Uz novu premijerku (ili premijera, ne znam kako je pravilnije da se kaže) darežljivi predsednik Vučić će Srbiji podariti i dva nova ministarstva – za Evropske integracije i za Ekologiju. Šta je „štedljivog“ Vučića, koji je, još koliko juče, svođenje Ministarstva za Kosovo i Metohiju na nivo kancelarije obrazlagao željom da se štedi svaki dinar (jer, eto, nema se), nagnalo da ovako dreši kesu, pri tome čak i ne konsultujući budućeg premijera?

Nema sumnje, politički razlozi. A politika je, u Vučićevoj glavi, važnija od teritorije, mitova, finansija… Politika daje i uzima, postavlja i ruši. Politika može bez Kralja, Kralj ne može bez politike. Da vidimo šta je, dakle, bila Vučićeva politička računica sa tim ministarstvima?

Kod Ministarstva za evropske integracije sve je jasno. Ono je potpuno u skladu sa njegovim poimanjem politike “balansiranja” između Rusije i Zapada. Kako je nedavno otvorena Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom,  Zapadu se odmah mora ponuditi viši nivo. Ministarstvo. Sve u skladu sa devizom korak ka Rusiji, tri ka Zapadu. 

Ali, šta je sa Ekologijom? Tim pre što je, pomoćnim kanalima, odmah plasirano da će taj resor pripasti socijalisti Branku Ružiću, najvećem Dačićevom protivniku unutar SPS-a i donedavno jedinom otvorenom kritičaru politike SNS-a iz redova ove partije. Vučić nije baš sklon tetošenju političkih neistomišljenika, ali nije nepoznato ni to da je, posle par upozorenja Dačiću da ga obuzda, što ovaj nije mogao, Vučić od pre nešto više od godinu dana uspostavio direktnu komunikaciju sa Ružićem, što je dalo rezultate u smislu da su Ružićeve žaoke prema SNS-u i politici vlade naglo presahle. Povremene, prema Dačiću, nisu!

Šta se, dakle, dešava? Da li Vučić davanjem još jednog ministarstva SPS-u, ali na konkretno ime, pomaže Dačiću da održi stabilnost unutar svoje partije, ili počinje formiranje “svoje” frakcije unutar SPS-a? Da li pomaže svom sadašnjem koalicionom partneru ili započinje proces njegovog marginalizovanja unutar sopstvene stranke, kao prvi korak ka njegovom potpunom uklanjanju sa političke scene?

Pre bih rekao ovo drugo. Svakako nije slučajno što je baš Branko Ružić, a ne Dačić, bio prvi socijalista koje je podržao predlog da Barnabićka bude premijer izjavivši kako to “predstavlja duboko promišljen, državnički i politički odgovoran potez”.(1) A toliko dugo je ćutao. Pri tome: “On je istakao i da će SPS svoju državotvornost pokazati i dokazati kroz još predaniji i posvećeniji rad ministara koji će se naći u Kabinetu Ane Brnabić” (2), preneo je Blic njegovu izjavu.

Najblaže rečeno, Dačić ima razloga za brigu. Nije tajna da i u vrhu i u članstvu SPS-a postoji nezadovoljstvo načinom na koji Dačić vodi stranku, i da pored Ružića pozicijama u vlasti nisu zadovoljni braća Tončev, Žarko Obradović i drugi. Razlog su funkcije, odnosno plen. Alavost Vučićevih presekla je i prisvojila mnogo SPS kanala koji su donosili profit, pa se Dačiću, u vrhu stranke, sve više zamera što je to dopustio.

Još je manja tajna da Vučić prema Dačiću gaji duboki prezir i da ga trpi samo iz političke nužde (dvotrećinska većina za predstojeće odluke o promeni Ustava i sprenosti da učestvuje u izdaji Kosmeta). Na tome se ne može opstajati večno. Dačić je nezgodan jer mnogo zna, ali sa druge strane je i ranjiv jer je korumpiran preko svake mere. Verovatno nije slučajno što je borbu za ovaj premijerski mandat vodio kao da je pitanje života i smrti. Iako je Vučić prilikom objave mandatara rekao kako će Dačić voditi političke aktivnosti vlade, očigledno da Ivica to više doživljava kao nekakvu „hladnu oblogu“ nego kao vid političkog kompromisa.

Na kraju, najmanja je tajna da Vučić nema skurpula u pokušaju da od autohtonih stranaka pravi svoje ispostave. Kada god može. Žalosna sudbina DSS-a najbolji je primer. Zna li neko šta je ta stranka sada? Koje su joj ideje? Jedino što znate jeste da će njeni predstavnici uvek podići ruku onako kako treba Vučiću. Doduše ne uvek, samo kad mu treba!

Otuda, nekako mislim, da će Dačić u narednom periodu imati mnogo preča posla nego da tuguje ili se duri zbog premijerskog mesta. Ni za glumljenje Halida Bešlića neće biti mnogo vremena, verujem ni volje. Jer, daleko je Miljcka, a Ružić ante portas!(3)

Šira verzija teksta objavljena na Fondu Strateške Kulture 18.06.2017.

_____________________________________

  1. www.blic.rs/vesti/politika/reakcije-na-imenovanje-ane-brnabic-promisljen-drzavnicki-potez-i-odluka-u-interesu/gf0lk8c
  2. Isto
  3. ante portas – pred vratima

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Daleko je Miljacka, a Ružić ante portas!

* Obavezna polja