Jedna od obmana kojima je duet Tadić-Jeremić, ojačan prevrtljivim Dačićem, otvoreno zamajavo građane Srbije, u politički veoma delikatnom trenutku, bila je besmislenost izražena pamtljivim sloganom “I Evropa i Kosovo”. Ljudima se slogan svideo i za to su glasali, uprkos tome što je i tada, kao i sada, bilo jasno da se radi o nonsens-u.

U trenutku kada se u Srbiji, samovoljom jednog čoveka, navodno vodi nekakav “unutrašnji dijalog” o Kosovu, ova vrsta razmišljanja ponovo se servira javnosti, ali u svom mutiranom obliku, koji podrazumeva da se ima uvažiti “realnost”. To je vidljivo u Vučićevom bednom sloganu da je EU strateški cilj, a da po pitanju Kosova “treba da damo najmanje što moramo i izgubimo najmanje što možemo”, izrečenom na nedavnom Glavnom odboru SNS-a, koji poput papagaja ponavljaju svi njegovo koalicioni partneri.

Tako je Ivica Dačić, uoči sednice Predsedništva SPS-a, izjavio da su “članstvo u EU ali i pravedno rešenje pitanja Kosova i Metohije, strateški ciljevi Srbije”.(1) Naravno, niko ne zna, ponajmanje on sam, šta je to “pravedno rešenje”. Niti, kako ono može biti pravedno, ako je iznuđeno?

No, od Dačića smo i navikli da uvek govori ono što mu odgovara ili ono što u datom trenutku neko želi da čuje, pa njegovo vraćanje varijanti slogana koji je već davno podržao, ulazeći sa Tadićem u koaliciju “istorijskog pomirenja”, teško da ikoga može iznenaditi.

Ali, ovih dana, oglasio se i dični pravnik za sve režime, od Titovog, preko Miloševićevog, pa sve do ovog Vučićevog. Vladan Kutlešić. Profesor. Desna ruka vlasnika i rektora Miće Megatrenda, štaviše njegov zamenik na univerzitetu za koji su sami njegovi studenti govorili da se “može pasti jedino na stepenicama”. Naravno, ako imaš pare. Ili duge noge. Posle izbijanja niza afera na ovom ruglu srpskog obrazovnog sistema i smene u paketu sa šefom mu Mićom, Kutlešić se verovatno osećao nešto obaveznim sadašnjem režimu, pa se po potrebi opet  prihvatio Kosova. Kažem opet, jer sećamo se da je svojevremeno bio jedna od Miloševićevih uzdanica po tom pitanju.

No, vremena se menjaju, pa i stavovi. I baš kao i Vučić koji je zaspao kao nacionalista, a probudio se kao evropejac i profesor Kutlešić je od zagovornika Kosova u Srbiji mutirao u predlagača Kosova van Srbije. I tako je privukao Vučićevu pažnju toliko da je predlog javno pohvalio kao interesantan. Evo  tog predloga, nazvanog “realna unija nezavisnih država”.

Moj predlog pretpostavlja da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali bi ono ostalo institucionalno u vezi sa Srbijom. To bi bila carinska unija, koja bi imala jedinstveno tržište i jedinstvenu monetarnu politiku“(2), objasnio je Kutlešić za Blic. Zanimljivo.

Njegov predlog, dalje, predviđa i političku i teritorijalnu autonomiju za Srbe na severu Kosova, kojih je tamo oko 100.000, dok bi Srbi koji žive južno od Ibra dobili personalnu autonomiju (kulturnu, jezičku, informativnu). Hm, da, personalna autonomija! Samo, šta to ono beše? 

Imovina Srpske pravoslavne crkve i srpski srednjovekovni spomenici dobili bi, po njegovom rešenju, funkcionalnu autonomiju, odnosno njima bi upravljao srpski Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ili organ na Kosovu i Metohiji kojeg bi plaćala Srbija. Zašto ne Crkva? I šta je to funkcionalna autonomija?

A kako tek protumačiti deo predloga u kome Kutlešić objašnjava da bi “Kosovo dobilo i stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali da bi Srbija napravila obavezujući sporazum da u međunarodnim organizacijama ne bi mogli da glasaju jedni protiv drugih”(3). A kako da utvrde kako da glasaju?! 

Moram priznati da odavno nisam na jednom mestu pročitao toliko besmislenosti i međusobno suprostavljenih gluposti. I politički i pravno. Satkana od obećavajućih termina poput “personalna autonomija”, “funkcionalna autonomija”, “carinska unija” itd. ova politička šarena laža kao da je pisana na jahti Megatrend Miće za vreme oluje i nema nikakve dodire sa stvarnašću, osim da nas zavara da je moguće i priznati Kosovo i na njemu sačuvati državne i nacionalne interese.

Pazite, “realna unija nezavisnih država”! Može li, uopšte, postojati nerealna? Priznate državu a onda sa njom pravite carinsku uniju i usaglašavate jedinstvenu monetarnu politiku. Kako, kojim mehanizmima? Date joj stolicu u UN, a ne dozvolite joj da glasa kako želi, niti vi možete glasati kako biste hteli. Na šta to liči? A tek termin “personalna autonomija” u selu gde ima 2 srpske i 50 albanskih kuća. Lele. Pa, “funkcionalna”? U tuđoj državi Vaš zavod za zaštitu spomenika nečim upravlja? Ili Šiptari upravljaju, a mi plaćamo! Na stranu to što ni smederevsku tvrđavu taj Zavod ne može da sanira evo dve decenije.

No, bez obzira na sve nesuvislosti koje nemaju veze sa realnošću Vučiću se predlog dopao. Vrlo.

„Iznenađen sam onim što je govorio. Da smo imali te pameti pre 10, 15 ili 20 godina, možda bi neke stvari bile drugačije“(4), javno je Vučić pohvalio Kutlešića.

Ne znam za pamet, ali Kutlešića smo imali. I pre 20 godina, kao i sada! Pa što takav predlog nije predložio Miloševiću?

Možda tada nije bio toliko pametan. Ili, možda, nije smeo. Umeli su tada, radikali, sa Šešeljem i Vučićem na čelu, a Nikolićem malo pozadi, na studente i pištolj da potegnu…

Ali, vremena se menjaju. A svi znamo da pamet, ponekad, ume da dođe s godinama. I Englezima…

_____________________________________

Odrednice:

  1. 91.222.7.144/hronika/ivica-dacic-clanstvo-u-eu-i-pravedno-resenje-pitanja-kim-strateski-ciljevi-srbije.html
  2. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/blic-predlog-vladana-kutlesica-o-realnoj-uniji-nezavisnih-drzava-srbije-i-kosova-privukao-paznju-vucica/
  3. Isto
  4. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Kutlešićeva „realna unija“

* Obavezna polja