Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, izdao je „alternativno“ Saopštenje Svetog Arhijerejskog Sabora SPC?![1]

Pored toga što u medijima, na sve moguće i nemoguće načine, imamo zamagljivanje činjenica po pitanju toga da li se Episkop Maksim pokajao za (neke) svoje stavove ili nije, imamo sada i alternativnna Saborska Saopštenja!

Tako je Mitropolija crnogorsko-primorska izdala Saopštenje[1] koje, s obzirom na ono što znamo, nije u svim svojim delovima Saopštenje Svetog Arhijerejskog Sabora SPC, iako se tako zove! Ili možda mi svi ipak živimo u matriksu u kome je stvarnost relativna stvar?

Kako da ovo shvati verujući narod? Da li su postojala dva SA Sabora SPC ili samo jedan? Ako je jedan da li je ovo prepravljeno Saopštenje zaista Saopštenje celog Sabora ili je to Saopštenje Mitropolita Amfilohija o Saopštenju SA Sabora SPC? Nadam se da ste dovoljno zbunjeni, da ne postavljam dodatna pitanja.

Mitropolit Amfilohije u „svome“ (?) saopštenju SA Sabora ima sledeće izmene. Podvučeni tekst označava izmene i dodatke, a tekst u uglastim zagradama označava delove koji su izbačeni iz Saborskog Saopštenja.

. . .

Na poziv Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Irineja (umesto: Na poziv Sabora), Patrijaršiju su posetili predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine g. Milorad Dodik. Posle zasedanja, u svečanoj dvorani za prijeme, Sabor je sa dužnom pažnjom saslušao izlaganja dvojice srpskih lidera o stanju i problemima našeg naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, [ali i šire, kao i] o naporima [i neravnopravnoj borbi sa moćnicima] za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, [i o sveobuhvatnoj pomoći države Srbije našem narodu da opstane na najsvetijoj srpskoj zemlji, Kosovu i Metohiji] kao i o bratskoj saradnji državnih organa, obrazovnih i kulturnih ustanova i svih ostalih nosilaca javne odgovornosti u Srbiji i u Republici Srpskoj, na dobro našeg naroda s obe strane Drine i na njegovo opšte dobro, ma gde da živi.

Svojim Saopštenjem o Kosovu i Metohiji, Sveti Arhijerejski Sabor je ponovio svoj nepromenljivi stav sa prethodna dva Sabora.

. . .

Razmotreno je i stanje naše Crkve u takozvanom regionu, odnosno u državama stvorenim na razvalinama bivše Jugoslavije, pri čemu je konstatovano da su animoznost i diskriminacija u odnosu na našu Crkvu prisutne, u većoj ili manjoj meri, gotovo svuda – u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, a naročito u Crnoj Gori, gde je nedavno od strane Vlade Crne Gore utvrđen (umesto: potvrđen) antievropski i anticivilizacijski predlog zakona o Crkvama i verskim zajednicama. Tim predlogom zakona se specijalno i namerno diskriminišu Eparhije crnogorsko-primorska i budimljansko-nikšićka, a predviđa se čak i otimanje svetih hramova i njihovo proglašavanje za vlasništvo države (!). Takva rešenja ukidaju neotuđivo pravo građanina na slobodu veroispovesti i savesti i predstavljaju direktno mešanje u unutrašnje crkvene poslove. Tu su i pokušaji nasilnog oduzimanja svetinjâ u korist kanonski i realno nepostojeće „Crnogorske Pravoslavne Crkve” i pretnje da će biti srušene pojedine bogomolje (crkva na planini Rumiji i krstionica na Prevlaci). Naravno, svuda – i u Crnoj Gori, i u Hrvatskoj, i drugde – ima ne malo časnih pojedinaca i čitavih zajednica i organizacija koje se zalažu za pravdu i slobodu svih. Teško je i stanje naše autonomne Ohridske Arhiepiskopije u Severnoj Makedoniji, gde trenutno nema direktnog progona arhiepiskopa Jovana, episkopâ, klirikâ, monahâ i vernikâ, ali im stalno nad glavom visi Damoklov mač novog sudskog gonjenja. Uprkos tome, naša Crkva je i dalje, kao i do sada, spremna za dijalog sa tamošnjom Crkvom koja već decenijama prebiva u raskolu i poziva je za rešenje problema na autentično kanonskoj osnovi.

Najveći problem Pravoslavne Crkve danas jeste crkveni raskol u Ukrajini i promašeni pokušaj Carigradske Patrijaršije da taj problem reši „preko kolena”, na svoju ruku, bez dijaloga sa kanonskom Crkvom u Ukrajini i sa Ruskom Pravoslavnom Crkvom kao celinom i bez svepravoslavnog savetovanja. S tim u vezi, Sabor ostaje pri svom dosadašnjem stavu: naša Crkva ne priznaje novoustanovljenu paracrkvenu strukturu u Ukrajini, na čijem čelu su građani Denisenko i Dumenko, a nalazi se u liturgijskom i kanonskom opštenju samo i isključivo sa kanonskom Ukrajinskom Pravoslavnom Crkvom, na čijem čelu se nalazi Njegovo Blaženstvo mitropolit Onufrije, i sa svim ostalim kanonskim Pravoslavnim Crkvama.

Vezano za ovo pitanje Sabor je primio u svoju sednicu Njegovo Blaženstvo Arhiepiskopa kiparskog g. Hrizostoma, saslušavši stav Kiparske Crkve po ovom pitanju , saglasan stavu Srpske Pravoslavne Crkve.

. . .

Pa da pogledamo redom ove izmene.

  • Na poziv Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Irineja (umesto: Na poziv Sabora), Patrijaršiju su posetili predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine g. Milorad Dodik.

Koliko nam je poznato, predsednici su posetitili Sabor, i Sabor (skoro svi arhijereji) je zasedao u razgovoru sa predsednicima, a ne samo Patrijarh. Ako je Patrijarh predložio takav susret, Sabor je očigledno prihvatio predlog. Jer da nije prihvatio predlog onda ne bi Sabor (arhijereji) sedeli sa predsednicima u besedi. Zar ne? Prema tome, da li je poziv uputio Patrijarh ispred Sabora, ili Sabor s Patrijarhom na čelu, potpuno je nevažna tehnikalija.

  • Sabor je sa dužnom pažnjom saslušao izlaganja dvojice srpskih lidera o stanju i problemima našeg naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, [ali i šire, kao i] o naporima [i neravnopravnoj borbi sa moćnicima] za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, [i o sveobuhvatnoj pomoći države Srbije našem narodu da opstane na najsvetijoj srpskoj zemlji, Kosovu i Metohiji]

Da li ovo izbacivanje reči „ali i šire“ znači da predsednici nisu govorili o problemima našeg naroda osim u Srbiji i Republici Srpskoj? Budući da je taj deo izbačen može se to pomisliti. Ali ipak to zvuči prilično neverovatno s obzirom da će država (Srbija) da uloži određena sredstva u neke eparhije izvan zemlje, kako smo čuli u medijima. Ili možda ovo izbacivanje znači da naš narod izvan Srbije i Republike Srpske nama problema o kojima bi moglo biti reči!?

Izbačeno je u „neravnopravnoj borbi sa moćnicima“. Da li to znači da borba nije neravnopravna i nije sa moćnicima? Možda je ipak ovo samo smatrano za preoštar rečnik za jedno Saborsko Saopštenje?

Izbačeno je pominjanje sveobuhvatne „pomoći države Srbije našem narodu da opstane“ na Kosovu i Metohiji? Da li to znači da država ne pomaže naš narod na Kosovu i Metohiji? Ili znači da predsednici nisu govorili o nekoj takvoj eventualnoj pomoći? Ili ta pomoć se ne smatra pomoć za opstanak naroda?

Na kraju kada je reč o „ukrajinskoj krizi“.

  • Vezano za ovo pitanje Sabor je primio u svoju sednicu Njegovo Blaženstvo Arhiepiskopa kiparskog g. Hrizostoma, saslušavši stav Kiparske Crkve po ovom pitanju, saglasan stavu Srpske Pravoslavne Crkve.

Ovaj deo ne postoji u Saborskom Saopštenju, ali postoji u ovom „Saborskom Saopštenju“ Mitropolije crnogorsko-primorske. Svi znamo da je Arhiepiskop kiparski primljen u Patrijaršiju. Znamo i da je bilo reči o ukrajinskom pitanju. Znamo i da je on izneo svoje viđenje rešenja ukrajinskog problema, i uopšte problema koji je izazvao samovoljni postupak Patrijarha Vartolomeja.

Ono što ne znamo je sledeće. Ne znamo (barem ne preko medija) da je viđenje rešenja problema Arhiepiskopa kiparskog g. Hrizostoma zaista i „stav Kiparske Crkve“. Arhiepiskop neke pomesne Crkve nije pomesna Crkva! I njegov stav nije nužno i stav Crkve. Naročito kada ga on ne nosi u nekom zvaničnom kapacitetu. A čuli smo na TV Hram da je poseta Arhiepiskopa kiparskog Beogradu bila „privatna poseta“! S tim što je primljen u Patrijaršiju gde je u toku bilo zasedanje SA Sabora SPC.

Drugo, mi ne znamo kakav je uopšte taj stav kiparske Crkve, ni da li on uopšte postoji kao zvanični stav. Jer to uopšte nije formalno, a time ni javno, obelodanjeno.

dst_4490-1080x478

Treće, stav kiparske Crkve o sadašnjoj situaciji u Ukrajini ne mora da bude nužno istovetan (kiparskom) viđenju rešenja problema ove krize. To su dve različite stvari. Jedno je stav o sadašnjoj situaciji, a drugo je mišljenje o mogućim narednim koracima. U gornjem umetku u saopštenje Sabora SPC, nije jasno razgraničeno između ove dve stvari. Samo stoji da je saslušan stav kiparske Crkve i da je on saglasan sa stavom SPC! Stav o čemu? O ukrajinskoj situaciji ili o mogućem rešenju?

Četvrto, veoma je upitno poistovećivanje stava naše Crkve, sa stavom kiparske Crkve u okolnostima u kojima uopšte ne znamo kakav je taj stav. A iz ovog dodatka u Saopštenje ne znamo ni o čemu je taj stav. To je recept za buduće probleme. Jer se naš Sabor nije izjašnjavao o kiparskom stavu (za koji ne znamo da postoji), a potpuno je nerealno bez detaljnog razmatranja doneti zaključak da mi mislimo istovetno o ovako kompleksnom problemu.

Peto, naš Sabor se nije izjasnio ni o kiparskom scenariju za rešenje problema odnosno o mogućem viđenju izlaska iz krize. Ukoliko je neko sveobuhvatno viđenje izneto. Prema tome, ni naše viđenje rešenja toga problema ne može biti istovetno kiparskoj viziji rešenja, kad mi to još nismo ni razmatrali! Valjda logički sled nalaže da se to razmatra nakon što se sasluša predlog. Ako arhijereji smatraju da su adekvatno razmotrili predlog kiparskog Arhiepiskopa i već odlučili po tome pitanju, onda treba da postoji odluka sa preciznim detaljima. U tom slučaju ovakva konstrukcija tipa „mi isto mislimo“ je takođe potpuno neprimerena.

Imajući sve ovo u vidu, postavlja se ozbiljno pitanje zašto je uopšte potrebno da ova rečenica stoji u Saborskom Saopštenju? Do te mere potrebno da se pravi ovakav medijski spektakl sa dva Saopštenja o jednom istom Saboru! Naročito je važno ovo pitanje zbog toga što je ova poslednja izmena jedina suštinski bitna izmena u ovom „alternativnom“ Saopštenju, koje, iz nekog razloga, objavljuje Mitropolija crnogorsko-primorska? Ostale izmene su, kao što svi mogu da vide, kozmetičke ili pomalo polemičke prirode, po pitanju više političkih stavova ili afiniteta, nego bilo čega drugog. Ali ova poslednja izmena se tiče eklisiologije, i kao takva jeste najvažnija. I sam Sabor (ma kome god saopštenju verovali) kaže da je crkveni raskol u Ukrajini „najveći problem Pravoslavne Crkve danas“. Prema tome, ovaj dodatak u Saborsko Saopštenje, po važnosti, prevazilazi sve ostalo.

Od kakve koristi je taj dodatak, i kome je bio potreban i zašto?

_________________________________________________________

[1] https://mitropolija.com/2019/05/18/saopstenje-za-javnost-svetog-arhijerejskog-sabora-2/


Izvor: Sozercanje

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Saopštenje na Saopštenje Sabora SPC

* Obavezna polja