Konferencija za štampu kriznog štaba 21.07. 2020. u kojoj je glavnu reč vodila dr Darija Kisić Tepavčević i, reklo bi se, vanredno uzurpiranje udarne informativne emisije RTS-a, drugog dnevnika, od strane predsednika Vučića, sutradan 22.07.,kako bi i on rekao koju o peticiji lekara za smenu kriznog štaba, dali su nam odgovore na neka bitna pitanja vezana za ovo poigravanje srpskih vlasti sa pandemijom koronavirusa.

Ako je neko i imao dilemu oko toga šta je i čemu služi tzv. „krizni štab“ više je ne može imati. Definitivno, zbog ljudi koji se pojavljuju na ekranu i informacija koje saopštavaju, građani „krizni štab“ više ne mogu doživljavati kao stručno telo, niti nezavisni izraz struke, već jedino kao skup režimskih botova za manipulaciju, spremnih ne samo da zloupotrebljavaju statističke podatke, ili se služe poluistinama i neistinama, već i da saopštavaju najgrublje laži kako bi ispunili naloge režima, koji pandemiju, njene uzroke i posledice, otvoreno i bezočno zloupotrebljava u svrhu učvršćivanja vlasti. Ti ljudi morali bi ozbiljno da razmisle šta čine i da njihova odgovornost nije samo moralna ili stručna, već i politička pa i krivična. U tom smislu, peticija lekara za smenu ovog i ovakvog „kriznog štaba“ ima veliki značaj.

A ako je neko do sada i imao simpatije za isprazna prenemaganja gospođe Kisić-Tepavčević na konferencijama za štampu i njenu stručnost cenio položajem koji zauzima u Vučićevom režimu, sigurno je da ih posle 21.07. neće imati. Potpuno su ogoljeni njena stručna nespremnost čim tema izađe iz pripremljenih okvira, ali i spremnost na laž, kao i nekritički odnos prema nekim suludim odlukama režima zarad očiglednih političkih ambicija. Doktorka koja nam, odgovarajući na novinarsko pitanje, direktno kaže da potpuno ukidanje mera pred izbore nije bila greška i da fudbalska utakmica sa 20.000 navijača na tribinama, koji ne poštuju nikakvu socijalnu distancu, niti nose maske, nije doprinela naglom rastu broja obolelih, a da nas sada od virusa spašava maska koju smo obavezni nositi u megamarketu, nije posvađana samo sa strukom koju navodno predstavlja, već i sa zdravom pameću. Ili, gospođa, koja čini se već sebe vidi u budućoj vladi, umišlja da smo svi mi, računajući i njene kolege koji potpisuju peticiju, posvađani sa zdravom pameću. A nismo. Nije čudo što se za samo 24 sata od njenog istupa, broj lekarskih potpisa na peticiji utrostručio, a zapenjeni Vučić istrčao pred kamere drugog dnevnika.

No, stvar se više nije mogla tek tako ispeglati. Režimski krčag, zvan „krizni štab“ tog 21.07.2020. počeo je puštati na sve strane. Maske na licima Darije i ekipe nisu mogli skriti sramotu neobjektivnosti, bahatog odnosa prema kolegama koji ukazuju na propuste koji za posledicu imaju gubitak života i stvaranje sulude atmosfere u društvu i državi i spremnosti na otvoreno laganje. Recimo, otvoreno su u dva navrata izjavili kako je poduži zastoj u testiranju bio izazvan nedostatkom reagenasa, ali kako ni jedan PSR test nije izgubljen, a ja u rukama imam papir gde se moja supruga službeno obaveštava kako njen test „nije nađen“, pri čemu znam još najmanje desetak ljudi koji imaju takve potvrde. Čemu ta laž? Šta hoće da nam kaže doktorka Kisić i ostala „struka“? Jel baš misle da se ne zna zašto su rezultati testiranja zastali na desetak dana? Da smo toliko glupi da ne vidimo kako je cilj režima da krivicu za broj zaraženih iz ranijeg perioda prebaci na spontani protest građana, razbijen brutalnom akcijom Vučićevih civilnih i uniformisanih batinaša?

Zvanična potvrda da postoje uzorci koji nisu pronađeni (odnosno da su izgubljeni) i da predstavnici „kriznog štaba“ u ovom slučaju otvoreno dezinformišu javnost

A da i ne podsećamo doktorku Kisić Tepavčević koja verovatno, više voli da gleda u ogledalo nego u fudbal, da je odluka srpskih vlasti da dozvoli odigravanje fudbalske utakmice pred punim tribinama, za koju ona tvrdi da nije doprinela širenju virusa (čime je ponovila ono što je o tome rekao i njen predsednik mesec dana ranije), preneta kao prvorazredna senzacija u celom svetu. U tom trenutku pred praznim tribinama igrali su Bajern, Real, Barselona, Juventus…

No, ostavimo se brojnih nebuloza sa konferencije od 21.07. u kojoj su se kola slomila na nesrećnoj doktorki Kisić-Tepavčević, već se pozabavimo mnogo ozbiljnijim pitanjima vezanim za „krizni štab“, koje pokreće ovaj zahtev prave struke za njihovu smenu.

Pre svega, to je pitanje zabrane ulaska građana Srbije u gotovo sve evropske zemlje i odbijanje naših „evropskih prijatelja“ da priznaju rezultate naših testova na koronavirus.  Očigledno da je takav odnos, zapravo odnos prema pristupu Srbije pandemiji, i da izražava krajnje nepoverenje prema radu struke u Srbiji. Tu nema dileme. Zašto je do toga došlo, kad ispočetka nije bilo tako? I kolika je za to krivica „kriznog štaba“, odnosno šta je on preduzeo da do toga ne dođe?

Kakvi su to naši testovi, ako ih niko u okruženju i Evropi ne priznaje kao validne? I koji je, onda, smisao tih objava o broju testiranih i broju inficiranih? S tim u vezi i pitanje kako „krizni štab“ objavljuje podatke o jučerašnjem testiranju, kada na primeru svoje supruge vidim da već pet dana ne dobija rezultate ponovljenog PSR testa? Šta znači to?

Neumitno je i postaviti pitanje odgovornosti „kriznog štaba“ za propisivanje procedura i preporuka kojima se sprečavaju žarišta epidemije. „Krizni štab“ bi morao biti glava državne organizacije u odnosu prema pandemiji. Ovaj nema veze s tim. Ako u nekom državnom staračkom domu bahati SNS direktor dve nedelje dozvoljava posete u vreme kada su one zabranjene, pa se zarazi više desetina ljudi, zar je moguće da je jedini krivac taj neodgovorni pojedinac? Zašto sistem nije tako postavljen da taj pojedinac bude sprečen da gazi mere koje „krizni štab“ propisuje? Zašto praćenje sprovođenja mera preko lokalnih kriznih štabova nije deo paketa?

Zar je moguće da nam se tragedija u Novom Pazaru stvarno desila zato što Vučić nije znao „koliko bajram znači Bošnjacima“? Ako je tako, čemu onda „krizni štab“?

Tu su i procedure lečenja, važan segment rada „kriznog štaba“. Brojke obolelih i umrlih u drugom talasu ne potvrđuju da su te procedure „najbolje moguće“ kako nas ubeđuju politikanti „kriznog štaba“. U regionu jedino Rumunija ima lošije cifre od nas.

Takođe, odgovor stručnog lica na pitanje zašto neki konkretni pacijent sa imenom i prezimenom nije adekvatno zbrinut, ili priključen na respirator ne može biti tipa „mi smo u tom trenutku imali 15 slobodnih respiratora“, ako me razumete šta hoću da kažem!

Posebna odgovornost „kriznog štaba“ je prihvatanje potpune politizacije pandemije od strane Vučićevog režima tokom predizbornih i izbornih radnji, počev od suludog proglašavanja „pobede nad koronom“ u trenutku kada je dnevni broj zaraženih bio veći od onog koji je prethodio vanrednom stanju i izvođenju vojske na ulice, sve do pojave elitnih članova „kriznog štaba“ na bahatoj proslavi pobede SNS-a, posle koje je u kovid bolnicama završilo nekoliko članova režimske vrhuške računajući predsednicu skupštine Maju Gojković, ministra Aleksandra Vulina, direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, člana Glavnog odbora stranke Slaviše Mićanovića i drugih.

Darija Kisić-Tepavčević na konferenciji za štampu kriznog štaba 21.07.2020. – Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Dakle, dileme nema. Pokretanje lekarske peticije, čiji broj potpisnika raste iz sata u sat jasna je poruka režimu da se zaustavi u prepoznatoj nameri da čak i zdravsveni sistem zemlje tretira kao deo svog političkog plena. Otuda, za kraj, najbolje je citirati struku koja se obratila javnosti, režimu i svojim politizovanim kolegama:

„Mi, dole potpisani medicinski radnici Republike Srbije, odlučujemo se na javno istupanje jer ne vidimo drugo rešenje za javno-zdravstvenu katastrofu u kojoj se naša država nalazi. Ne samo Hipokratova zakletva, već i opšta etika nalaže da ukažemo na probleme koji su zdravstvene radnike doveli u ovu situaciju i otežavaju im dalji rad. U interesu je javnosti da se ovi problemi istraže, odgovorni pojedinci i institucije procesuiraju i naprave koraci ka zdravstvenom sistemu bez straha i prevage politike nad stručnošću.

Potpuno popuštanje protivepidemijskih mera u predizbornom periodu (mitinzi, utakmice, turniri, proslave i sl.) dovelo je do gubitka kontrole nad epidemiološkom situacijom i to se nikako ne može opravdati stručnim motivima. Konfuzija povodom broja obolelih i preminulih je izazvana neslaganjem sa statističkim i epidemiološkim očekivanjima, saznanjima iz svakodnevnog rada, te kontradiktornim izjavama u javnosti. Sve to je ozbiljno uzdrmalo zdravstveni sistem i narušilo poverenje i građana i zdravstvenih radnika u isti. Iz tog razloga želimo da se oštro ogradimo od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19.“(1)

Zahtevi su jasni, masovnost za režim zabrinjavajuća. Vučićevo uzurpiranje drugog dnevnika da nam saopšti kako su članovi „kriznog štaba“ ono „najbolje što imamo“ kao i izlazak gospodina premijerke sa istom porukom sutradan, pokazuju da će režim žestoko braniti svoje pravo da upravlja pandemijom koronavirusom i fondovima koji se na nju odnose. Ali, šuplji su… cure na sve strane… tako mi lepe doktorke…

__________________________________________

Izvori:


Izvor: CEOPOM Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Lepa doktorka i pucanje pandemijskog obruča

* Obavezna polja