Da mi je samo znati koji se procesi odvijaju u Dačićevoj glavi kada se, poput pijanog kuma na šatorskim svadbama, dočepa mikrofona i počne svojim falširanjem da maltretira ostale goste? Koji li ga demoni tada posednu, koji kompleksi iz njega puste glas? I ima li nekoga da mu, najzad, kaže da diplomatija podrazumeva određeni kodeks ponašanja, koji se neguje i poštuje i koji podrazumeva da ono što ste radili na rođendanu svoga sina ili kao privatno lice u kafani, ne možete raditi na svečanoj diplomatskoj večeri?! Da ne zna da peva. Da diplomatski prijemi nisu balkanske krčme gde se dolazi da bi se pilo, jelo, pevalo i lumpovalo, već mesta gde se zaokružuju započeti razgovori, potvrđuju postignuti dogovori ili prevazišle neke razlike ako postoje…

Naravno, govorim o Dačićevom pevanju „Osman-age“ na turskom jeziku Redžepu Taipu Erdoganu u beogradskom Domu garde. Taj poslednji slučaj njegovog diplomatskog prostakluka, koji je započeo pevanjem „Miljcke“ u Briselu, prilikom dobijanja „Datuma“ i traje već godinama, zaista je prevršio meru. Može li taj čovek uopšte da shvati kakvu sliku šalje o srpskoj državi, diplomatiji i kulturi njegovo otimanje za mikrofon u svakoj prilici i neprilici? Razume li njegova korumpirana lobanja šta znači to što mu je Mustafa Jusufspahić, tom prilikom, zadenuo sto evra kao čast, a on ih uzeo?

Ne razume! Da razume ne bi novinarima dao sledeće objašnjenje svog ponašanja:

“Koliko sam razumeo svi u sali su bili oduševljeni. I danas je to glavna vest u Turskoj. A šta je trebalo, da ga ubijem kao Murata? Samo oni nek dobacuju sa balkona, a ako se nekome ne sviđam, neka me smene”(1) – rekao je Dačić za „Telegraf“.

Iz ove rečenice jasno je da Dačić ima ozbiljan psihički problem da svoje ponašanje uskladi sa funkcijom koju vrši i ograničenjima koja ona nameće. On sebe spušta na nivo zabavljača u sali i smatra da je njegovo ponašanje opravdano zato što su prisutni bili “oduševljeni”. Ni na pamet mu ne pada da “oni” možda nisu bili oduševljeni zbog njegovog zevanja u mikrofon, već zbog simbolike koju ono nosi – srpski velikaš peva turskom “Sultanu”(2) usred Beograda. To nije gostoprimstvo, to je udvorištvo i diplomatska bruka.

Naravno da Erdogana nije trebalo ubijati kao Murata, Dačiću, pa čak ni simbolički. Niti to neko očekuje od Brankovića koji je potpisao Briselski sporazum i čiju će izdaju pokolenja pamtiti. Takođe, svi znamo da ovo nije 1389. Ali, tim pre, to podrazumeva civilizovano i dostojanstveno ponašanje  kakvo priliči svakom šefu diplomatije na svetu.

Između onog „kao Murata“ i falšarinja „na uvce“, uz obigravanje oko stola, postoji ogroman manevarski prostor. Ako to, Dačiću, ne vidiš (muzici se uvek obraćam sa „ti“, a oni meni sa „gospodine“), onda treba da to mesto, koga si se dočepao ucenama i spremnošću na izdajstvo, napustiš sam, a ne da nekoga čikaš da te smenjuje.

Veličanje turskih aga, na turskom jeziku, nekome ko i ne krije ambicije da obnavlja osmanlijsko carstvo nije dobra poruka prvog čoveka srpske diplomatije i uvredljiva je za srpski narod. Simbolično primanje bakšiša u dolarima za takav čin, sve je to na kub.

Ako je neko, ko je vodio računa o protokolu ovog diplomatskog skupa, procenio da Erdoganu valja pevati narodnjake trebalo je  pozvati Šekija Turkovića, Esada Plavog ili Vanesu Šokčić, pa da se „turkuje“ do ujutru, a ne da šef srpske diplomatije obigrava oko stolova i Turaka sa viljuškama i noževima u rukama. Ako Ivica Dačić koji se često hvali svojim političkim iskustvom, to ne razume, onda šta razume?

Još veća je tragedija njegovo poimanje “bakšiša” koji mu je dao Muftija Jusufspahić. O tome Dačić kaže:

“Dobio sam 100 dolara. To je šala, ali dobro dođe!”(3)

To nije šala, to je simbolika, Dačiću, ministre spoljnih poslova! Strašna! I tek da znaš, na bilo kom viđenijem muslimanskom veselju (svadbi ili sunetu) pevačima, recimo Šerifu Konjeviću, čak i  totalni anonimusi ne “lepe” ispod 500 evra. A ova muftijina sića, pred jednim Erdoganom, baš je ponižavajuća za „pevača“. Ovo je, bre, Dačiću, bio diplomatski prijem, aman! Za aman!

A što se tiče smene, ne brini. Niko te neće smeniti dok god u mikrofon pevaš tuđe pesme.

____________________________________________

Odrednice:

 


Izvor: CEOPOM Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Dačić i Osman-aga za sto dolara

* Obavezna polja