Nije lepo pričati o smrti u predizbornim kampanjama. Bolji život i prazna obećanja znatno su draža tema. I biračima i učesnicima izbora. Pa, ipak, teško je zanemariti činjenicu da je za pet godina Vučićeve vlasti prosečna stopa negativnog priraštaja iznosila oko 5 % godišnje, što znači da je svaka godina Vučićeve i Nikolićeve vlasti smanjivala stanovništvo Srbije za 35 do 40 hiljada ljudi, po osnovu više umrlih nego rođenih. Nije to malo, posebno kada se uzme u obzir da Albanci, Bošnjaci i Romi u Srbiji nemaju taj trend.

Istina, takva kretanja postojala su i pre Vučića, ali kada god kaže da je  nešto uradio za Srbiju, treba ga podsetiti na činjenicu da se za vreme njegovog vlastovanja broj Srba u Srbiji smanjio za oko 200 hiljada. Plus oni koji od njegovih vizija beže glavom bez obzira na Zapad i Istok i kojih je više nego u vreme Miloševića.

Ali, nećemo sada o tome. Nisu se time, nažalost, previše bavili ni predsednički kandidati. Tri druge priče o smrti obeležile su ovu prljavu predsedničku kampanju.

Prva je priča o tragičnoj smrti prijatelja jednog od predsedničkih kandidata, koja se dogodila pre 14 godina, a koju je režimski tabloidni mulj uporno koristio u svrhu negativne kampanje. Bez skrupula. Morbidno.

Druga smrt je tragedija aktiviste SNS-a, Milivoja Gajića(51), koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći dok je lepio plakate na auto-putu oko ponoći.(1) Na sebi nije imao fluorescentni prsluk. Niti bilo kakvo osvetljenje. Pominjući njegovu smrt na predizbornom mitingu u Novom Sadu, Aleksandar Vučić kratko je rekao „Noćas je jedan od naših aktivista poginuo lepeći plakate, Milivoje Gajić. Neka mu je laka srpska zemlja”.(2) Korektno od Vučića kao predsednika stranke. Ali, javnost bi svakako morala da zna ko je odgovoran što su se stranački aktivisti na mestu kakvo je auto-put oko ponoći kretali neosvetljeni i neadekvatno odeveni? Naravno, nije to Vučić kao predsednik stranke, ali neko na lokalu sigurno jeste.

Ne treba to zataškavati, a čini se kako se krenulo u tom smeru. Niko o tome više niti piše, niti govori. Ali, šta bi bilo da se takva tragedija dogodila aktivisti nekih drugih kandidata?

Treća smrt koja je obeležila ovu kampanju jeste tragični završetak života radnika Goše D.M.(57) koji se zbog nemaštine i izuzetno teške ekonomske situacije u porodici obesio na svom radnom mestu. Za sobom je ostavio oproštajno pismo u kome je objasnio motive svog čina. Njegova smrt, nažalost, ogledalo je Vučićeve Srbije i njegovog odnosa prema korporativnom kapitalu, posebno onom iz EU, za koji ne postoje ni obaveze, ni zakoni. Radnicima Goše nije isplaćeno između 15 i 20 zarada, a već godinama nemaju zdravstveno osiguranje zbog neuplaćivanja doprinosa.(3) Mnogo je takvih firmi u Srbiji danas. Isuviše ljudi živi pod presijom pod kojom se slomio nesrećni D.M.

Tolerisanjem poslodavaca da ne uplaćuju doprinose, država je saučesnik kršenja jednog od osnovnih ljudskih i građanskih prava svakog čoveka, prava na korišćenje zdravstvene zaštite. Apsurd da nezaposleni (prijavljeni na birou) imaju, a zaposleni nemaju zdravstvenu zaštitu neshvatljiva je pojava u 21. veku.

I to je deo hronike srpskih smrti. Previše građana Srbije, na stotine njih godišnje, umire od banalnih bolesti jer nemaju sredstava da zatraže lekarsku pomoć ili da kupe prepisane lekove…

Sve to je Srbija danas. Na evropskom putu. Srbija koju je usmerio Đinđić, pogurao Tadić, a ubrzao Vučić. Nije dobro da se taj smer nastavi. Posebno ne – BRŽE, JAČE, BOLJE …

___________________________________

(1) www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:655625-Aktivista-SNS-poginuo-na-auto-putu

(2) www.politika.rs/scc/clanak/376442/Aktivista-SNS-a-poginuo-lepeci-plakate

(3) fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/obesio-se-radnik-gose-fabrike-privatizovane-iz-evropske-unije


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Predizborne smrti

* Obavezna polja