Dragan 21Stara kineska poslovica kaže: “Pre nego što je postao velik svaki problem jednom je bio mali. Mudrac deluje kada je problem mali i zato izgleda kao da nikad nema problema”. Ali, Vučić nije mudrac. Daleko od toga. On probleme i ne vidi dok ga ne nadrastu ili dok se ne sudari s njima. Zato izgleda da uvek ima problema, da se oni prosto lepe za njega. Gde god on, tu su i problemi. Ali, njemu to, izgleda, prija. Tada daje sve od sebe. U centru je pažnje. Trudi se. Rešava probleme. Na konferencijama za štampu, uglavnom. I sam.

Mudrac iz kineske izreke se ne bi složio sa takvim pristupom, no šta zna taj?! Ako je nešto i znao, vreme ga je pregazilo. Je li on čuo za “upravljanje krizama”, za “spinovanje”, zna li ko su Toni Bler i Alister Kembel? Ume li da menja glasove prema potrebi?

Vučić sve to zna i ume. I zato probleme rešava konferencijama za štampu. Tu je svoj na svome. Čas optužuje, čas je skrušen, čas zahvaljuje … A novinarske ekipe pišu, snimaju i trče urednicima. Kada se izveštaji objave ljudi vide da je postignuta još jedna pobeda, prva u istoriji, da premijera Zapad slavi a Istok mu se klanja, da je Zmaj od Šipova opet otišao u izolaciju. I da su problemi nestali. A kada su već nestali to je kao da nisu ni postojali. Zašto bi se opterećivali njihovim uzrocima i posledicama? Šta je važno da li su bili veliki ili mali?! Bitno je da su nestali!

Prosto, zar ne?

I tako su jednoga dana nestali ljudi. Hiljade njih. Prvo su bili na mađarskoj granici i hteli da uđu u tu zemlju. Kada im nisu dali oni su, sa naše teritorije, napali granicu te suverene države. Bačen je suzavac i ispao je Problem. Tada se umešao on, premijer srpski. Izašao pred kamere, rekao šta može a šta ne, šta je ispravno a šta nije. I problem sa Mađarskom je volšebno rešen.

Svi mediji su to objavili. I svi su izgledali zadovoljni. Mađari što su mogli da štede na suzavcu, migranti što su se našli na drugoj kapiji za Evropu, a privatni prevoznici, bliski SNS-u, što su lepo zaradili. I premijer je ponosno dizao glavu, primajući pohvale.

milanovic-vucic

Ali, ti užasni Hrvati, sa kojima inače želimo najbolje odnose, nisu delili hrabru premijerovu viziju države kao protočnog bojlera. Ili su iz Berlina imali druge instrukcije od onih koje je imao Vučić. Svejedno. Tek, opet se napravio Problem! Veći nego sa Mađarima. Hrvati su tražili da onaj koji ih je doveo migrante udalji sa njihove granice, a taj je od njih tražio da otvore granice i srce onako kako ih je i on otvorio. Ali, Hrvati znaju da se država ne vodi srcem, već glavom, pa su granice zatvorili. Premijer ih je prvo molio plačnim glasom da bude po njegovom, ali oni nisu hteli. Onda je i on lupio šakom o sto. Veliki problem! No, umesto da popuste oni su mu se rugali. I nisu hteli migrante. Pale su i teške reči, došla je Evropa …

A onda je Vučić izašao pred medije. Totalno. Otvorio je za njih celu sednicu vlade i objavio da je problem rešen, da smo pobedili Hrvate. Naravno, prvi put u novijoj istoriji …

No, od te večeri, oni migranti sa hrvatske granice naprosto su nestali. Nema ih na otvorenim prelazima, mediji o njima više ništa ne znaju, premijer ih je zaboravio. Gde su ti ljudi? Šta je sa njima bilo? Zašto ih niko ne spominje? I gradi li Srbija te prihvatne centre za 400.000 izbeglica?


Izvor: Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kad premijer rešava probleme

* Obavezna polja