Dragan 21Prvu nedelju postojanja sajta „CEOPOM Istina“ obeležila je živa aktivnost glavnih aktera srpske političke scene, koja može biti prilično jasan pokazatelj onoga što će se u Srbiji dešavati narednih meseci, pa i godina.

Pre svega, a i nažalost, moja pretpostavka da će se iz Amerike vratiti bitno drugačiji Dačić od onog koji je tamo otišao, izneta u autorskom tekstu za „Vidovdan“, pokazala se tačnom.

Prosto regenrisan obiljem ljubavi i pažnje kojom ga je obasuo američki IT sektor, umiren sigurnošću Bajdenovog prijateljskog glasa i dužinom njegove ruke, naš premijer vratio se iz SAD sasvim preporođen. Ni traga od onih nervoznih istupa, protivrečnih izjava ili malodušnosti. Naprotiv. Kao da je tek sada, i tamo, pronašao veru u ispravnost puta kojim već godinama korača, gazeći preko naših sudbina, naglo mu se vratila hrabrost na koju sada, mesijanski, poziva ceo srpski narod.

Samo nam je hrabrost, koju mi nemamo a on ima, potrebna da uđemo u evro-atlantski obećani raj, ubeđuje nas premijer koji je, još koliko juče, jedva uspevao da prikrije napade panike kada god bi neko od Vučićevih medija pomenuo tog Mišu Bananu. Ali, premijer je svoj strah pregrmeo, a Banana se zaturio negde po Crnoj Gori, gde su ga zlokobno najavljivali srpski tabloidi. Doduše, u Crnoj Gori se i onako sve lako zaturi. I Karić, i Šarić, i crkvena imovina, i glasovi… 

Ali se, zato, u Americi sve lako nalazi.  I nove države, i novi prijatelji, i nova vera, pa i hrabrost…

Hrabrost da se odreknemo teritorije i istorije, hrabrost da vređamo svoju Crkvu, hrabrost da sa onima koji su trgovali organima naše braće i sestara opušteno ćaskamo uz vino posle večere, hrabrost da slavimo laž kao moralno dostignuće.

Da, da, čudo je ta Amerika. Svašta tamo ima. I sigurno je, naš premijer, svoju hrabrost i nedodirljivost, iznova tamo našao. Kao i Tači, uostalom. I zato sada, tako opušteno, mogu da se druže i večeraju po Briselu, zamlaćujući Baronesu Ešton kako svojim autoritetom mogu zameniti snagu argumenata ekspertskih grupa.

daccichElem, kao i svi preporođeni i ohrabreni, naš premijer je bio prepun radne energije i mesijanskog nadahnuća kojim nas je pozivao na hrabrost za, predstojeće, teške odluke. Ali, nemojte se zavaravati kako je on mislio na Kosmet. Ne, sigurno. Ono što nam je on najavio sa govornice izborne skupštine URS-a je sledeća „žaba“ na našem meniju, odnosno promena sadašnjeg Ustava u novi kojim će Srbija biti podeljena na više regiona, o čemu strani pravni eksperti već dovršavaju posao sa Selakovićem i Stefanovićem.  

A domaćin tog glamuroznog skupa, gospodin Mlađan Dinkić, pred 4.500 članova izborne skupštine izabran je za predsednika Ujedinjenih Regiona Srbije, koji su nakon tri godine aktivnog političkog rada rešili da se i zvanično registruju kao politička stranka. Za svo to vreme oni su, kao društvo građana, ko bi znao po kom osnovu, koristili kadrovske i materijalne potencijale stranke „G-17 plus“.

Za one zaboravnije, da podsetim kako je stranka „G-17 plus“ nastala iz NVO „G-17“ koju je finansirala američka organizacija „Internacionalni Republikanski Institut“ (IRI), sa ciljem obaranja režima Slobodana Miloševića, i da od peto-oktobarkog puča do danas, kontroliše sve finansijske tokove u Srbiji (izuzev kratkog perioda kada je posao ministra finansija obavljao predsednik tadašnje Vlade Mirko Cvetković -DS), kao i primarnu emisiju zemlje.

Sledeći globalistički mehanizam „napravi problem da bi ga rešio“ isti ljudi koji su odgovorni za potpunu i nesvrsishodnu centralizaciju tokova novca u Srbiji, sada se pod imenom URS-a pojavljuju kao kreatori i nosioci borbe za decentralizacione procese, naravno po zahtevu istih nalogodavaca (IRI).

mladan-dinkic-prehrambena-industrija-auto-industrija-pomoc-drzave-1368049158-307487Inače, ton i atmosfera izborne skupštine URS-a podsećali su na održavanje partijskih kongresa u vreme Tita, a ni za jednu funkciju u novoj stranci nije bilo predviđeno više kandidata. Džo plaća, Džo nalaže, Džo i bira.

Kad smo kod plaćanja, zanimljivo bi bilo saznati koliko je koštao ovaj skup i iz kojih para ga je platilo jedno udruženje građana koje, navodno, tek postaje stranka.

No, da se vratimo glavnoj poruci kordinatora novog političkom projekta IRI-ja, odnosno predsednika URS-a, Mlađana Dinkića, koji nam je, sa govornice, pročitao koji regioni nas čekaju u neposrednoj budućnosti, naravno predstavljajući to kao politički cilj nove stranke. Od svih koje je naveo, u fazi realizacije, nestaće samo jedan, onaj kosovski. Ali, njega je ionako pročitao poslednjeg, tek reda radi.

Vučić VesterveleNije neaktivan bio ni Vučić. Njegov topli, reklo bi se duboko prijateljski, zagrljaj sa Vesterveleom, obišao je svet, a njihove svetle košulje i „privatna“ večera zasenile su sve naše nevolje. Nemačka nam je u tom trenutku izgledala, nekako, dobronamernija, Evropa bliža, a Vučić iskreniji. Ponadali smo se da nasmejani Nemac znači i nasmejaniju Nemačku.

Ali, avaj! I Tači, izgleda, ume da se grli, pa nam je iz Prištine, Vestervele oštrim tonom poručio šta se od Srbije zahteva, da bi on dao preporuku nemačkom parlamentu da podrži taj Datum, koji će promeniti Sve. Šta li će nam sve tražiti tokom tridesetak godina trajanja pregovora?!

Ni opozicija, koja u parlamentu uvek glasa kao vlast, nije gubila vreme. Čeda Jovanović je pozivajući na raspisivanje novih izbora, optužio stranke vladajuće koalicije za plagijatorstvo, ukazajući da vladaju sprovodeći upravo njegove ideje o prihvatanju političke realnosti, bespogovornom prihvatanju evropskih integracija, razvijanju dorosusedskih odnosa sa Kosovom i ostale, koje su frontalno napadale u izbornoj kampanji. Na našu nesreću, on je u pravu. No, nije mi ga previše žao, a ako bi se okanio džipova i počeo da čita basne možda bi i shvatio šta je zec u političkoj trci.

Vulin nam se vraća povukavši svoju ostavku, pa me jedan prijatelj, političar, zlurado podseća kako sam hvalio njegovu doslednost. Da li će, shodno novim okolnostima, povući i svoje obrazloženje da je Sporazum loš, tek ćemo videti. Iskreno se nadam da neće. Jer, što bi rekli Maratonci, „to bi me dotuklo“.

I da rezimiram. Nedelja za nama jeste bila politički dinamična ali srž obilja značajnih političkih dešavanja i poruka u njoj mogli bi smo, možda, da izrazimo i samo jednom rečenicom – Kosovo izlazi, neka se pripremi Ustav!


Izvor: CEOPOM-Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Neka se pripremi Ustav

* Obavezna polja