papa-franjo-i-vartolomej_660x3301. Poput naših časnih prethodnika Pape Pavla VI i vaseljenskog patrijarha Atinagore, koji su se sastali ovde u Jerusalimu pre pedeset godina, mi takođe, papa Francisko i vaseljenski patrijarh Vartolomej, izabrani su da se sastanemo u Svetoj Zemlji „gde je naš zajednički Spasitelj, Hristos Gospod naš, živeo, učio, stradao, Vaskrsao, Vazneo se na nebo i, odakle je poslao Duha Svetoga na decu Crkve“. 1] Naš susret,  još jedan susret od episkopa Crkava Rima i Carigrada čiji su osnivači dva brata, apostoli Petar i Andrej, izvor je duboke duhovne radosti za nas. Ona predstavlja Proviđenjem datu priliku da razmislimo o dubini i autentičnost naših postojećih obveza, kao plod blagodatnog putovanja na koje nas je Gospod poveo od tog blagoslovenog dana pre pedeset godina.

2. Naš bratski susret danas je novi i neophodan korak na putu ka jedinstvu kome samo Sveti Duh može da nam podari zajedništvo u legitimnoj različitosti. Prizivamo u sećanje, sa dubokom zahvalnošću, korake koje nam je Gospod već omogućio da preduzmemo. Zagrljaj razmenjen između pape Pavla VI i patrijarha Atinagore ovde u Jerusalimu, posle mnogo vekova ćutanja, utro je put značajnom gestu, uklanjanje iz memorije crkve dela uzajamne ekskomunikacije iz 1054. godine. Ovome je usledila razmena poseta između odgovarajućih lica Rima i Carigrada, redovne prepiske i, kasnije, odlukom koju su najavili papa Jovana Pavla II i patrijarh Dimitrije, blažene uspomene oboje, da se pokrene dijalog teološke istine između katolika i pravoslavnih. Tokom ovih godina, Bog, izvor sveg mira i ljubavi, nas je naučio da posmatramo jedni druge kao članove iste porodice hrišćanske, pod jednim Gospodom i Spasiteljem, Isusom Hristom, i da ljubimo jedni druge, tako da možemo da ispovedamo našu veru u isto Jevanđelje Hristovo, primljenu od apostola i izraženu i prenetu nama od Vaseljenskih sabora i Svetih Otaca. Iako potpuno svesni da nismo stigli do cilja punog jedinstva, danas smo potvrdili našu posvećenost da nastavimo put zajedno ka jedinstvu za koje je Hristos naš Gospod molio Ocu, tako „da sve bude Jedno“ (Jn. 17:21 ).

3. Svesni da manifestujemo jedinstvo u ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bližnjima, radujemo se očekujući željen dan u kome ćemo konačno učestvovati zajedno u evharistijskom slavlju. Kao hrišćani, pozvani smo da se pripremo da primimo ovaj dar evharistijskog opštenja, po učenju Svetog Irineja Liona [2], kroz ispovedanje jedne vere, istrajanom molitvom, unutrašnjim metanojom i bratskim dijalogom. Postizanjem ovog cilja nadamo se, manifestovaćemo svetu ljubav Božiju prema kojoj se prepoznajemo kao istinski učenici Isusa Hrista (up. Jn 13:35).

4. U tom cilju, teološki dijalog preduzet od Mešovite komisije nudi suštinski doprinos traganju za punim opštenjem između katolika i pravoslavaca. Tokom kasnijih vremena pape Jovana Pavla II i Benedikta XVI i patrijarha Dimitrija, napredak naših teoloških susreta bio je znatan. Danas izražavamo iskrenu zahvalnost za dostignuća do danas, kao i za tekuće poduhvate. Ovo nije samo teorijska vežba, već vežba u istini i ljubavi koje zahteva sve dublje poznavanje jedne od druge tradicije kako bi ih razumeli i učili od njih. Tako mi potvrđujemo još jednom da teološki dijalog ne traži teološki najmanji zajednički imenitelj na kome može da se postigne kompromis, već je pre produbljivanja razumevanja cele istine koju je Hristos dao u svojoj Crkvi, a te istine nikada ne prestaju da se razumeju bolje nego kad pratimo Svetoga Duha tražeći dodatna pojašnjenja. Dakle, mi potvrđujemo da naša zajednički vernost Gospodu zahteva bratski susret i pravi dijalog. Takva zajednička težnja nas ne vodi dalje od Istine; a, kroz razmenu darova, vođstvom Svetog Duha, to će nas odvesti u punu Istinu (up. Jn 16:13 ).

5. Ipak, čak i kada prelazimo taj put ka punom zajedništvu, već imamo obavezu da ponudimo zajedničko svedočenje Božije ljubavi za sve ljude, radeći zajedno u službi čovečanstva, posebno u odbrani dostojanstvo ljudske ličnosti u svakoj fazi života i svetosti porodice na osnovu braka, u promovisanju mira i opšteg dobra, a u odgovoru na patnju koja nastavlja da muče naš svet. Moramo priznati da mora gladi, siromaštva, nepismenosti, nepravedne raspodele resursa stalno treba rešavati. To je naša dužnost u nastojanju da se izgradi zajedničko pravedno i humano društvo u kojem se niko ne oseća isključenim ili odbačenim.

papa-patrijarh-vartolomej-reuters

6. Naše duboko uverenje jeste da budućnost ljudske zajednice zavisi i od toga kako je štitimo – kako razborito i saosećajno, pravično i pošteno – čuvajući dar stvaranja koji nam je naš Tvorac poverio. Dakle, mi smo prizvani pokajanju za pogrešno tretiranje naše planete, što je ravno grehu pred očima Boga. Mi potvrđujemo našu odgovornost i obavezu da podstaknemo osećaj poniznosti i umerenosti, tako da svi mogu da se osećaju potrebu da se poštuju i da stvaranje čuvamo sa pažnjom. Zajedno, mi zalažemo našu posvećenost podizanju svesti o stvaranju; apelujemo na sve ljude dobre volje da razmotre načine življenja, manje rasipničkog i skromnog, manifestujući manje pohlepe i više velikodušnost za zaštitu Božjeg sveta i korist svog naroda.

7. Isto tako postoji hitna potreba za efikasnom saradnjom hrišćana u cilju očuvanja prava na javno izražavanje nečije vere i da se tretira pošteno promovisanje onog što hrišćanstvo nastavlja da nudi savremenom društvu i kulturi. U tom smislu, pozivamo sve hrišćane da promoviše autentični dijalog sa judaizmom, islamom i ostalim verskim tradicijama. Ravnodušnost i uzajamna neznanje može dovesti samo do nepoverenja i nažalost, čak sukoba.

8. Iz ovog svetog grada Jerusalima, izražavamo našu zajedničku duboku zabrinutost zbog situacije hrišćana na Bliskom Istoku i zalažemo se za njihovo pravo da ostanu punopravni građani svoje domovine. U poverenju mi se okrećemo svemoćne i milostivom Bogu u molitvi za mir u Svetoj zemlji i na Bliskom istoku u celini. Posebno se molimo za crkve u Egiptu, Siriji, Iraku, koje su pretrpele najviše boli zbog nedavnih događaja. Ohrabrujemo sve strane, bez obzira na njihova verska ubeđenja, da nastave da rade za pomirenje i za samo priznavanje prava naroda. Mi smo ubeđeni da se to ne postiže oružjem, već dijalogom, pomirenjem i praštanjem koji su jedini mogući način da se postigne mir.

9. U istorijskom kontekstu obeleženom nasiljem, ravnodušnošću i egoizmom, mnogi muškarci i žene danas osećaju da su izgubili svoje uporište. Upravo kroz našu zajedničku službu svedoka dobre vesti Jevanđelja mogli bismo da pomognemo ljudima našeg vremena da ponovo otkriju put koji vodi do istine, pravde i mira. Ujedinjeni u našim namerama, i podsećajući na primer, od pre pedeset godina ovde u Jerusalimu, od pape Pavla VI i patrijarha Atinagore, pozivamo sve hrišćane, zajedno sa vernicima svake verske tradicije i sve ljude dobre volje, da prepoznaju hitnost koja nas primorava da tražimo pomirenje i jedinstvo ljudske zajednice, uz puno poštovanje legitimnih razlika, za dobrobit celog čovečanstva i budućih generacija.

10. Pri preuzimanju ovog zajedničkog hodočašća na mestu gde je bio naš jedan isti Gospod Isus Hristos raspet, sahranjen i vaskrsao, mi ponizno zahvaljujemo posredovanju Presvete i Prisnodjeve Marije našim budućim koracima na putu ka punoći jedinstva, poveravajući Božjoj beskonačnoj ljubavi celu ljudsku zajednicu.

„Neka Gospodnje lice sija na tebe, i da bude milostiv prema vama! Gospod će pogledati na vas ljubazno i dati vam mir!“ ( Ps. 6:25-26 ).

Rimski papa [potpisan] Francisko

Vaseljenski patrijarh [potpisan] Vartolomej Carigradski

______________________________________________

[1] Zajednički kominike pape Pavla VI i patrijarha Atinagore, objavljen posle njihovog sastanka od 6. januara 1964.

[2] Protiv jeresi, IV, 18, 5 ( PG 7, 1028 )


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Zajednička deklaracija Pape i Vaseljenskog patrijarha

* Obavezna polja