Када погледате формално Вилијем Монтгомери се, као амбасадор САД, није превише задржао у Београду, чак ни пуни мандат (од средине новембра 2000. до фебруара 2004), али је у трасирању нашег страдалничког пута “без алтернативе” оставио неизбрисив траг. У његово време и по његовим нотама “патриота” Коштуница и “издајник” Ђинђић играли су игру доброг и лошег полицајца одрађујући сваки амерички захтев час на овај, час на онај начин. Глумећи један храброг, други необавештеног, један одлучног други збуњеног, изазвали су нове поделе у ионако већ подељеном српском народу и паралисали сваки народни отпор очигледној евро-атлантској колонизацији на свим нивоима.

Када је, фебруара 2004. напустио амбасадорско место имао је “у џепу” све српске политичаре, а оног једног непредвидљивог није више било међу живима. То траје и данас. И данас је, без сумње, Вилијем Монтгомери најутицајнији амерички човек у Србији, па и на Балкану. Био је и део похода на власт СНС-а. Од озбиљног новца који је тај поход пратио, 7.500 долара месечно сливало се на њгов конто, као накнада за саветовање Томислава Николића.(1) Није било бесплатно ни његово појављивање на другом рођендану напредњака у „Београдској арени“.

И зато, као што можете бити сигурни у цикличност месечевих мена, можете бити сигурни да ће се Монтгомери јавити пред нека важна дешавања у Србији и проследити поруке у виду “добронамерних” савета. И ево, огласио се. Сада, пред Вучићев одлазак у САД. Његово ћаскање са дописником Танјуга из Вашингтона дотакло се свих области од значаја за америчке интересе, а овде ћемо се осврнути на три посебно важне:

  • Статус руско-српског центра у Нишу
  • Однос према Космету
  • Утицај земаља региона на европски пут Србије

Иако истиче како сматра да статус руско-српског центра неће ни бити на дневном реду Вучићевих сусрета у Вашингтону, зато шту су “дани Хладног рата када су те ствари биле важне за САД одавно прошли” (2), Монтгомери је нагласио како је то „много важније питање за народ Србије и то како он види своју будућност … јер, импликације те одлуке сносиће народ Србије а не САД”(3). Личи ли Вам ово на претњу? И још се досетио да у све уплете и омиљеног нам маршала. „Премда мислим да велики мајстор неутралности током хладног рата, маршал Тито никад не би пристао да има руску базу на српској територији названу другим именом”(4) – подсетио нас је бивши амерички амбасадор.

Дакле, Монтгомери нам поручује да за САД наводно није важан статус хуманитарног центра, али да ће народ Србије сносити консеквенце ако одабере да му дозволи дипломатски имунитет. У том смислу подсећа нас на време маршала, заборављајући битне принципе његове владавине.

Извините, господине Монтгомери, али не знате Ви много о маршалу, док је био у снази. Маршал је волео да га велики моле, па би можда дозволио нешто што се зове хуманитарни центар, ако би га Руси лепо замолили. Не знам. Али, сигурно знам да у време маршала не би било СОФА ни ИПАП споразума, нити би се америчка војска шетала по Србији као по Охају. А маринац који се онако дрско изругивао председнику владе (Вучићу) у кругу америчке амбасаде, у доба маршала, морао би након пар сати да напусти земљу, или би доживео гадну “несрећу” први пут кад изађе у град. А Ви, будите сигурни, не бисте могли бити сувласник фирме за безбедност, нити консултанстке компаније. Но, једно сте у праву, то су давно прошла времена. Времена када је земља у којој смо живели имала државно достојанство.

Што се тиче односа према Косову, Монтгомери није превише околишао: „Реалност је да косовски Албанци слушају само, и понављам само, САД. Они не поштују ЕУ и осећају се слободним да игноришу њене захтеве, сугестије и претње“. (5)

Нема сумње, бивши амерички амбасадор је поносан на ову чињеницу. Но, он нам не објашњава зашто је то тако? Ни како усред Европе опстаје парадржавна творевина која функционише по оној Нуландовој “Ко ј… ЕУ”?

Баш зато ми би се морали запитати откуда толико поверење Шиптара у Америку и колико су неправде, бола и понижења његова земља, па и он сам, нанели Србији да би било тако?

Истина, Монтгомери каже како се нада да ће актуелна америчка администрација искористити свој утицај да изврши притисак на косовске Албанце да испуне обавезе које су преузели Бриселским дијалогом али и да „страхује да се то неће догодити”.

Зашто “страхује”, ако су им већ Шиптари толико послушни? А знамо да јесу. Отуда, глагол “страховати” има другачију конотацију него обично. Односно, Америка може и да не затражи од Шиптара да поштују преузете обавезе. Ако и није претња, ово би се морало назвати масном уценом.

Дакле, ако јој не будемо „добри и послушни“, Америка неће терати Шиптаре да испуне преузете обавезе иако смо ми своје испунили, па и више од тога. Можда ће и опет пустити Шиптаре на нас. Нема проблема, Монтгомери. Пустите их. Само, не заборавите, рат 1999. сте водили Ви а не ОНИ. И тада није било моћне Русије, као данас…

На крају, подсетио нас је и да, ако оману Шиптари, постоје Хрвати да нам загорчају живот. Генерално подржавајући европски пут Србије рекао је следеће: „колко год то било нефер и суседи као што је Хрватска могу отежати тај пут (европски) како би забележили поене на политичком плану“.(6) И ово, најблаже речено, звучи као наговештај некаквих уцена.

Ма, супер, Монтгомери. Само нека отежавају. Свиђа ми се то. Има нас много који и не желе да Србија икад стигне тамо где је Ви гурате…!

Шира верзија текста објављена на Фонду стратешке културе 16.07.2017.

______________________

(1)​ www.blic.rs/vesti/tema-dana/vilijam-montgomeri-ima-razraden-biznis-na-balkanu/dmj52jh

(2)​ www.ceopom-istina.rs/vesti/montgomeri-pred-posetu-vuchi-sad/

(3)​ Исто

(4)​ Исто

(5)​ Исто

(6)​ Исто


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Монтгомери јавља … нешто о Маршалу

* Обавезна поља