Kada pogledate formalno Vilijem Montgomeri se, kao ambasador SAD, nije previše zadržao u Beogradu, čak ni puni mandat (od sredine novembra 2000. do februara 2004), ali je u trasiranju našeg stradalničkog puta “bez alternative” ostavio neizbrisiv trag. U njegovo vreme i po njegovim notama “patriota” Koštunica i “izdajnik” Đinđić igrali su igru dobrog i lošeg policajca odrađujući svaki američki zahtev čas na ovaj, čas na onaj način. Glumeći jedan hrabrog, drugi neobaveštenog, jedan odlučnog drugi zbunjenog, izazvali su nove podele u ionako već podeljenom srpskom narodu i paralisali svaki narodni otpor očiglednoj evro-atlantskoj kolonizaciji na svim nivoima.

Kada je, februara 2004. napustio ambasadorsko mesto imao je “u džepu” sve srpske političare, a onog jednog nepredvidljivog nije više bilo među živima. To traje i danas. I danas je, bez sumnje, Vilijem Montgomeri najuticajniji američki čovek u Srbiji, pa i na Balkanu. Bio je i deo pohoda na vlast SNS-a. Od ozbiljnog novca koji je taj pohod pratio, 7.500 dolara mesečno slivalo se na njgov konto, kao naknada za savetovanje Tomislava Nikolića.(1) Nije bilo besplatno ni njegovo pojavljivanje na drugom rođendanu naprednjaka u „Beogradskoj areni“.

I zato, kao što možete biti sigurni u cikličnost mesečevih mena, možete biti sigurni da će se Montgomeri javiti pred neka važna dešavanja u Srbiji i proslediti poruke u vidu “dobronamernih” saveta. I evo, oglasio se. Sada, pred Vučićev odlazak u SAD. Njegovo ćaskanje sa dopisnikom Tanjuga iz Vašingtona dotaklo se svih oblasti od značaja za američke interese, a ovde ćemo se osvrnuti na tri posebno važne:

  • Status rusko-srpskog centra u Nišu
  • Odnos prema Kosmetu
  • Uticaj zemalja regiona na evropski put Srbije

Iako ističe kako smatra da status rusko-srpskog centra neće ni biti na dnevnom redu Vučićevih susreta u Vašingtonu, zato štu su “dani Hladnog rata kada su te stvari bile važne za SAD odavno prošli” (2), Montgomeri je naglasio kako je to „mnogo važnije pitanje za narod Srbije i to kako on vidi svoju budućnost … jer, implikacije te odluke snosiće narod Srbije a ne SAD”(3). Liči li Vam ovo na pretnju? I još se dosetio da u sve uplete i omiljenog nam maršala. „Premda mislim da veliki majstor neutralnosti tokom hladnog rata, maršal Tito nikad ne bi pristao da ima rusku bazu na srpskoj teritoriji nazvanu drugim imenom”(4) – podsetio nas je bivši američki ambasador.

Dakle, Montgomeri nam poručuje da za SAD navodno nije važan status humanitarnog centra, ali da će narod Srbije snositi konsekvence ako odabere da mu dozvoli diplomatski imunitet. U tom smislu podseća nas na vreme maršala, zaboravljajući bitne principe njegove vladavine.

Izvinite, gospodine Montgomeri, ali ne znate Vi mnogo o maršalu, dok je bio u snazi. Maršal je voleo da ga veliki mole, pa bi možda dozvolio nešto što se zove humanitarni centar, ako bi ga Rusi lepo zamolili. Ne znam. Ali, sigurno znam da u vreme maršala ne bi bilo SOFA ni IPAP sporazuma, niti bi se američka vojska šetala po Srbiji kao po Ohaju. A marinac koji se onako drsko izrugivao predsedniku vlade (Vučiću) u krugu američke ambasade, u doba maršala, morao bi nakon par sati da napusti zemlju, ili bi doživeo gadnu “nesreću” prvi put kad izađe u grad. A Vi, budite sigurni, ne biste mogli biti suvlasnik firme za bezbednost, niti konsultanstke kompanije. No, jedno ste u pravu, to su davno prošla vremena. Vremena kada je zemlja u kojoj smo živeli imala državno dostojanstvo.

Što se tiče odnosa prema Kosovu, Montgomeri nije previše okolišao: „Realnost je da kosovski Albanci slušaju samo, i ponavljam samo, SAD. Oni ne poštuju EU i osećaju se slobodnim da ignorišu njene zahteve, sugestije i pretnje“. (5)

Nema sumnje, bivši američki ambasador je ponosan na ovu činjenicu. No, on nam ne objašnjava zašto je to tako? Ni kako usred Evrope opstaje paradržavna tvorevina koja funkcioniše po onoj Nulandovoj „Ko j… EU“?

Baš zato mi bi se morali zapitati otkuda toliko poverenje Šiptara u Ameriku i koliko su nepravde, bola i poniženja njegova zemlja, pa i on sam, naneli Srbiji da bi bilo tako?

Istina, Montgomeri kaže kako se nada da će aktuelna američka administracija iskoristiti svoj uticaj da izvrši pritisak na kosovske Albance da ispune obaveze koje su preuzeli Briselskim dijalogom ali i da „strahuje da se to neće dogoditi”.

Zašto „strahuje“, ako su im već Šiptari toliko poslušni? A znamo da jesu. Otuda, glagol „strahovati“ ima drugačiju konotaciju nego obično. Odnosno, Amerika može i da ne zatraži od Šiptara da poštuju preuzete obaveze. Ako i nije pretnja, ovo bi se moralo nazvati masnom ucenom.

Dakle, ako joj ne budemo „dobri i poslušni“, Amerika neće terati Šiptare da ispune preuzete obaveze iako smo mi svoje ispunili, pa i više od toga. Možda će i opet pustiti Šiptare na nas. Nema problema, Montgomeri. Pustite ih. Samo, ne zaboravite, rat 1999. ste vodili Vi a ne ONI. I tada nije bilo moćne Rusije, kao danas…

Na kraju, podsetio nas je i da, ako omanu Šiptari, postoje Hrvati da nam zagorčaju život. Generalno podržavajući evropski put Srbije rekao je sledeće: „kolko god to bilo nefer i susedi kao što je Hrvatska mogu otežati taj put (evropski) kako bi zabeležili poene na političkom planu“.(6) I ovo, najblaže rečeno, zvuči kao nagoveštaj nekakvih ucena.

Ma, super, Montgomeri. Samo neka otežavaju. Sviđa mi se to. Ima nas mnogo koji i ne žele da Srbija ikad stigne tamo gde je Vi gurate…!

Šira verzija teksta objavljena na Fondu strateške kulture 16.07.2017.

______________________

(1)​ www.blic.rs/vesti/tema-dana/vilijam-montgomeri-ima-razraden-biznis-na-balkanu/dmj52jh

(2)​ www.ceopom-istina.rs/vesti/montgomeri-pred-posetu-vuchi-sad/

(3)​ Isto

(4)​ Isto

(5)​ Isto

(6)​ Isto


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Montgomeri javlja … nešto o Maršalu

* Obavezna polja