja ga je molila da ne ulazi u krv ovoga pravednika. Pa povika mnogobožac Pilat jednobošcima Jevrejima: Koga hoćete da vam pustim: Barabu ili Isusa? Ali na preveliko iznenađenje mnogobošca Pilata povikaše u glas jednobožni Jevreji: Barabu, Barabu! Bled i zbunjen od ovakvog izbora Pilat je postavio još jedno pitanje toj beslovesnoj i nesavesnoj rulji satanskoj, mnogobožac jednobošcima: A šta ću učiniti sa Isusom? Na to jednobošci zalajaše kao gladni šakali: Raspni ga! Raspni ga!

I mnogobožac Pilat opra ruke od krvi pravednika. A šakali u ljudskoj koži opet besno zalajaše: Krv njegova na nas i na decu našu! Što se i dogodi i što se događa do današnjeg dana. Baraba bi oslobođen, a Sin Božji, Mesija i Spasitelj sveta, izguran na Golgotu i raspet na krst. I dok je najveći pravednik pod suncem i nad suncem u mukama izdisao na krstu, Baraba je po pivnicama jerusalimskim čašćavao svoje birače. Biranje između Boga i satane. Biranje između dobrotvora i zlotvora. Biranje između Isusa i Barabe. To je zaista veliko zvono koje svaki dan uzbunjuje sa vest čovečanstva. Svak se pita, kako se to moglo dogoditi? A mi se pitamo: kako se to može i dan danas dogoditi? Zar ne vidite, braćo, da i dan danas na izboru dobija Baraba a gubi Isus? Uzrok mračne tragike zapadnog čovečanstva može se objasniti jednom rečju. Jer su izabrali Barabu, mesto Hrista. I jer su postali barabe mesto da budu hrišćani. Barabski su im i ciljevi, barabski i metodi. Cilj im je uzdići sebe i svoj narod do nebesa a sve druge ljude i narode pogaziti kao blato; a metodi su im isti kao i onom prvom Barabi: tajna zavera, laž, buna i krv. Šta je uzrok najnovijih mračnih činova srpske tragike? To isto. To isto što je i uzrok evropske mračne tragike. Gospoda srpska dala su svoj glas za Barabu protiv Hrista. Srpski narod trebao je skočiti protiv ove grozote i sramote, ali nije skočio./…/ Birajte, Srbi, život ili smrt; čast ili sramotu; svetlost ili tamu; pravdu ili nepravdu; Boga ili đavola, birajte! Birajte ili Hrista ili Barabu. Od toga izbora zavisila vam je sva vaša prošlost. Od toga zavisiće i sva vaša budućnost. Amin.“[2]

Sveti Vladika Nikolaj (Izvor: Borba za veru)

Kako biraju Srbi?

Jesu li Srbi svesni suštinskog izbora, važnijeg od svih političkih biranja nekad i danas? Ili nisu?

Izgleda da nisu. Oni misle da će se izvući pukom zemnom politikom. Ali neće.

Evo kako je potpisniku ovih redova svojevremeno pisao starac Tadej Vitovnički: „Gospodu Omiljena Plemenita Dušo, u našem narodu nema pokajanja. Skoro polovina Srba nekršteno, a i oni koji su kršteni, neprekidno svojim psovkama dokazuju da su neprijatelji i mrze Boga. Gospod kroz Proroka starozavetnog kaže: „Ja sam taj Koji opominjem greh roditelja na one koji mrze na Mene.“ Sad, sam rasudi i videćeš, da ima više Srba koji mrzi Boga nego li onih koji mu se mole i traže milost i spas Srbije i Srba. Samo bezgranična milost Božija može da nas izbavi od stanja u kome smo, zbog bezbožništva, sami sebe i jedan drugog gurnuli u propast.“

Starac Tadej Vitovnički

Pametnom dosta. Pogotovo kad vidi kako se, ništavila radi, prodaju Kosovo i Metohija. Baraberija koja se maskira u hrišćanstvo vodi Srbe u propast

Onaj Koji je izgubio na zemnim izborima pobedio je, Svojim vaskrsenjem, uvek i zauvek, i rekao Svojim učenicima, šaljući ih da krštavaju sve narode u ime Trojice: „Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji“.(Mt.28,18) A po Svetim Ocima to znači:“Ukratko rečeno, Hristove reči: „Dade mi se svaka vlast“, možeš razumeti na dva načina: prvo da sam Bog Logos govori: ,Data Mi je svaka vlast, jer oni koji su Mi ranije služili nevoljnom potčinjenjem, sada Me dobrovoljno priznaju za Boga“; i drugo, da On govori u ime Svoje ljudske prirode: „Ja, priroda, koja sam ranije bila osuđena, sada sam postala bog po neslivenom sjedinjenju sa Sinom Božjim, i zato sam primila vlast nad svim, da mi se klanjaju anđeli na nebesima i proslavljaju me po svim krajevima zemlje.“Zbog toga Gospod više ne šalje učenike samo Jevrejima, već budući da je primio vlast nad svima, i osvetio u Sebi svu ljudsku prirodu, s pravom ih šalje svim narodima, zapovedajući učenicima da ih krste u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha.“( Mt.28, 16-20)[3]

Pa ipak…

Hristos je izgubio izbore u Jerusalimu, a dobio svaku vlast na nebu i na zemlji. U tome je veliki i čudesni paradoks.( Ne zaboravimo: grčka reč „paradoks“ je na srbskoslovenski prevedena kao „preslavno čudo“). Zato se mi, hrišćani, ne bavimo zemnom politikom da pobedimo, nego da posvedočimo.

Jer znamo

Ruski religiozni filosof, Semjon Frank, u svojoj knjizi „Svetlost u tami“, ukazuje nam na razloge zbog kojih se ne možemo pomiriti sa pukom dvodimenzionalnošću zemne politike, u kojoj smo često na gubitku: „Eshatološka vera označava živu, duboku svest da svi današnji oblici ljudskog i kosmičkog postojanja, koje smo navikli da smatramo večnim, ‘normalnim’, dakle oblicima koji izražavaju istinsku i iskonsku suštinu sveta, u stvari nisu večni, već da označavaju samo neko prolazno stanje sveta; i više od toga: oni su nestalni i protivprirodni, jer ne odgovaraju istinskom biću Božijem, istinskoj svemoći blagodatnih sila Božijih, i, samim tim, iskonskom planu Božijem o svetu. Hrišćanska eshatološka vera je, suprotno i neznabožačkom i judejskom poimanju života, živo osećanje da je svet – u ovom njegovom obliku pod kojim smo navikli da podrazumevamo suštinu „sveta“ – nestalan, varljiv, izopačen; ona je zato živa nada da će istinski lik sveta i čoveka, onaj koji odgovara Božanskom planu o njima, jednom ipak biti ostvaren, mada je to „jednom“ već izvan okvira istorijskog vremena i mada su za nas oblici tog otkrivanja danas nepojmljivi. U tom smislu hrišćanska eshatologija presudno menja celokupno naše osećanje života; ona je neodvojivi, integralni deo hrišćanskog otkrivenja, koje nam otvara oči za drugi, bolji i istinitiji svet.“[4]

Semjon Frank: Svetlost u tami

To jest, carstvo zemno je prolazno, a mi putujemo ka večnosti. I ne možemo ostati ovde, nego idemo tamo gde nema trošnog i truležnog. I zločinci mogu pobediti u istoriji, ali posle svih pobednika pobediće Hristos.

Postoji politika ljubavi

Ali, to ne znači da ne treba da se, po meri svojih sila, bavimo hrišćanskom politikom, koju Frank naziva „politikom ljubavi“. Ona izgleda ovako:“Istinski odgovorna i delotvorna ljubav nadahnjuje nas na ‘politiku’, drugim rečima na sistem razumnih postupaka koji uzimaju u obzir sve konkretne uslove ljudskog života, a istinska, pravedna politika je samo ona politika koja je nadahnuta ljubavlju, težnjom prema dobru bližnjih. U svetu, koji pati istovremeno i od politike mržnje i od neodgovorno sanjalačke ljubavi, mi moramo potvrditi hrišćanski hrabru ideju politike ljubavi.[5] Ne možemo da izgradimo zemni raj, ali se moramo truditi da ne zemlji ne nastane pakao.

Takvu politiku je nemoguće voditi bez nastojanja da živimo Hristom, pa makar izgubili na svim zemaljskim izborima.

Pouke starca Pajsija za politiku ljubavi

Iz hrišćanske dogmatike izvire hrišćanska etika. Vaskrsenje donosi i novi moral. Da bismo bitovali kao ljudi vaskrsenja, mi treba da životom potvrdimo nebesku politiku ljubavi. A to znači podvig u Duhu Svetome, nadilaženje egocentrizma.

Starac Pajsije Svetogorac

Starac Pajsije Svetogorac nas savetuje: “Čovekova najveća i najvažnija dužnost je da svim svojim silama voli Boga, a potom svog bližnjeg, svakog svog bližnjeg, a najviše svog neprijatelja./…/ Ovo su najvažnije zapovesti: ako zavolimo Boga onako koliko treba, tvorićemo i sve ostale Njegove zapovesti. Ali mi ne volimo Boga koliko treba, pa ni svoje bližnje./…/Čovek koji se udaljuje od Boga ne nalazi duševno spokojstvo, niti u ovom životu, ali ni u onom. Jer onaj ko ne veruje u Boga ostaje bez utehe u ovom privremenom životu, a u budućem on svoju dušu osuđuje za večnost./…/ Danas ljudi imaju „mnogo“ logike koja iz korena kvari čovekovu veru./…/Što neko više živi svetovnim životom, to mu je veći dobitak teskobe. Jedino se pored Hrista čovek odmara i nalazi spokojstvo i telesno i duševno./…/Čovek je stvarno „uspeo“ svojom „civilizacijom“ da upropasti i svoju okolinu i svet./…/ Ne divite se onima koji idu na mesec, astronautima, nego onima koji izbegavaju svetovni život i svojim usrdnim podvizavanjem se približavaju Bogu i postaju „rajonauti“./…/Vidite, za put na nebesa nije potrebno mnogo goriva. Sa jednim dvopekom čovek se može popeti sve do raja./…/ Ljudi su danas zbunjeni, ne motre pažljivo sami sebe i svoj način života da bi videli posledice svog ponašanja./…/Što se ljudi više udaljavaju od jednostavnog prirodnog života i žive raskošnije, to se povećavaju njihove muke i teskoba.“

Otuđili smo se od onog načina života koji nam je blagovestila Crkva tokom dva milenijuma. Od onog načina koji nam je blagovestio Sveti Pajsije Svetogorac. Zato nam je ovako teško i na Istoku i na Zapadu. Ali, ako hoćemo dalje, moramo se vratiti Putu Koji je Istina i Život. Živeti nebom može se samo u svetlosti vaskrsenja Gospodnjeg. Zato, i uvek zato: Hristos voskrese!

_________________________________________

Uputnice (Internetu pristupljeno na Veliku subotu 2019):

[1] http://borbazaveru.info/content/view/7719/1/

[2] http://www.atlantaserbs.com/learnmore/library/sveti-nikolaj-zicki-kroz-tamnicki-prozor.pdf

[3] https://svetosavlje.org/tumacenja-svetog-evandjelja-po-mateju/31/

[4] https://www.magister.msk.ru/library/philos/frank/Semjon%20Frank%20-%20Svetlost%20u%20tami.doc

[5] Isto.



Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Hristos na izborima i Vaskrsenje

* Obavezna polja