U Beogradu za Briselom je prava jagma. Još od postpeto-oktobarskog utrkivanja Đinđića i Koštunice nije bila veća. Tek što je bivši predsednički kandidat i obdusman, a budući vođa nekakvog građanskog pokreta, Saša Janković, najavio odlazak u taj grad, formalno drugi čovek vladajuće koalicije, Ivica Dačić lično, obreo se tamo, uparađen i sa nameštenim osmehom, kao da učestvuje u izboru za najlepšeg evropskog paža. Primio ga je dostojanstven, i očigledno umoran od takvih gostiju, “Komesar EU za dobrosusedske odnose i”, valjda, “proširenje”, Johanes Han.

Zašto kažem “valjda”? Zato što imam dobro sećanje, koje kaže da je, prilikom izbora Hana, EU jasno istakla da ukida funkciju “Komesar za proširenje, pridruživanje i dobrosusedske odnose” koju je obavljao Štefan File, a umesto nje uvodi funkciju “Komesar za dobrosusedske odnose”, koju će vršiti Johanes Han, ali koji će preuzeti i brigu o proširenju. To je zvučalo kao otvorena poruka evropskim zarepcima poput Srbije, Crne Gore ili Albanije, čija se elita odjednom našla u nebranom grožću. Kako posle višegodišnjih bajki o Evropi koja samo njih čeka svom narodu objasniti da je ona rekla – Dosta! Da je proširenje, kao tema, skinuto za sva vremena ili bar na neko duže vreme. Da ko je ušao, ušao je i nema više! Pretilo je to sunovratom pro-evropskih elita i dodatnom jačanju Rusije na Balkanu, pa su evropski birokratski manipulanti brzo načinili korak nazad i dosetili se da ih prazna priča na ništa ne obavezuje. Tako su naprasno „zaboravili“ kako su oglasili „zamor od proširenja“ i ponovo o njemu počeli da pričaju kao o realnoj perspektivi. Naravno da je lokalnim „elitama“ jasno da se radi o manipulaciji, ali da su jedva dočekali “proširenje” kao političku cuclu varalicu opljačkanim nacijama, koje su svele na zbir pojedinaca koji razmišljaju stomakom.

Tako se reč „proširenje“, kroz mala vrata, ponovo našla u imenu funkcije gospodina Hana, na početku njegovog drugog mandata (01.11.2014). No, time se otvorilo pitanje koliko je organizacija koja ukida funkciju “Komesara za proširenje i dobrosusedske odnose”, a uvodi funkciju “Komesara za dobrosusedske odnose i proširenje” uopšte normalna? Sede li u njoj razumni ljudi ili dangube koje presipaju iz šupljeg u prazno?

Godinama svakog evropejca koga sretnem pitam da mi ovo razjasni, ali niko ništa. Sležu ramenima. Ćute. I zašto se EU – pitam dalje ja – ako je Han zaista i komesar za “proširenje” ne proširuje za sve ove godine od kada se ustoličio? Šta znači nemački projekat Zapadni Balkan, ako Evropa namerava da prima nove članice do sada poznatim mehanizmima? A ako namerava da primi ceo region odjednom, kog đavola nas naši vlastodršci zamajavaju nekakvim „uslovima“? Pitanja koja izviru iz zdravog razuma ima koliko hoćete. Samo, nema odgovora. Ni logičnog, ni iskrenog. Neće ga ni biti. Kao ni proširenja, te 2020 ili 2022. godine, za kada nam ga naši vlastodršci najavljuju. Do tada nam ostaju pitanja i dilime…

No, ta pitanja i dileme očigledno ne muče našeg bucmastog Dačića. On je, kako sam za sebe kaže, real-političar. To bi značilo da uvek radi i govori ono što treba da se čuje u datom trenutku. Bez ikakvog osećaja odgovornosti za posledice. Baš ga briga. Ono šta propagira danas napada sutra ili prekosutra. Naučio je da lako može uvek da kaže nešto drugo i da se to prihvati kao razumno.  Da može danas potpisati Briselski sporazum, a sutra ga napadati, kao da mu ga je neko poturio. Da nam iz Kruševca može poručiti kako je Vidovdan praznik poraza i kako 28. jun ubuduće treba slaviti kao Datum pridruživanja EU, a da nam onda priča o patriotizmu. Sve može kod Dačića, jer u njemu ne postoji ni obraz, ni moral – ni ponos, ni stav. Samo instikt preživljavanja na vlasti! Zbog toga su ga se, gotovo otvoreno, gnušali i Tadić i Vučić, ali držali su ga uza sebe jer takav uvek treba.

I zato pitanja i dileme o svrsishodnosti evropskog puta danas, kada se EU evidentno raspada, očigledno ne muče našeg bucmastog Ivicu. Za njegovu real-političnost mnogo vremena ima do tad. Može još bar trista puta d promeni stav. Ne sekira se on ni zbog Šiptara previše. Uostalom, njegov potpis je na Briselskom sporazumu, ne možemo to prenebregnuti čak i da hoćemo.

Njega, trenutno, more druge brige. Ko će biti kalif umesto kalifa, odnosno premijer umesto premijera? Za njega je to sada pitanje svih pitanja! A on bar dobro zna da se to pitanje ne rešava samo u Beogradu. I eto ga, tamo gde se rešava, u Briselu, kako sija pored Hana kao mašću namazan. Kao Vučić pored Merkelove.

Nije zaboravio ni Angelinu Ajnhorst, direktorku za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj spoljnopolitičkoj službi, čija je Srbija zona interesovanja, a sreo se i sa Đanijem Pitelom, predsednikom političke grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu i uticajnim evropskim lobistom.(1) Radi čovek, nema šta.

Na zajedničkoj konferenciji sa Hanom rečeno je dosta toga. Ali u kontekstu postizbornih pozicioniranja i onoga po šta je Dačić došao u Brisel najvažnije je zapamtiti njegovu poruku “da je članstvo u EU najvažniji prioritet Srbije i da će se nakon formiranja nove vlade nastaviti sa realizacijom tog prioriteta”(2)

Zvuči li Vam ovo poznato? Liči li vam na obećanje?! I šta mislite kome je to obećanje upućeno?

Građanima Srbije sigurno nije. Oni već znaju šta misli njihova “elita”, a posebno Dačić kralj beskičmenjaka. Ne bi se reklo ni da se obratio Moskvi. Mada, verujem, da ga je Putin dobro čuo. I zapamtio …

A čula ga je, zasigurno, i Zorana. Biće veselo u Srbiji narednih dana!

Šira verzija teksta objavljenog na Fondu Strateške Kulture 25.04.2014.

_____________________________________

(1) www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2711940/dacic-u-briselu-podrska-reformama-srpske-vlade-.html

(2) www.glasamerike.net/a/dacic-u-briselu-nakon-formiranja-vlade-srbija-nastavlja-ka-eu/3823473.html


Izvor: Fond Strateške Kulture, CEOPOM Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na I Dačić u Briselu …

* Obavezna polja