Zato, nikad ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom…

Ernest Hemingvej – Za kim zvona zvone

 

U danu kada je sečom 10 generala i jednog pukovnika Vojske Srbije predsednik Vučić jednim potezom izbrisao njenu dugogodišnju komandnu strukturu(1) i praktično je isporučio na tanjir NATO-a, dovodeći na njeno čelo pro-natovskog oficira Milana Mojsilovića i njegov tim, nešto drugo je ipak bila glavna vest u Srbiji. Troje građevinskih radnika izgubilo je život u istom danu, što je peta smrt građevinaca u poslednjih desetak dana i 29. pogibija radnika na radnom mestu od početka godine(2). 

Čini Vam se da su cifre poražavajuće? Strašne? Da je neko odgovaran? Može biti. No, čelnim ljudima u Srbiji, pre svih onim najčelnijim, predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić, ne čini se tako. U danu kada se sa 22 sprata famozne „Kule B“, Vučićeve zadužbine nasilničke gradnje poznatije kao „Beograd na vodi“, dvoje radnika sunovratilo sa visine od preko 60 metara i kada je usled obrušavanja betonske ploče na gradilištu nedaleko od Lučana jedan radnik poginuo, a drugi teško povređen(3) oni su, pokušavajući da slože tužna lica u kameru, konstatovali sledeće:

Aleksandar Vučić:

„Najdublje saučešće porodicama nastradalih na gradilištu, obema porodicama sam uputio izraze saučešća i ne znam šta imate da dodate tome. To je život, to su stvari koje se dešavaju … U Americi svakih 10 sekundi gine jedan perač prozora. To su takvi poslovi. Dešava se na građevini i u vojsci. Za nas je ključno pitanje da li je država preduzela sve, da li je kompanija prijavila radnike … ”.(4) “Ovi drugi, koji misle da izvuku neku političku korist iz tragedije običnih ljudi, njima na ovako važnom mestu ne mogu da pridajem posebnu važnost. Oni najbolje o sebi govore.(5)

Ana Brnabić:

„Ovo je velika tragedija, ali to je, nažalost, nešto što se dešava svugde u svetu, jer je građevina veoma visoko rizičan posao … Ovakve stvari se dešavaju svuda u svetu, u svim zemljama, i u zemljama koje su najnaprednije i najuređenije. Recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama, po zvaničnim podacima, tokom 2016. godine čak 5.110 radnika je nastradalo na svom radnom mestu. To je više od 14 radnika u proseku dnevno”(6) “Mislim da je neprimereno i strašno da se ovakve tragedije zloupotrebljavaju, kako bi se ostvario bilo kakav politički poen i vodila politička borba protiv neistomišljenika”.(7)

Verovatno je trebalo da zvuči utešno. I pomalo preteće za “neistomišljenike”. Ali ispalo je JEZIVO! Jezivo nehumano. Jezivo neljudski. Jezivo bahato. I jezivo glupo…

Toliko glupo da je sam Vučić, dva dana kasnije, bio prinuđen da se izvini zbog svoje gluposti:

„Bio sam umoran, normalno je da grešite. To što je to bila glupost i što sam ispao glup bilo je bez loše i bez zle namere”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare sa potpredsednikom Indije.(8)

No, ako već nisu bile “loše” i “zle”, moramo se zapitati kakve su zapravo bile namere gospodina predsednika kada je javnosti Srbije umesto o merama za utvrđivanje odgovornosti govorio podatke preuzete iz zabavnog teksta satiričnog američkog portala “Onion”, starog sedam godina? Možda poštene? Časne? Plemenite? Da li je zaista mislio da je narod toliko glup da niko neće zapaziti da bi to što je “bubnuo” značilo da u zemlji od 330 miliona ljudi, godišnje 3.153.600 pogine perući prozore? Ili je, samo, prebrzo guglao?

Šta su nam, dakle, poručili Aleksandar Vučić i njegova Anima, Ana Brnabić 14.09.2018, u jezivom danu za Srbiju, kada su generali padali a građevinci umirali? I da li su bezdušni javni istupi dvoje prvih ljudi režima, predsednika i premijera, u stvari pravo ogledalo Srbije, države pretvorene u neoliberalni radni logor u kome radnik ne samo da nema nikakva prava, već ni njegov život ništa ne znači, niti koga obavezuje.

OBIČAN ČOVEK U VUČIĆEVOJ SRBIJI

Počećemo od činjenice da je nakon smrti dvoje radnika “Beograda na vodi” privatno obezbeđenje zabranilo prilaz i snimanje novinarima sa obrazloženjem da se “radi o privatnom posedu”, da je MUP satima odugovlačio sa zvaničnim obaveštenjem, da je identitet žrtava iz nekog razloga skrivan od javnosti, kao i da je na mestu događaja bilo toliko stranaca da se više govorilo engleskim nego srpskim jezikom.(9) Zašto? Zato da bi tajanstveni kreatori naše virtuelne stvarnosti, za koje jedino Vučić zna ko su i šta su, dobili vremena da slože javnosti prihvatljivu priču, koju će nam on ispričati kada bude spremna i propuštena kroz dovoljan broj zakrivljenih ogledala.

To što je ovoga puta ta ekipa pokazala totalni diletantizam, pa je Vučić, na kraju, morao da se izvinjava zbog svoje gluposti, drugi je problem, ali jasno je da je odnos režima prema ovoj tragediji od samog početka bio manipulantski i u cilju skrivanja stvarne istine o uzrocima ove tragedije.

Ovaj događaj pokazao je , kao prvo, da vlast nastavlja da se meša u nezavisnost državnih institucija, jer je Vučić po svom starom običaju „da ne želi da se meša u rad zvaničnih organa, ali…“, u svom nastupu već presudio šta je bitno, a šta nebitno u ovom događaju. Za nas je ključno pitanje da li je država preuzela sve, da li je kompanija prijavila radnike?” (10) Zar mislite da će istražni organi reći nešto drugo, osim što će potvrditi ovu budalaštinu? Zar će neko, recimo ministar za rad, smeti da histeričnom vođi kaže da je prijava radnika nešto što se podrazumeva, ali da ona nema nikakve veze sa propisima zaštite na radu? I da je od sekundarne važnosti za sam događaj. Neće. Hoće li to reći vlasniku Arapinu kad stane ispred njega sa svojim ljigavim osmehom? Neće. Jer zna da Vučić, opet, svesno zamenjuje teze u korist „elite“, a da Arapin ima duboku torbu.

Kao drugo, vidimo da se kao neko ko bitno utiče na događaj u prvim satima pojavljuje privatna agencija za obezbeđenje koja novinarima ne dozvoljava prilaz događaju, jer je „posed privatan“. Pazite, ne policija koja je na licu mesta i ne „u interesu istrage“, već privatno obezbeđenje koje sprovodi „svoje zakone“ na „svom posedu“. Na šta počinje da liči Vučićeva Srbija?

Najbolji odgovor na ovo pitanje daje nam nastup dvoje čelnih ljudi u državi, predsednika i premijera, čije smo ključne delove već citirali. Potpuno isto misle. Događaj jeste tragičan, ali nije neuobičajen. Floskulu „takve stvari se dešavaju“, kako bi naglasili da je „stanje redovno“ koriste i Vučić i Brnabićka, pri čemu nigde ne potenciraju odgovornost, čak ni ne najavljuju pojačanu kontrolu gradilišta u Srbiji.

Totalni diletantizam koji su pokazali u svom obraćanju posledica je da ni oni, ni njihovi spin-„eksperti“ nikada ništa konkretno u životu nisu radili. Vučić je političio i spletkario, Brnabićka je mešetarila i punila džepove.

Da su ikada nešto radili, da su bar nešto čitali od propisa koje predlažu i donose, znali bi u kakav su bezdan pali svojim maloumnim nastupima.

Propisi o zaštiti na radu, ovaj autor je radio i u građevinarstvu, podrazumevaju vrlo stroge procedure u radovima na velikim visinama. Da li su i kako ti propisi poštovani? Službena saopštenja investitora i izvođača da oni poštuju  najviše standarde bezbednosti su samo papir koji trpi sve. Baš kao što su nova radna odela i zaštitni šlemovi koji sijaju samo parada kiča. Da li su poginuli radnici, recimo, bolovali od nekih bolesti koje izbijaju na velikim visinama? Zašto su radili na toj visini a nisu bili vezani? Da li su imali propisanu obuću (nije ista kao za rad na zemlji), postoji li radni nalog iz koga se vidi njihovo tačno zaduženje? – samo su neka od pitanja na koja je trebalo da nam ponude odgovor ako su već krenuli da pričaju o toj temi predsednik i premijerka u muškoj odeći. Ako im je to previše stručno, morali su nam bar reći da li je ikada vršena inspekcija tog gradilišta, a ako jeste kada je to bilo poslednji put? I šta piše u Zapisniku? To je informacija koju im je Ministarstvo moglo dostaviti za 10 minuta, da su samo tražili.

Ali, nisu tražili. Njima je bilo važnije da nam kažu koliko „perača prozora“ gine u Americi, po jednom satiričnom tekstu (Vučić), odnosno da u Americi, prosečno gine 14 radnika (ne samo građevinskih) dnevno. Ovo nesuvislo prebrojavanje imaginarno i stvarno mrtvih radnika po belom svetu, u trenutku jedne velike tragedije, ne samo za za porodice kako tvrdi predsednik, već za celu državu ako je uređena i normalna, pokazuje sa kakvim režimom i kakvim ljudima imamo posla. Voleo bih da nam premijerka, kad se već dohvatila te morbidne statistike, odgovori koliko to poginulih radnika ima Amerika, a koliko Srbija, ali po broju postojećih radnih mesta. Teško da će joj takvo poređenje ići u prilog, kao njeno sabiranje „baba i žaba“.

Ono što je Vučiću i Brnabićki, očigledno, bilo najvažnije, ono o čemu su oboje govorili je da se ne sme dozvoliti „zloupotreba“ ove tragedije u političke svrhe, čime u startu diskvalifikuju svaku moguću kritiku ili nezavisnu ekspertizu ovog događaja. O tome govore oni, koji ovom tragedijom manipulišu od prve sekunde!! Premijerka u muškoj odeći čak drsko upotrebljava reč „neistomišljenici“ svodeći ovu tragediju u domen nekakvog sukoba mišljenja. Neverovatno. 

Fijasko koji su imali njihovi diletantski nastupi i glupost koju je Vučić sam priznao ne mogu biti satisfakcija javnosti i građanima Srbije za njihove stvarne namere. Zato se sa pravom možemo zapitati šta Vučićevom režimu znače i koliko mu vrede naši životi? Da li je 29 poginulih radnika od početka godine u Srbiji, samo statistički podatak za „ima i gore“ ili alarm koji zvoni na uzbunu svima nama? Posebno u svetlu činjenice da za tih 29 pogibija ne postoji ni jedna krivične prijava za odgovorne poslodavce. 

I da li je taj simbol Vavilona u Srbiji, zvan „Beograd na vodi“, zaista vredan toliko srpske krvi? Još pamtimo smrt nedužnog čoveka u Savamali… 

I zato, nikad ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom…

_____________________________________

Odrednice:

  1. https://www.blic.rs/vesti/politika/smene-u-sistemu-odbrane-ovo-su-ljudi-koji-od-sada-ce-voditi-vojsku-srbije-foto/b02pch0
  2. http://www.ceopom-istina.rs/vesti/tri-pogibi-e-radnika-u-ednom-danu/
  3. – Isto
  4. – Isto
  5. – Isto
  6. http://rs.n1info.com/a420023/Vesti/Brnabic-o-nesreci-Velika-tragedija-ali-je-rizicna-profesija.html
  7. http://www.ceopom-istina.rs/vesti/tri-pogibi-e-radnika-u-ednom-danu/
  8. http://www.politika.rs/scc/clanak/411187/Vucic-se-izvinio-zbog-netacne-izjave-o-peracima-prozora
  9. https://www.raskrikavanje.rs/upload/180914-B92.pdf
  10. http://www.ceopom-istina.rs/vesti/tri-pogibi-e-radnika-u-ednom-danu/

Izvor: Analitički forum

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Koliko Vučiću vrede naši životi?

* Obavezna polja