Dragan 21Verovali ili ne, izgubio sam nekoliko sati birajući temu za ovonedeljni osvrt, ali nisam uspeo da se odlučim čemu da dam prednost. Prvo, sve mi je nekako izgledalo podjednako važno (ili nevažno) a drugo, sve se nekako slivalo u istu smisaonu tačku dolaženja još crnjih vremena za narod i državu. Zato će ovaj osvrt biti zbir nekoliko političkih skica današnje Srbije.

Skica 1 – Zajednička lista

Počeću od zanimljive izjave Olivera Ivanovića da je priča o neophodnosti zajedničke srpske liste potpuno besmislena u sredinama gde su Srbi apsulutna većina, kao što je slučaj sa severom Kosmeta. Jer, (naravno, pod uslovom da oni izađu na izbore) nema ozbiljne opasnosti od disperzije glasova, bez obzira koliki je broj lista ušao u izbornu proceduru. Logično razmišljanje. Ivanović, kao već iskusan političar i poznavalac kosmetskih prilika ima svoje objašnjenje ovakve propagande srpske vlasti, ali ja bih dodao nešto o čemu on nije govorio.

Pokrov za izdaju. Izbegavanje pojedinačne stranačke i lične odgovornosti za protivustavno i protivzakonito delovanje osnovni je motiv koji srpske vlasti nagoni da javnosti zajedničku listu nameću kao dobitni izborni model, čak i u etnički čistim, srpskim sredinama. Jer, znaju oni dobro da izbornu listu mora neko da potpiše, da mora imati nosioca i članove, mora biti praćena konkretnim kosovo-oliver-ivanovic-bujar-bukosi-carinskipecat-1328585176-41420stranačkim odlukama. A najgore od svega je da stranka koja hoće da se na Tačijeve izbore prijavi mora biti registrovana po zakonima šiptarske paradržave. Kako će, ako to učine, SPS ili SNS, moći da kažu da ne priznaju Kosovo, ili da su izbori statusno neutralni. Nikako. S toga im je „zajednička lista“ idealno, ustvari jedino rešenje za prikrivanje onoga šta stvarno znači izlazak na Tačijeva birališta. I zato, bez obzira šta ko o njemu mislio, hrabrost Olivera Ivanovića da o temi „zajedničkih lista“ otvoreno progovori u ovoj fazi je za svaku pohvalu.

Skica 2  – Nove manipulacije

Od samog početka tzv. „briselskog procesa“ pisao sam o tome da se radi o manipulaciji čiji je jedini cilj da se bez ozbiljnijih političkih posledica po učesnike realizuje zaokruživanje kosovske nezavisnosti, dogovoreno sa zapadnim centrima moći još pre formiranja ove Dačićeve vlade. Napisao sam o tome sijaset članaka za Vidovdan, pisali su o tome i drugi, ali iskreno ću Vam preporučiti svoj mini serijal Tajne briselskog procesa gde sam se u dva članka najdirektnije opisao ideju i metodologiju ove manipulacije (imate ga u arhivi Osvrta urednika).

Ova manipulacija je, naravno, proces koji će trajati sve do konačnog priznanja Kosova od strene Srbije, a šta nam je svojevremeno najavio Ivica Dačić, glavni glumac ove predstave sa poznatim krajem. Pomenuti, ovih dana, glasno najavljuje da Srbija neće podržati izbore ukoliko se sa izbornih listića ne ukloni logo kosovske države, jer to navodno remeti njihovu statusnu neutralnost.

Lepo zvuči, samo ništa ne znači. Već sada ću otkriti da je to sve već dogovorena predstava (nije samo Janjić pametan) i da će to biti usvojeno na novoj rundi briselskog kafenisanja njega i Tačija. Bez dileme. Naravno, ako Srbija popusti oko pozivnog broja i energetike.

dacic-taciKako to znam? Prosto. Na Dačićeve tabloidne ultimatume Tači ne odgovara. Ćuti. Srpskom premijeru odgovara tehničko lice, predsednik njihovog CIK-a Valjdete Daka, koja ne odlučuje već sprovodi.

Dakle, Tači ostavlja prostor, Mur je stigao na teren, svi su orni za trgovinu. Srpskim vlastima treba politički ustupak koji će biti mamac za nepoverljive birače, a Šiptarima pozivni broj i resursi jezera „Gazivode“, koje sada kontolišu Srbi. Od šiptarskog ustupka najviše koristi će imati šiptarska vlast i njihova država, a od srpskog ustupka šteta po Srbe i Srbiju meriće se desetinama miliona dolara, plus geostrateške i geopolitičke posledice. Divota od života. A Miškovića tamničili za onu siću. Ko mu je kriv što je sve imao, sem svoje političke partije.

Skica 3  – Džonatan Mur i DSS

Dolazak Direktora kancelarije Stejt departmenta za južnu i centralnu Evropu, Džonatana Mura, svakako treba posmatrati u kontekstu pripreme nove runde briselskih razgovora, i podsećanje Dačića šta i kako treba da uradi, da bi mu Amerika i dalje bila sigurna kuća. Ali, to nije nikakva novost. Baš kao i to da će posle Brisela naš premijer, verovatno, ponovo preko okeana, kako bi primio zaslužena „priznanja“.

dzonatan_murMeđutim, ono što ću ovde pomenuti, a prošlo je gotovo nezapaženo, jeste susret gospodina Mura sa potpredsednikom DSS-a Nenadom Popovićem, što je prvi susret jednog američkog zvaničnika sa funkcionerom ove partije nakon Koštuničinog mitinga „Kosovo je Srbija“ i paljenja američke ambasade koje je nakon toga usledilo. Iako je novinarima potvrđeno da se sastanak dogodio niko od učesnika nije davao nikakve druge informacije, pa tema i zaključci ostaju u sferi nagađanja.

Naravno, vreme će najbolje razjasniti mnoge dileme i pitanja koja otvara ovaj susret, ali ipak, teško je oteti se utisku da on može značiti kraj američkih „sankcija“ DSS-u, a samim tim i nagoveštaj određene promene odnosa snaga na srpskoj političkoj sceni.

Skica  4 – Nastavak tihog rata

Tihi rat preostala dva partnera vladajuće koalicije nastavio se i ove nedelje, a da njegovo postojanje nije samo fikcija tabloida željnih tiraža potvrdili su nam premijer lično i glavni SNS megdandžija, Zorana Mihajlović. Prvi je malo opleo po ekspertskom pristupu, a druga se odmah oglasila da izrazi ponos što, eto, baš njena stranka  i njen probuđeni vođa, imaju hrabrosti da Srbiju povedu trnovitim putem „ekspertizma“.  Istina, nije pomenula da je to za dobro naše dece, ali to je toliko puta do sada ponovljeno da se valjda podrazumeva.

Oboje su, naravno, mislili na nesrećnog Lazara Krstića, koji je, ni kriv ni dužan, postao meta svakojakih teorija i glavna tema tabloidnih medija, potpuno potiskujući do sada neprikosnovene Ekrema i Soraju. I oboje su promašili temu.

vucic-dacic-zabrinutiPre svega, dečko nije nikakav ekspert. Možda jeste vunderkind, ali nikako ne može biti ekspert. Niti ima naučne radove, niti je vodio neki projekat, niti mu se zna specijalnost. Za koju oblast je ekspert?!  Drugo, sve da se pokaže da za nešto i jeste ekspert, a sumnjam da hoće, za posao koji dolazi da radi je potpuni anonimus, pripravnik. I politički i ekonomski i kako god hoćete. On je samo maska, opsena, koja odvlači pažnju od nekoga i nečega.

Ali, da se vratimo na bitno, na tihi rat koalicionih partnera, koji se na neki način internacionalizuje. Nakon što je Vučić objavio da će ga savetovati bivi austrijski kancelar, kao i nekadašnji saradnik Tonija Blera (obojica poznata po svom antisrpstvu iz ranijih vremena), a Mur apostrofirao podršku SAD premijeru Dačiću jasno je ko se za šta opredelio, a najjasnije da ova Vlada može biti sve samo ne srpska.

Skica  5 – Korupcija

Nekoliko novinskih naslova o ugovorima sa sumnjivim firmama iz inostranstva, poput solarnih panela, Veljinih Arapa, Benetonove privatizacije „Niteksa“, ili „Vršačkih Vinograda“, kao i slučaj čikaškog konzula kome rate za kupljenu kuću otplaćuje država na ime stanarine, jasno pokazuje da je čitav Vučićev koncept borbe protiv ove pojave posle početnog zamaha krenuo pogrešnim smerom.

Zašto ovo govorim?

Pre svega zato što se, namerno ili slučajno, pravi zamena pojmova privrednog kriminala i korupcije. To nije isto. Ako se Miškoviću i onima iz Agrobanke dokažu optužbe oni će biti osuđen za dela privrednog kriminaliteta, jer izvlačenje para iz obrta ili falsifikovanje dokumenata kako bi se dobio kredit, nije korupcija. Istina, korupcija je obično prateća pojava u ovakvim delima, ali to nije ona „sistemska“, protiv koje je Vučić poveo borbu.

dinkic01rasfoto-oliver-bunic_fA građane baš ona interesuje. Ko su ljudi koji zloupotrebljavajući tendere i državne položaje prave štetne ugovore po državu a dobre po sebe?! Nije li ovo sa solarnom energijom ista šema koja je primenjena u slučaju „Satelit“ ili ono sa koncesijama i „Alpinom“. Država sklopi ugovor, ne ispuni svoje uslove, oni tuže pred međunarodnim sudovima, dobiju spor i nikom ništa.

Nije nikom ništa, dabome. Nekom ima nešto kada država plati njihove sumnjive poslove.

Sistemska korupcija vezuje se uvek za državu i politiku. Ona u tim sferama počinje kao ideja, a završava kao realizovani „posao“.  Mogu li ljudi koji tender dodele i ugovor o ozbiljnom poslu koji finansira država potpišu sa firmom registrovanoj na Sejšelima biti amnestirani od krivične i svake druge odgovornosti kada se pokaže da taj posao nije moguć, ili da se štetno završio?!

Sedeći sa tim ljudima u Vladi, i čak hvaleći njihov rad, Vučić dezavuiše sve svoje, navodne, napore da Srbiju reši korupcije.

S tim u vezi, u slučaju Mišković građane mnogo više interesuje ko će iz državnih organa biti osuđen, ako se dokažu optužbe protiv njega, jer i vrapci znaju da se bez države ne postoje Mišković.

 


Izvor: CEOPOM-Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Pet skica današnje Srbije

* Obavezna polja