oliver vulovicOvo ludilo od neprekidne izborne kampanje, a koje je nastavak organizovano kontinuiranog zatrpavanja javnog mnjenja jalovim, utopijskim i zlonamernim frazama kao i konstrukcijama raznih socioloških i internacionalističkih škola mišljenja – te režimske nasilne implementacije zapadnih teoloških shema u naš životni i politički sistem bitisanja su i definitivno dovele narod u stanje zaleđenosti zbog kojeg je sprečen da politički kandiduje zaista snažnu političku organizaciju koja će neprestano i snažno obelodanjivati da se nalazimo na metaistorijskoj razmeđi koja nalaže urgentan i radikalno drugačiji pristup odnosima u zemlji, okolini i svetu.

Kod Poatjea, 732. godine, franački vojskovođa Karl Martel je čudesnom pobedom nad mnogobrojnijim arapskim legijama u poslednjem momentu sprečio tadašnji, već gotovo svršeni, čin evropskog civilizacijskog kraha i potpadanja Evrope pod apsolutnu islamizaciju.

Isti scenario predviđen za Evropu Srbi su svojim vojskama efikasno usporili na Gazimestanu.

I posle savremenih nasrtaja agresivnog islama na Evropu, od Bosne preko Kosova i Metohije do sadašnjeg kataklizmičnog pomeranja stanovništva, dirigovane islamske najezde preko naše teritorije sa Bliskog istoka i severa Afrike u Evropu, odnos evropskih prestonica prema Srbima uporno se ne menja.

Odgovor leži u činjenici da Evropa ne misli organski, ne seže do najdubljih i najviših struktura Neba i zemlje i tako, ne samo da nam nikada nije priznala naš Poatje, nego nas je surovo i beskrupulozno vekovima prepuštala nasilnoj islamizaciji i tu islamizaciju našeg naroda i životnog prostora čak politički i vojno sponzorisala, a u poslednjim godinama i pravnim nasiljem pokušala da sva rešenja proistekla iz terora nad našim nacionalnim i državnim bićem zacementira, uvodeći ih u međunarodni pravni poredak kao obavezujuća.

Isti ciljeve sa našim narodom i teritorijama Evropa ima i ovog trenutka.

Evropa će sada probati da zaustavi u Srbiji što god može više izbeglica iz Sirije, Iraka, Jemena, Avganistana, Somalije i Libije – u nameri da njih spreči da prodru u EU, a da istovremeno Srbiju konačno i duboko uroni u proces islamizacije i time je smesti u hantingtonovski predviđenu graničnu državu islamskog sveta i „evropske“ civilizacije.

Evropa uporno razmišlja samo organizaciono, i u tom smislu Srbiju od nje ne čeka ništa dobro.

Situacija zahteva da se u traženju rešenja za izlaz iz ovog užasa, u kojem se nalazimo i još goreg užasa koji nam preti, oslanjamo na pravoslavnu geopolitiku i to onaj njen segment koji čini pravoslavna slovenska civilizacija, koncept koji zahteva tesno vezivanje za Rusiju i iz kojeg bi se kasnije prirodno ishodovala mnogo upotrebljivija i konkretnija politička strategija prema EU, SAD i muslimanskom vojno-političkom faktoru kao NATO izvršnom saučesniku na terenu.

vladimir-putin-ikona

Srbiji je kao hleb nasušni potreban čvrst oslon na buduću rusku pravoslavnu imperiju, koja će kao takva lakše naći zajednički jezik sa umerenim islamom, a samim tim i neke od recepata za to rešenje prosto preneti i implementirati na naše prostore i na taj način nas zaštiti od NATO džihadista, a i samog NATO-a i obezduhovljene EU.

Srbiji nije potrebno da drugi pomisle da ona može biti jaka pa zbog toga treba povremeno sa njom taktizirati – da bi opstala Srbija mora zaista da bude jaka i zato su joj neophodne i ruske investicije i rusko oružje.

Trenutak je takav da mi više ne možemo opstajati u stalnoj retoričkoj zapitanosti, već moramo veoma brzo dejstvovati tako da rezultati tog dejstva mogu biti veoma brzo izloženi proveri u ravni svakodnevnog a do toga, bojim se, nećemo još dugo čekati.

Jasno pozitivno određivanje Srbije prema pravoslavnim geopolitičkim strukturama pomoći će i da se u zemlji pobede nakalamljene kalvinističke projekcije načina brze izmene naše nacionalne svesti i uvođenja u mondijalistički štras-papir oblepljeno puko robovlasništvo i savremni vid feudalizma.

Ovakav pristup ne bi značio polazak na put nasilne majorizacije muslimana u zemlji i okolini, ali ni stavljanja u drugi plan jelinskih pravoslavaca iliti pravoslavnih Bugara i Rumuna, ali se mora podvući crta i realno reći – za sada ste na suprotnoj strani, dobrodošli ste kada budete iskreno odlučili da se vratite.

Do tada, mi moramo učiniti sve moguće napore da spasimo našu autentičnu filozofiju života koja je i doprinela tome da danas ipak ima nekoliko miliona nas koji se možemo nazivati Srbima.

Moramo da hitno izađemo iz ove učmale, plačljive i pasivne životne i političke doktrine u kojoj nas protestantskim propovedima čvrsto drži aktuelni režim idući tako niz dlaku naših osvedočenih neprijatelja.


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Srbija i buduća ruska pravoslavna imperija

* Obavezna polja