Dugo i predugo ćutala je Crkva na sve jeresi kojima savremeni srpski voždi, srpska kvazi-elita, izložiše svoju zemlju i narod. Na sve nečisti kojima zasuše našu tradiciju. Na laži kojima zagadiše našu prošlost, opustošiše sadašnjost i obesmisliše budućnost. Kao da se božiji poslanici stiđahu onoga koga na zemlji predstavljaju. Boga. Kao da žuđahu za zemaljskim, a ne za nebeskim. Kao da se uplašiše Silnika zemaljskog koji im, onomad, 2013. na Sveti sinod upade da ih primorava da se odreknu Zaveta kosovskog …

Dugo i predugo ćutala je Crkva, gledajući u real-politiku umesto u Kanone, u džipove umesto u ikone. Mnogi crkveni oci naši kao da zaboraviše da se za njih vreme ne meri godinama i mandatima, već vekovima i Večnošću. I da je “zemaljsko, zamalena carstvo”. I narod poče da gubi Veru, da pred “obrazovnim seksualnim paketima” zaboravlja Svetosavlje, da pod Pinkom gubi Zavet kosovski. Da pred jarkim bojama Sodome i Gomore zemaljske zaboravlja na Nebesku Srbiju. Da zaboravlja šta je muško,  a šta žensko, šta je tiranin, a šta Bog.

A Crkva ćutaše, umesto da digne glas i upozori vožde i narod svoj na stranputicu kojom krenusmo i kaznu koju platiše oni narodi koji rađahu ovo što danas radimo mi. Na reči svetih knjiga koje o tome govore. Na Svete oce iza kojih ostaše dela i zapisi. Na pobedu Boga. Jer, gde su danas silni Vavilonci, gde je moćni stari Rim…?

Ali, ćutaše Crkva, dugo i predugo… A onda, kada na Vidovdan 2017., na svetoj zemlji kosovskoj, jedan penzionisani Vladika srpski reče ono što živa Crkva treba da govori svaki dan, digoše se kusi i repati da ga napadnu u ime Rogatih. Da ga vređaju, da prete, da pričaju o narodu koji voli Vožda.

Setiše se da kažu da je presvetli Vladika srpski, Atanasije, kritikovao vlast, a da je vlast od Boga. Kao da ih je lično Bog poslao da nas zajašu. Ne, gospodo, vlast je bila od Boga, dok su srpskim zemljama vladali kraljevi koji su pravo na presto i vlastovanje polagali rođenjem. Vi koji na vlast dolazite pokradenim izborima i spletkama zapadnih tajnih službi niste od Boga! Niti Vi koji se umesto krstu klanjate trouglu. Zna se šta je čiji znak! 

I napadoše na Vladiku mnogi, čak i neki iz crkvenih redova, ali niko ne ospori ništa od onog što je rekao. Jer vladika Atanasije govoraše kanonske Istine, a ne dnevno političke fraze i potrebe. On, pred kostima svetog Cara Lazara, u danu kada se spajaju Nebeska i zemaljska Srbija, reče ono što je Crkva trebalo da kaže davno, jako i javno!

Jer, Crkva ne treba da brine o idejama zemaljskih vlasti, pa da su one i najvrednije, već mora braniti crkvene istine i temelje vere, uvek i svuda, bez obzira ko ih ugrožava ili podriva. Te njene istine utvrđene su kanonima i ne mogu se menjati, ni prećutkivati, radi potreba i ciljeva onih koji su uzurpirali zemaljsku vlast, svakodnevno gazeći Ustav i zemaljske zakone u ime nekakvih samoproklamovanih “viših političkih ciljeva”. Ne postoji ni jedan “viši politički cilj” radi koga Crkva ne treba da kaže da je Sodomija greh, da bi ugodila vlastima. To nije mešanje u politiku, niti građanska i ljudska prava, već saopštavanje verskih istina, potrebno verujućem narodu.

Sam čovek svojim delima prihvata ili odriče se Boga. To jeste njegovo pravo u građanskoj državi, ali i Crkva ima pravo da takve spomene, i obavezu da kritikuje grehe njihove, kao i svačije.

Ana Brnabić ima pravo da bude to što je odabrala. Možda će biti i dobar premijer, rano je suditi o tome. Ali, sa aspekta Crkve pravoslavne ona je grešnik i nema nikakvoga razloga da crkveni velikodostojnici o tome ćute. Jer, ako i jeste odvojena od države Crkva nije, niti može biti, odvojena od naroda. Naprotiv. Narod je ono što spaja Crkvu i državu i Crkva je dužna da vodi računa o čistoti vere svog naroda. Bar onog dela koji veru još uvek u sebi čuva, uprkos svim udarima mračnih sila.

I zato hvala ti, presveti vladiko Atanasije. Još od vremena Miloševića silnici zemaljski od tebe su zazirali, a verujući narod tvoj sud željno iščekivao i cenio. Hvala ti, što nas ni u penziji nisi zaboravio…


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Reč istine vladike Atanasija

* Obavezna polja