Izjava italijanskog vojnog lekara Enia Letijerija, tokom saslušanja pred italijanskom parlamentarnom istražnom komisijom koja ispituje posledice upotrebe osiromašenog uranijuma na kontingent italijanskih vojnika u sastavu KFOR-a, da su vojnici u misijama na Kosovu čak do 2016. godine pili kancerogenu vodu(1), koju kao senzaciju prenose gotovo svi svetski mediji, oživela je u meni sećanje na jedan događaj koji ukazuje na razmere zločina koje je NATO vršio bombardujući našu zemlju 1999, posebno u drugom mesecu svojih zločinačkih dejstava.

Budući da se radi o ličnom sećanju želim da upoznam čitaoce da sam početak NATO agresije dočekao kao finansijsko-komercijalni direktor “Feronikla” – Glogovac/Priština, privrednog giganta od ogromnog strateškog, pa i vojnog, značaja za region i Srbiju, ne samo zbog proizvodnog procesa, opreme, teških radnih mašina i rudnog blaga kojima je raspolagao, već i zbog urednog snabdevanja vodom i strujom, kao i održavanja ostale regionalne infrastrukture u čemu su tehničke ekipe Feronikla davale puni doprinos. Sve vreme trajanja NATO agresije, zajedno sa ostalim delom menadžmenta i radnicima sprovodio sam aktivnosti od značaja za funkcionisanje Feronikla u ratnim uslovima, pa sam od nadležnih službi primao određene informacije vezane za bombardovanje objekata od privrednog značaja.

Inače, bukvalno svaki NATO projektil bio je pedantno evidentiran od službi za to zaduženih, sa tačnim vremenom udara, kratkim opisom efekata dejstva i drugim sadržajima od značaja, a relativno brzo izlazile su i Komisije za procenu direktne materijalne štete. Indirektna šteta je ostavljana za kasnije.

Jedna od  mnogih informacija koje sam dobio, koja je za mene u prvom trenutku bila veliko iznenađenje, odnosila se na izbacivanje uranijumskih bombi u Gračaničko i Batlavsko jezero, iz kojih se Priština snabdevala vodom. Ako se nekoliko projektila palih u Gračaničko jezero može i smatrati greškom prilikom bombardovanja nekih položaja srpskih snaga, preko desetak projektila (mislim 15-16) u Batlavskom jezeru, tokom drugog meseca bombardovanja, nikako ne mogu biti slučajnost jer tada nije bilo srpskih snaga u blizini, a TV repetitor na brdu iznad jezera uništen je prvih dana agresije. 

Bio sam zaprepašćen! Ovo je moglo značiti samo jedno – NATO je na Kosmetu namerno trovao izvore pitke vode iz kojih se vršilo snabdevanje gradskih naselja! Vode koju su pili i Srbi i Albanci. Toliko o njihovoj „humanitarnoj misiji“ “Milosrdnom anđelu”. 

Moje sećanje svakako se nadovezuje na nedavnu izjavu pomenutog italijanskog vojnog lekara Letijerija, sa kojom smo i počeli ovaj tekst, a koji kaže: „Voda analizirana 2015, pa sve do 2016. godine, sadrži bromat, čija je kancerogenost klase 2B, u iznosu od 65/97 mikrograma po litru, u poređenju sa granicom od 10, koja se toleriše.(2) 

Inače, italijanski vojnici u Prištini bili su smešteni u tzv. “Filmskom gradu” delu naselja Dragodan, koje se snabdeva vodom iz Batlavskog jezera. To, možda i nema veze, ali neka se zna. 

A o tome kakvi su odnosi između Amerikanaca i ostatka NATO-a najbolje govori  dnevnik Đanluke Danizea, komandosa vojnog vazduhoplovstva, veterana koji je od raka preminuo decembra 2015. godine i čija je ispovest potresla ne samo Italiju: 

„Viđali smo Amerikance i pitali smo se zašto se kretali tako obučeni – pričao je Danize. – Izgledali su kao Marsovci. Izgledali su kao likovi iz filmova tipa „Virus“. Imali su opremu za rukovanje materijalima koju mi nismo imali. Nikada se nismo zapitali zašto su tako opremljeni, mislili smo da preteruju. Posle Kosova, po povratku iz druge misije koju sam izvršio u Eritreji, počeo sam da čitam novine i krv mi se zaledila. To je bilo vreme kada smo počeli da pričamo o osiromašenom uranijumu. Nadao sam se da neću biti jedan od nesrećnika. Ali, 2010. godine, to se desili i meni… (3) 

Eto, moje sećanje nije više samo moje. Podelio sam ga sa Vama, pre svega što su svedočenje potpukovnika Letierija, i izvodi iz dnevnika Đanluke Danizea, probudili u meni misao da bi svakako trebalo proveriti koliko sličnih slučajeva “padanja” projektila u izvore pitke vode je bilo u Srbiji?! I to ne skrivati od javnosti. 

Da se zna da nisu samo ubijali našu decu, Marka, Milicu, Bojanu…, već su nam i vodu i zemlju trovali… kao crni dar Anđela sa Zapadnog prozora(4), koga nazivaše “Milosrdnim anđelom”… 

… Ubice naše jučerašnje, a “prijatelji” današnji …

______________________________

  1. rs.sputniknews.com/politika/201707131111904016-kosovo/
  2. Isto
  3. patriot.rs/korijere-dela-sera-osiromaseni-uranijum-zaboravljeni-masakr-italijanskih-vojnika/
  4. Aluzija na roman “Anđeo sa Zapadnog prozora” – Gustava Mejrinka

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kancerogena voda i gorko kosmetsko sećanje

* Obavezna polja