Председник је до 1998. године био подстанар и нагледао се тих огласа типа: “Издајем стан, веома повољно”. Читање тих огласа о издавању у првом периоду живота веома је утицало на то да му се издаја свега и свачега причињавала свуда около.

Чинило се да се тада борио против свих који нешто издају. Било да издају комфорне намештене двособне станове, било да издају српски народ, било да издају разрађене угоститељске објекте на атрактивној локацији, било да издају Републику Српску Крајину, било да издају киоск за виршле у кифли са свом пратећом опремом, било да издају, јелте, Косово & Метохију.

Једино се није борио против оних који издају сабрана дела војводе Шешеља, јер се сматрало да они чине богоугодно дело и свакако нису издајници, него издавачи.

Онда је једног дана председник и сам дао оглас у новине: “Издајем Косово, веома повољно, може замена за половни ајфон, тостер или Европску унију”, и то после унутрашњег дијалога Оног Вучића и Овог Вучића, који је био веома непријатан, али је давао резултате.

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ја бих да се разграничимо са Албанцима!

ОНАЈ ВУЧИЋ: И ја сам! Да се разграничимо на Проклетијама, а онда да их све протерамо у Албанију, где им је и место!

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ја сам да разграничење буде на Ибру! Ево, лично сам цртао границу у слободно време, у паузи цртања коридора, аутопутева и Чича Глише.

ОНАЈ ВУЧИЋ: Ти бре, Вучићу, ниси нормалан! Хоћеш да Шиптарима поклониш срце Србије, свету српску земљу… Да српски народ постане подстанар у својој земљи!?

ОВАЈ ВУЧИЋ: И ја сам пола живота био подстанар! Па шта ми фали!

ОНАЈ ВУЧИЋ: Ти си флипнуо, кеве ми… Срце Србије хоћеш да поклониш…

ОВАЈ ВУЧИЋ: А не никако… Као што знаш, свако срце има неколико делова, леву и десну преткомору и леву и десну комору. Ја сам да ми одредимо која је наша преткомора, тако да Косово остане наше срце, с тим што је важно да преткоморе буду наше, макар лева… Баш сам о томе причао са Хашимом Тачијем…

ОНАЈ ВУЧИЋ: Причао си с теорористом који је вадио унутрашње органе српском народу, а сад хоће да нам извади и срце!!! Зезаш ме?

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ја не знам шта је он вадио, али ја сам извадио предлог на сто а Могеринијева ми је рекла да сам бољи фрајер од Тачија, јер имам иницијативу! Изузетно ме цене у свету…

ОНАЈ ВУЧИЋ: Ма ти си прсо, зар не схваташ да је то све ватиканска завера… Они те као цене док не продаш Косово и Метохију вековним непријатељима српског народа… После ће да те шутну.

ОВАЈ ВУЧИЋ: Мене да шутну! Па ја сам, бре, шутно политичког оца у гузицу, док си ти месец дана размишљао и пренемагао се, оће каки, неће каки… Сећаш се!? Оћу код Томе, нећу код Томе, оћу код Воје, нећу код Воје, као нека Сека Перса. Па сам после шутно и другог политичког оца у гузицу…

ОНАЈ ВУЧИЋ: Имаш два политичка оца!? Па то је противприродни блуд! Зато ти и вичу: “Вучићу, педеру!”

ОВАЈ ВУЧИЋ: Прво, не каже се педери, него припадници ЛГБТ популације… Како су сами јадни ти који ми вичу „Вучићу, педеру“, а све су покрали, док сам им ја украо само идеологију… Друго, Ангела Меркел ми је рекла да јој уливам сигурност! То је најважније у светској политици.

ОНАЈ ВУЧИЋ: Мајко мила, с којим олошем се ти дружиш! Прсо си к’о лајсна!

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ја само хоћу да направим историјски договор са Албанцима, да се разграничимо, јер ће они једног дана да стигну до Калуђерице, евентуално до Малог Мокрог Луга… То је моја визија, а ја сам визионар!

ОНАЈ ВУЧИЋ: Је л’ то има неке везе са Византијом?

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ма каква Византија, пусти ме тих попова, тих издајника српског народа, тог Саве Јањића који пости на води док ја градим на води! Теба да се гради а не да се пости!

ОНАЈ ВУЧИЋ: Боже мој, и тебе треба протерати преко Проклетија…

 

ОВАЈ ВУЧИЋ: Не бринем се ја за то протеривање, и да ме протерају преко Проклетија, тамо ће ме сачекати мој велики пријатељ Еди Рама!

 

ОНАЈ ВУЧИЋ: Шиптар ти је пријатељ!?

ОВАЈ ВУЧИЋ: Не вређај човека, није он Шиптар, он је сликар. Био је професор сликарства, много сам научио од њега о цртању. Од тада цртам границе, цртам коридоре, можда једног дана направим и изложбу…

ОНАЈ ВУЧИЋ: Нас двојица никад нећемо наћи заједнички језик!

ОВАЈ ВУЧИЋ: Мислиш!? Хајде да причамо о медијима!

ОНАЈ ВУЧИЋ: Одлична идеја! Је л’ и тебе нервира Оља Бећковић?

ОВАЈ ВУЧИЋ: А ко је то?

ОНАЈ ВУЧИЋ: Па она, бре, Оља, Утисак недеље, издајнички Б92…

ОВАЈ ВУЧИЋ: Који Утисак недеље? Који Б92?

ОНАЈ ВУЧИЋ: Како који?

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ти живиш у прошлости! То више не постоји. Све сам то поукидао, да не квари омладину… Да би направио разграничење са Албанцима, најпре мораш да разграничиш медије. Јер, какви су, ти такозвани слободни медији би једног дана стигли до Врања… До Врања су стигле само Врањске, али и њих сам на време спречио да остану у Врању. Како лепо каже она наша стара парола: где су српске земље, ту су српски радикали! Ја сам то малко модификовао: где су српске земље, ту су Српски телеграфи! И српски Информери!

ОНАЈ ВУЧИЋ: Ево рука, царе!

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ево рука!

ОНАЈ ВУЧИЋ: Таман сам помислио да нема наде за тебе, видео сам да си то у души ипак ти. Онај стари, то јест ја! Да ти кажем у поверењу: разграничи се с Албанцима, али све који су против разграничења прогласи за издајнике!

ОВАЈ ВУЧИЋ: Па већ сам их прогласио за издајнике! Ја о свему мислим унапред!

ОНАЈ ВУЧИЋ: Ево рука, царе!

ОВАЈ ВУЧИЋ: Ево рука!


Извор: Н-1

Оставите коментар

Оставите коментар на Унутрашњи дијалог овог и оног Вучића

* Обавезна поља