Dragan 21Прву недељу постојања сајта „ЦЕОПОМ Истина“ обележила је жива активност главних актера српске политичке сцене, која може бити прилично јасан показатељ онога што ће се у Србији дешавати наредних месеци, па и година.

Пре свега, а и нажалост, моја претпоставка да ће се из Америке вратити битно другачији Дачић од оног који је тамо отишао, изнета у ауторском тексту за „Видовдан“, показала се тачном.

Просто регенрисан обиљем љубави и пажње којом га је обасуо амерички ИТ сектор, умирен сигурношћу Бајденовог пријатељског гласа и дужином његове руке, наш премијер вратио се из САД сасвим препорођен. Ни трага од оних нервозних иступа, противречних изјава или малодушности. Напротив. Као да је тек сада, и тамо, пронашао веру у исправност пута којим већ годинама корача, газећи преко наших судбина, нагло му се вратила храброст на коју сада, месијански, позива цео српски народ.

Само нам је храброст, коју ми немамо а он има, потребна да уђемо у евро-атлантски обећани рај, убеђује нас премијер који је, још колико јуче, једва успевао да прикрије нападе панике када год би неко од Вучићевих медија поменуо тог Мишу Банану. Али, премијер је свој страх прегрмео, а Банана се затурио негде по Црној Гори, где су га злокобно најављивали српски таблоиди. Додуше, у Црној Гори се и онако све лако затури. И Карић, и Шарић, и црквена имовина, и гласови… 

Али се, зато, у Америци све лако налази.  И нове државе, и нови пријатељи, и нова вера, па и храброст…

Храброст да се одрекнемо територије и историје, храброст да вређамо своју Цркву, храброст да са онима који су трговали органима наше браће и сестара опуштено ћаскамо уз вино после вечере, храброст да славимо лаж као морално достигнуће.

Да, да, чудо је та Америка. Свашта тамо има. И сигурно је, наш премијер, своју храброст и недодирљивост, изнова тамо нашао. Као и Тачи, уосталом. И зато сада, тако опуштено, могу да се друже и вечерају по Бриселу, замлаћујући Баронесу Ештон како својим ауторитетом могу заменити снагу аргумената експертских група.

daccichЕлем, као и сви препорођени и охрабрени, наш премијер је био препун радне енергије и месијанског надахнућа којим нас је позивао на храброст за, предстојеће, тешке одлуке. Али, немојте се заваравати како је он мислио на Космет. Не, сигурно. Оно што нам је он најавио са говорнице изборне скупштине УРС-а је следећа „жаба“ на нашем менију, односно промена садашњег Устава у нови којим ће Србија бити подељена на више региона, о чему страни правни експерти већ довршавају посао са Селаковићем и Стефановићем.  

А домаћин тог гламурозног скупа, господин Млађан Динкић, пред 4.500 чланова изборне скупштине изабран је за председника Уједињених Региона Србије, који су након три године активног политичког рада решили да се и званично региструју као политичка странка. За сво то време они су, као друштво грађана, ко би знао по ком основу, користили кадровске и материјалне потенцијале странке „Г-17 плус“.

За оне заборавније, да подсетим како је странка „Г-17 плус“ настала из НВО „Г-17“ коју је финансирала америчка организација „Интернационални Републикански Институт“ (ИРИ), са циљем обарања режима Слободана Милошевића, и да од пето-октобарког пуча до данас, контролише све финансијске токове у Србији (изузев кратког периода када је посао министра финансија обављао председник тадашње Владе Мирко Цветковић -ДС), као и примарну емисију земље.

Следећи глобалистички механизам „направи проблем да би га решио“ исти људи који су одговорни за потпуну и несврсисходну централизацију токова новца у Србији, сада се под именом УРС-а појављују као креатори и носиоци борбе за децентрализационе процесе, наравно по захтеву истих налогодаваца (ИРИ).

mladan-dinkic-prehrambena-industrija-auto-industrija-pomoc-drzave-1368049158-307487Иначе, тон и атмосфера изборне скупштине УРС-а подсећали су на одржавање партијских конгреса у време Тита, а ни за једну функцију у новој странци није било предвиђено више кандидата. Џо плаћа, Џо налаже, Џо и бира.

Кад смо код плаћања, занимљиво би било сазнати колико је коштао овај скуп и из којих пара га је платило једно удружење грађана које, наводно, тек постаје странка.

Но, да се вратимо главној поруци кординатора новог политичком пројекта ИРИ-ја, односно председника УРС-а, Млађана Динкића, који нам је, са говорнице, прочитао који региони нас чекају у непосредној будућности, наравно представљајући то као политички циљ нове странке. Од свих које је навео, у фази реализације, нестаће само један, онај косовски. Али, њега је ионако прочитао последњег, тек реда ради.

Вучић ВестервелеНије неактиван био ни Вучић. Његов топли, рекло би се дубоко пријатељски, загрљај са Вестервелеом, обишао је свет, а њихове светле кошуље и „приватна“ вечера засениле су све наше невоље. Немачка нам је у том тренутку изгледала, некако, добронамернија, Европа ближа, а Вучић искренији. Понадали смо се да насмејани Немац значи и насмејанију Немачку.

Али, авај! И Тачи, изгледа, уме да се грли, па нам је из Приштине, Вестервеле оштрим тоном поручио шта се од Србије захтева, да би он дао препоруку немачком парламенту да подржи тај Датум, који ће променити Све. Шта ли ће нам све тражити током тридесетак година трајања преговора?!

Ни опозиција, која у парламенту увек гласа као власт, није губила време. Чеда Јовановић је позивајући на расписивање нових избора, оптужио странке владајуће коалиције за плагијаторство, указајући да владају спроводећи управо његове идеје о прихватању политичке реалности, беспоговорном прихватању европских интеграција, развијању доросуседских односа са Косовом и остале, које су фронтално нападале у изборној кампањи. На нашу несрећу, он је у праву. Но, није ми га превише жао, а ако би се оканио џипова и почео да чита басне можда би и схватио шта је зец у политичкој трци.

Вулин нам се враћа повукавши своју оставку, па ме један пријатељ, политичар, злурадо подсећа како сам хвалио његову доследност. Да ли ће, сходно новим околностима, повући и своје образложење да је Споразум лош, тек ћемо видети. Искрено се надам да неће. Јер, што би рекли Маратонци, „то би ме дотукло“.

И да резимирам. Недеља за нама јесте била политички динамична али срж обиља значајних политичких дешавања и порука у њој могли би смо, можда, да изразимо и само једном реченицом – Косово излази, нека се припреми Устав!


Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Нека се припреми Устав

* Обавезна поља