Dragan - naslovna 22Još jedan čestiti Srbin skončao je u Haškom kazamatu. Još jedan srpski ratnik izdahnuo je kao zarobljenik „naših zapadnih prijatelja“. Još jedan pravoslavac prinet je na satanistički oltar Novog svetskog poretka. Novi udar globalističkog biča otvorio je još jednu bolnu ranu na telu srpskog nacionalnog bića i podsetio nas na „kolektivnu krivicu“ sopstvenog postojanja. MI, mali Rusi i ONI, velika apokaliptička Zver.

Na večni put otišao je general Zdravko Tolimir, hrabri komandant i vojnik velikog srca. Kažu iznenada. Računajući svedoka odbrane generala Ratka Mladića (svedoci optužbe nisu umirali), Dušana Dunjića, ovo je 21. Srbin koji umire u Hagu. Još jedan. I svaki put isti scenario.  Predsednik anti-srpskog Suda, Teodor Meron, naloži istragu, koja uvek ukaže na prirodan tok stvari. Onaj isti Meron  „koji je u julu 2013. opisao kao „dokaz“ protiv Radovana Karadžića plan NDH za uništenje Srba, koji je 1941. obelodanio ustaški ministar Mile Budak. Samo što je, poznata, namera da se trećina pobije, trećina protera a trećina pokrsti – umesto Hrvatima, pripisana Srbima, pri čemu su BH-muslimani navodno bili žrtve.“ (1) Da, baš taj Meron. I u zvaničnom izveštaju, uvek prisutni tajanstveni „patolog iz Srbije“ kome ne znamo ni ime, ni prezime, ni koga predstavlja u Hagu. Znamo samo da njegovi potpisi šminkaju lice Haške zveri, da srpske smrti u Hagu čine „normalnom“ pojavom.

Ali, general Tolimir nije bio samo srpski vojnik. Bio je i srpski pesnik, utemeljen u veri. Kao vojnik umeo je da smrti pogleda u oči, kao pesnik da oseti njen dah, kao pravoslavac da je nadživi Hristom. Zato se, pred svoj put u Život večni, kroz Hašku smrt, pričestio pesmom…

Tolimir-crno-bela

PRIČEŠĆE

Najlepši je dan kad je pričešće,
tada nam srce lupa jače,
o kada bi moglo biti češće,
kad ga se prisjetim, duša mi plače.

Za nas je Pričešće slovo crveno,
njemu se raduje duša i tijelo,
oko bez sjaja umirno, sneno,
njemu se raduje biće nam cijelo.

I svaki iščekuje taj dan rado,
o njemu sniva, njemu žudi,
kad Gospod pričešćuje svoje stado
i gleda je li preostalo ljudi.

Iskrenih vjernika Njegove vjere
i da li poste, da li se mole,
da li u životu imaju mjere,
da li ga se boje, da li ga vole?!

Daje im krv i tijelo svoje
oprašta grijehe za život ceo
onima što se kaju, što ga se boje,
onima što su Gospoda deo.

Svaki se od nas danima sprema,
moli se, posti, metanije pravi,
bez Boga izlaza nikome nema
i svaki od nas Gospoda slavi.

Ovu tamnicu tuge i zla,
u manastir smo pretvorili pravoslavni pravi,
uz nas je Svevišnjeg sila sva,
Gospodu se molimo, On se slavi!

Danas nam otac Bilbija stiže,
daće nam Pričešće, moliti se s nama,
danas će nam Gospod biti najbliže,
iz duše i srca nestaće tama.

Na nas će prizvati Svetoga Duha,
da sa nama bude i da nas snaži,
daće nam po parče osveštanog kruha,
od Boga niko nije nam draži.

Otac nas Voja beskrajno voli
i suze zbog nas često lije,
za svakog od nas godinama se moli,
za nas bi dao oči obadvije.

Spali i grijehe moje ognjem svojim,
ispuni me radošću Gospode Hriste,
jer Tebe jedinog se Gospode bojim,
i daj mi krvi Svoje prečiste!

Nikad se tako živjelo nije,
životom uzornim, životom Hrista,
nikad, od kad nas sunce grije,
u našim dušama samo Hristos blista!

General Zdravko Tolimir

tolimir-krst

 Ovi njegovi stihovi poruka su svim njegovim dželatima počev od onih srpskih koji su ga uhapsili u Srbiji, pa odvukli u Bratunac da ga tamo predaju, do onih haških koji su ga falsifikovanjem i preglasavanjem osudili (2) za ono što nije, niti bi ikad učinio, ali i svim srpskim ćutolozima i patolozima, svoj od Boga i ljudi otuđenoj vlasti, svom srpskom narodu verujućem!

… Pesma kao trag smrti …

Da, još jedna srpska smrt u Hagu. I još jedno sramno ćutanje zvanične Srbije, koja prima zatvorene kovčege i sumnjive Izveštaje bez pitanja, bez protesta, bez zahteva za nezavisnom istragom, čime postaje ne samo sluga, već i saučesnik otvorenog anti-srpskog delovanja Haškog Tribunala.

I biće tako sve dok je predsednik famoznog Nacionalnog saveta za saradnju sa MTBJ, politički sin Alije Izetbegovića, Rasim Ljajić. Može li iko da se priseti koliko je samo srpskih izručenja potpisao, na koliko haških nepravdi nam poručio da „moramo sačuvati hladnu glavu“, a da nikada ni prstom nije mrdnuo da bilo kome i bilo kada pomogne u Hagu.

Tolimir, tihi junak srpskih oslobodilačkih ratova 90-tih, vratiće se u tužnu srpsku zemlju u zatvorenom kovčegu. Još jedna srpska smrt u Hagu, još jedna pesma u Večnosti…

DOKLE VIŠE VUČIĆU?!?

_____________________________________

  • http://www.ceopom-istina.rs/vesti/38495-2/
  • – Sudija Priska Nijambe iz Zambije glasala je protiv osude generala Tolimira. „Imajući u vidu sve dokaze u ovom slučaju, ubeđena sam da optuženi nije kriv ni po jednoj tački optužnice“, izjavila je tom prilikom!

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Još jedna srpska smrt u Hagu

* Obavezna polja