Novi premijer Srbije, Ana Brnabić, kao da svakog jutra doručkuje buniku. Nakon što se, doduše uslovno (ako moramo da biramo), odrekla Rusije i Kosova, svoje nepoznavanje stvari i posla kojim se bavi potvrdila je pojavljujući se u Kragujevcu, kao štrajkbreker kompanije Fijat. Bez imalo takta izašla je pred radnike i ultimativno zatražila prekid štrajka. 

Obaveštavajući radnike da kompanija Fijat širom sveta ne razgovara sa sindikatima dok je štrajk u toku, ona je “apelovala” na štrajkače da odmah prekinu štrajk, obećavši im da će da će se u roku od sat vremena od kad donesu odluku o prekidu štrajka, sesti za pregovarački sto, i to na najvišem nivou, u vladi, uz njeno i prisustvo ministra privrede Gorana Kneževića i poslovodstva FIAT-a.

„Da razgovaramo kao tri odgovorne strane – poslodavac, vlada kao manjinski partner i štrajkači odbor, da razgovaramo o tome šta ćemo raditi u naredne tri godine“(1) – rekla je Brnabićka ne pominjući pri tome aktuelne štrajkače zahteve.

I još je, koristeći forme manipulativnog pritiska, praktično okrivila štrajčki odbor za nastalo stanje. „Mnogo smo izgubili, radnici su izgubili plate za vreme koje su u štrajku, Fijat je izgubio proizvodnju, kooperanti su izgubili svoj deo posla i svoje plate. Srbija svaki dan gubi na BDP-u zbog štrajka i gubimo na izvozu. Nemamo više ni munut za gubljenje“.(2) 

Naravno, u svrhu pritiska, pomenula je i „investitore“: Nama će sutra biti jako teško da dovedemo bilo kog novog investitora kada nema sigurnosti da će radinici kolektivni ugovor, koji se ispregovara i potpiše sa sindikatima, poštovati…“(3) 

Bez obzira što znamo da je odani vojnik korporativnih interesa i da pripada onom delu političke elite koji verovatno žali što narod ne može otvoreno vređati, poput Aleksandra Vučića, neshvatljivo je da je sebi dozvolila luksuz da na razbijanje štrajka ode sa takvom arogancijom, ne pročitavši ni važeći Zakon o štrajku države čiji je premijer. 

Poštovana gospođo, u muškom odelu! Ako i moramo imati razumevanje za Vaše seksualno opredeljenje, ne moramo trpeti Vaše neznanje. Ako niste, zbog dva državljanstva, pomešali države, onda bi morali da znate da je u ovoj zemlji, Srbiji, poslodavac obavezan da pregovara sa štrajkačima o štrajkačkim zahtevima od najave do kraja štrajka. Na to ga obavezuje Zakon o štrajku. Ako mu se Zakon ne sviđa, Fijat nije ni trebalo da dolazi u Srbiju. Ako se ne sviđa Vama, možete ga promeniti po hitnom postupku, imate potrebnu većinu. Ali, dok je na snazi, taj Zakon moraju poštovati svi učesnici u štrajkačkom procesu. 

Štrajkači odbor dao je Poslodavcu svoja 4 zahteva. Poslodavac je, prema pomenutom Zakonu, na njih obavezan da odgovori! Ne mora da ih prihvati, ali mora da odgovori! Ako neće, on snosi posledice za nastavak štrajka, a ne radnici. 

To je prva, najbitnija, stvar. Druga je pitanje – šta vi uopšte tražite u Kragujevcu vezano za štrajk? Koga predstavljate? U čije ime kršite Zakon o štrajku zemlje čiji ste premijer? Vlada ima obaveze prema Fijatu? Dala im je malo subvencija, šta? Ili im je garantovala da štrajkova neće biti? Zar radnici Fijata u Italiji ne štrajkuju? Zar ih rasteruje italijanski premijer? 

Za Boga miloga, premijeru, dozovite se pameti. Poštujte Zakone i dostojanstvo zemlje čiju Vladu vodite. Ne nasrćite na štrajkače. Zar mislite da niko u Srbiji ne zna priču o Fijatu? Da je ne znaju oni koji rade u Zastavi?

Kad je priča počela Vi niste bili ni rođeni, a kad je počela da dobija sadašnji oblik bili, ste u Engleskoj, gde su Vas pripremali da se vratite u Srbiju, pa je možda i ne znate. Nije Vaša krivica. Evo, da bih Vam pomogao, ispričaću Vam je u kratkim crtama.

Zastavu je, posle drugog svetskog rata, izgradio Fijat, kao deo ratnih reparacija Titovoj Jugoslaviji. Post-petooktobarska Srbija, kroz Dinkića (Đinđića je u tome pretekla smrt), fabriku im je praktično vratila, a subvencije zna se čemu služe. Ali, da li baš to tako može? Da li tako treba da bude? Razmislite malo.

A za „investitore“ ne brinite. Dolaziće oni dog god Vaša vlada hrani masne guske subvencijama i ekstra-profitima. I zato, ne obećavajte im najniže nadnice u Evropi, rad bez pauza i plaćenog godišnjeg odmora… 

I SRBI, VALJDA, IMAJU DUŠU. I PRAVO NA ŠTRAJK … !!!

Predsedniče… I premijeru … 


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Pravo na štrajk

* Obavezna polja