Konačni rezultati „kosovskih izbora“, održanih 11.06.2017. još uvek nisu poznati, a predsednica tzv. „Centralne izborne komisije (CIK) Kosova“, Valjdete Daka, obelodanila je 20. juna  da se vrši ponovno prebrojavanje glasova na 280 biračkih mesta, zbog utvrđenih nepravilnosti u Zapisnicima. Ona je naglasila kako očekuje da će sve procedure biti okončane za nekoliko dana, nakon prebrojavanja tih „uslovnih glasova“, kojih ima oko 25.000 i glasova dijaspore pristiglih putem pošte kojih ima oko 5.000. (1)

Iako je nastup Dake na uzavreloj kosovskoj političkoj sceni izazvao špekulacije da se pokušava sakriti činjenica kako je najviše glasova na izborima zapravo dobilo Kurtijevo „Samoopredeljenje“, teško je verovati da će tih 30.000 glasova bitnije promeniti uspostavljeni odnos političkih činilaca, i to kako u procentu osvojenih glasova, tako i u broju osvojenih mandata, koji se na sajtu tzv. „CIK Kosova“ vode kao preliminarni. Ako kakvih promena u broju mandata i bude, one će biti na nivou jednog mandata gore ili dole, što neće ništa bitno promeniti u kapacitetu većinskih partija da formiraju vladu. Otuda će matematički deo ove analize biti potpuno validan za izvođenje adekvatnih političkih zaključaka i pretpostavki, kao da su izbori konačni. Pa da probamo rasvetliti tamni „kosovski“ izborni vilajet. 

BIRAČKO TELO I IZLAZNOST

Biračko telo i izlaznost polazni su parametri svakog izbornog procesa. U slučaju paradržave „Kosovo“ oni su taman takvi kakva je i ta „država“. Lažni. Prema podacima kosovskog CIK-a broj upisanih birača iznosi 1.872.941, što je za oko 200.000 više nego što po poslednjem popisu “Kosovo” ima stanovnika! Iako je ovo podatak za Riplija, pomenuta predsednica CIK-a, Valjdete Daka, tvrdi da nema neregularnosti, iako je evidentno da su spiskovi neažurni, jer su “među biračima svi oni koji su registrovani u matičnim knjigama. U spiskove je uključena i dijaspora i svi građani koji su registrovani, oni imaju pravo da glasaju“(2)

Iako se teoretski teško može šta prigovoriti filozofiji “ako je neko upisan u knjige može i da glasa”, jasno je da u praksi to otvara veliki prostor za manipulacije svih vrsta, onima koji kontrolišu izborni proces. Koliki je taj prostor u poslednjem sazivu “kosovske skupštine” pojasnio je Mitaher Haskuka, poslanik “Samoopredeljenja”, koji je naglasio kako “jednostavna računica pokazuje da je na izbornim listama 615.000 ljudi više od ukupnog broja glasača”.(3) Čak i da je Haskuka malo preterao, može se kao prilično sigurno uzeti kako je nemoguće da “Kosovo” ima više od 1,3 – 1,4 miliona stvarnih birača, uzevši u obzir visoki natalitet i brojnost populacije ispod 18. godina. Dakle, u opticaju je između 400 i 500 hiljada glasova za manipulaciju. Ne tvrdim da je manipulacija bilo, samo kažem da ih je moglo biti. U svakom slučaju, šta god da je uzrok tome, kada neke vlasti ne ažuriraju biračke spiskove 18. godina teško je govoriti o regularnosti izbora.

S tim u vezi upitan je i podatak o izlaznosti, koji je CIK utvrdio na 749.701 birača, odnosno 40,02 %, biračkog tela. To jeste niska izlaznost, ali ako uzmemo u obzir da je realno biračko telo 1,4 miliona, onda je to 53,55 %, što je sasvim solidno. Ovo jasno pokazuje, koliko je nepouzdan svaki naredni podatak, pa i onaj o rezultatima, ali svakako ćemo pratiti one koji su službeni i koji će biti verifikovani političkim uticajem.

OSTVARENI REZULTATI

Prema rezultatima na sajtu “CIK Kosova” (4) najviše glasova osvojila je tzv, “ratna koalicija”, PAN, koju sačinjava 12 albanskih partija, a predvode je tri partije na čijem su čelu ratne vođe zločinačke OVK – Demokratska partija Kosova (Hašim Tači), Alijansa za budućnost Kosova (Ramuš Haradinaj) i Inicijativa za Kosovo (Fatmir Ljimaj). Oni su osvojili 33,92 % glasova izašlih birača (237.159 glas), što pretočeno u mandate iznosi 39.

Drugo mesto zauzelo je “Samoopredeljenje” Aljbina Kurtija koje je osvojilo 189.857 glasova, ili 27,16 % izašlih birača, odnosno 32 mandata u budućoj Skupštini, a na trećem mestu je koalicija više partija koju predvode Demokratski savez Kosova, bivšeg premijera Ise Mustafe, Alijansa Novo Kosovo i Alternativa, koja je osvojila 25,79 % izašlih birača (180.336 glasova), što joj je omogućilo 30 mandata.

Četvrta partija po snazi je Vučić-Vulinova “Srpska lista” koja je osvojila 5,88 % biračkog tela koje se odazvalo na izbore (41.123 glasa), i to uz pomoć organizovanih glasača autobusima pristiglim iz Srbije. Radi se o ljudima koji se vode kao raseljena lica i podpadaju pod ono Dakino “ko je upisan u knjige može i da glasa”.  Naravno, “u formalno-pravnom smislu nema ničeg spornog u njihovom glasanju, ali činjenica je da oni žive van pokrajine, da ih dešavanja u srpskim enklavama na Kosmetu zanimaju više kao vest nego kao životno interesovanje, kao i da su njihovi glasovi obično sigurni glasovi za one koje favorizuje vlast.(5) No, budući da je Srbima kao manjini određeno 10 mandata (ne mogu imati ni više ni manje), to im je bilo dovoljno za 9 mandata, a jedan mandat će, po svemu sudeći pripasti, “Samostalnoj liberalnoj stranci” ili “Novoj demokratskoj stranci”. Na taj način Šiptari su ostvarili značajan strateški cilj da svi srpski mandati ne pripadnu jednoj srpskoj izbornoj listi, što će itekako umeti da iskoriste.

Kako bi imali potpuniji uvid u to šta osvojeni mandati konkretno znače u postizbornim političkim dogovaranjima važno je istaći da tzv “Kosovski parlament” ima 120 poslanika, od čega 20 mesta pripada manjinama po ključu, a od toga Srbi imaju 10. Da bi se ostvarila većina za formiranje vlade potreban je 61 poslanik, a nijedna od tri vodeće političke opcije to ne može postići čak ni da okupi sve glasove manjina. I tu počinju kalkulacije. 

KO I KAKO MOŽE FORMIRATI NOVU „KOSOVSKU VLADU“?

Pre nego damo odgovor na ovo praktično političko pitanje želeo bih da istaknem par stvari od opšteg značaja za poimanje ovih izbora.

Prvo, jasno je da ostvareni rezultati ukazuju na jačanje ekstremističkih opcija u šiptarskom biračkom telu. Budući da su i tzv. „Ratna koalicija“ i „Samoopredeljenje“ dva lica iste politike koja ne želi samo Kosovo Van Srbije, već i Srbe van Kosova, krajnje je zabrinjavajuće da su zajednički osvojili čak 61,08 % izašlih birača.

Drugo, većina objektivnih analitičara i poznovaoca kosovskih prilika smatra da je Kurtijevo „Samoopredeljenje“ najveći dobitnik ovih izbora. On je vodio principijelnu politiku zasnovanu na albanskom nacionalizmu, ali neopterećenu hipotekom ratnih zločina, na izbore je izašao sam i sada nema potrebe za trulim kompromisima, niti ga protivnici mogu slabiti preuzimanjem koalicionih partnera. 

Treće, koalicija ratnih veterana nije imala za cilj samo osvajanje vlasti, već je želela da svojim liderima i članovima omogući imunitet, ili bar što bolje pozicioniranje, od eventualnog gonjenja za ratne zločine pred međunarodnim tribunalom za Kosovo, čiji se rad ne može odlagati u nedogled. Ulazak u vladu za njih je više od politike.

Četvrto, „Srpska lista“ koja je po nalogu Vučića tokom izborne noći, u Mitrovici, proslavljala nekakvu pobedu i sama sebe lagala o svih 10 mandata, najveći je gubitnik ovih izbora i lako se može desiti da bude potpuno poltički marginalizovana, posebno ako vladu formira Aljbin Kurti. Kratkovidost Vučićeve izdajničke politike prema južnoj srpskoj pokrajini dolazi na naplatu, no o tome više nešto kasnije.

Da se sada vratimo izbornoj matematici. Omiljena formula izbornih ponednika: većinska partija plus manjine jednako je Vlada ovde ne važi. Haradinaju nedostaje još dva glasa, Kurtiju devet, a Mustafi jedanaest. Mogućnost „transfera“ poslanika  kao pojedinca, tako normalna u Srbiji, teško da je moguća u Tačijevoj para-državi. Za takve stvari se tamo može izgubiti glava, a dobro je poznato da glas bez glave ne vredi mnogo. Dakle, mora se tražiti drugi put. Taj drugi put su međusobni razgovori velikih grupacija. Ali, kojih? Iako bilo koje dve imaju neophodnu većinu i to bez manjina, a sa njima čak i dvotrećinsku, nema saradnje između Tačijeve i Mustafine koalicije, jer upravo je Tačijeva partija srušila Mustafinu vladu, time što je podržala zahtev za prevremenim izborima. Nije realna ni saradnja Kurti-Mustafa, budući da je Kurti bio najžešći kritičar Mustafinog rada.

Otuda je Kurti krenuo u traženje partnera direktno kontaktirajući članice Mustafine koalicije i sastao se u dva navrata sa Bedžetom Pacolijem, biznismenom i liderom  „Alijanse za novo Kosovo” (ANK), kao i gradonačelnicom Đakovice,  Mimoze Kusari Ljiljom, koja je lider “Alternative”. Ako se dogovori sa predstavnicima “Koalicije mira”, kako ih naziva, Kurti bi mogao da formira Vladu i to bez Srba u njoj. Naravno, ako Tači uopšte pristane da mu poveri mandat. 

Istim putem, čerupanja Mustafine predizborne koalicije, mogao bi krenuti i Ramuš Haradinaj, premijerski kandidat “koalicije rata”, u pokušaju da obezbedi parlamentarnu većinu. Tako bi se moglo desiti da Bedžet Pacoli bude onaj jezičak koji će omogućiti prevagu jedne od dve moguće opcije, od kojih je teško odabrati onu koja je za Srbe lošija. Ukoliko on ostane dosledno uz Mustafu, mogući su i novi izbori. 

Naravno, uvek je moguće i da zapadne ambasade uzmu stvar u svoje ruke i, kao i mnogo puta do sada, spoje nespojivo. Ali, to je već druga priča i tu je onda sve moguće! 

ZAKLJUČAK ILI „KOSOVSKI IZBORI“ U SENCI BRISELSKIH ZABLUDA

Mogućnost da nova kosovska vlada bude napravljena bez ikakvog uticaja srpskih poslanika, a da ministar iz redova Srba može biti bilo ko koga odabere budući šiptarski premijer, a ne neko koga predlažu parlamentarni predstavnici Srba, pokazuje ne samo kratkovidost nego i pogubnost Vučićevih poimanja Briselskih pregovora. Jednostavno, i kroz problematiku izbora pokazuje se da je Briselski sporazum isprazni dokument koji Srbima ništa ne garantuje a od Albanaca ništa ne zahteva. 

Primoravajući kosmetske Srbe da izađu na prošle izbore šiptarske pardržave, što lažnim obećanjima, što ucenama, a kada je trebalo i bejzbol palicama svojih „punomoćnika“, Vučić je na sebe preuzeo odgovornost za potpunu kataklizmu delovanja „Srpske liste“ u prošlom sazivu.

On ih je birao, on ih je usmeravao, on ih je mirio, umesto da ih kažnjava, kada su se svađali oko plena. I uspeo je u onome što je hteo, da ih uvuče u orbitu svoje kosovske izdaje, da od njih napravi saučesnike i zaklon za nečinjenje i pogrešno činjenje.

Uspeo je i u još nečemu. Da ih podeli toliko da je u borbu za deset srpskih mandata krenulo 6 lista i koalicija, a tokom kampanje bilo je međusobnih incidenata, pa čak i potezanja pištolja jednih na druge. Sve su to izuzetno mladi ljudi koji su se politike prihvatili, jer su prihvatili očiglednu Vučić-Dačićecu filozofiju da je rasprodaja srpskog Kosova najunosniji mogući biznis za njih. Nigde Boga, nigde Svetosavlja, nigde Lazarevog zaveta. I to je posledica nasilnog implementiranja Briselskog sporazuma.

Sada kreće novi ciklus. Šćućureni između između Haradinaja i Kurtija, dva lica iste pošasti, kosovski Srbi se već suočavaju sa posledicama pogubnosti takve politike. Tim pre što je jedno od, za Šiptare tzv. „velikih pitanja“, zbog kojih su izbori i raspisani, i formiranje famozne srpske ZSO. U Kurtijevom poimanju Briselskog sporazuma takva opcija teško da je uopšte ostvarljiva. 

A šta mislite kakvu će im, tek,  ZSO ponuditi Haradinaj? 

___________________________

Odrednice:

  1. www.blic.rs/vesti/politika/cik-kosova-ponavlja-se-brojanje-na-jos-280-birackih-mesta/98k21hg
  2. www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2735897/na-kosovu-vise-biraca-nego-stanovnika.html
  3. Isto
  4. Podacima sa sajta „CIK Kosova“ pristupljeno 22.06.2017. u 10 časova.
  5. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/kosovo-i-metohija/balkanske-skice-sta-to-slavi-srpska-lista/

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kosovski izbori – istine i zablude

* Obavezna polja