И то се догодило. Ванредни парламентарни избори у шиптарској парадржави Косово, завршени су јуче, 11.06.2017., у 19 часова, уз низак одзив од 41,34 % уписаних бирача, односно њих 766.114, како је објављено на сајту тзв. ЦИК-а Косова (сви подаци у тексту дати су према стању њиховог  сајта 12.06.2017 у 01 час, 20 минута). Свакако да овако ниска излазност показује да је и шиптарска популација, као и остале у региону, уморна од политике и својих политичара, али за процесе у које ови избори представљају увод  то нема нарочитог значаја. Зато ћемо се овде укратко бавити назнакама тих процеса.(1)

Према службеним прелиминираним резултатима победник избора је коалиција ПАН коју сачињава 12 албанских партија, а предводе је три партије на чијем су челу ратне вође ОВК – Демократска партија Косова (Хашим Тачи), Алијанса за будућност Косова (Рамуш Харадинај) и Иницијатива за Косово (Фатмир Љимај). Они су освојили 35, 34 % гласова, а још током кампање наговестили су да је њихов предлог за премијера Рамуш Харадинај, кога Србија сматра ратним злочинцем.

Овакво груписање екстремиста који су окрвавили руке у сукобима на Космету, поред осталог, има за циљ да обезбеди дипломатски имунитет вођама ОВК пред почетак рада специјалног суда за злочине на Косову, и у том смислу су они постигли свој циљ.

На другом месту је коалиција више партија коју предводе Демократски савез Косова, бившег премијера Исе Мустафе и Алијанса Ново Косово, која је освојила 25.38 % гласова, а готово у егалу са њом је Самоопредељење Албина Куртија са 25,23 %. Наравно, ови подаци нису коначни, не праве се према узорку већ према пристизању података, па су могуће одређене промене у редоследу између друго и треће пласираног. Агенције за мониторинг, попут Демократије на делу (ДнД), које раде на принципу узорка, сматрају да ће се то и догодити, односно да ће Самоопредељење на крају, ипак, заузети друго место. Но, с обзиром на уједначеност гласова, то има више психолошки значај за учеснике избора, него што ће нешто променити у смислу трендова који предстоје. 

Вучић-Вулинова Српска листа, са освојених 6,4 % изашлих бирача, остаје најача политичка снага Срба на Космету (који прихватају учешће у шиптарским парадржавним институцијама) и четврта по гласачком потенцијалу, али истине ради мора се напоменути да је добар део њихових гласача дошао организованим превозом из Србије. Ради се о људима који се воде као расељена лица зато што још увек нису продали некретнине на Косову и/или користе социјалну помоћ коју им даје тзв “косовска влада”. У формално-правном смислу нема ничег спорног у њиховом гласању, али чињеница је да они живе ван покрајине, да их дешавања у српским енклавама на Космету занимају више као вест него као животно интересовање, као и да су њихови гласови обично сигурни гласови за оне које фаворизује власт. У овом случају Српску листу. Иако они у Косовској Митровици, у организацији Ђурићеве Канцеларије за КиМ, организују славље због “своје” изборне победе тешко је наћи рационалне разлоге за тако нешто, чак и да освоје свих десет мандата предвиђених за Србе, што сумњам да ће се догодити.

Националних и политичких разлога, такође, не може бити, посебно у контексту објављених резултата о убедљивој победи коалиције ПАН. 

Како би схватили шта, у овим околностима, победа снага које практично представљају  политичке изданке терористичке и злочиначке ОВК-а значи, морамо се присетити да су ови избори имали у жижи, за косовске Албанце, три важна, тзв “велика” питања, која су и била непосредни повод за обарање владе Исе Мустафе. То су:

  • Демаркација границе са Црном Гором
  • Формирање заједнице српских општина
  • Стварање тзв. “Војске Косова”

Наравно, ту је и четврто питање, о коме се истина не говори јавно, али је можда важније од свих, а то је однос према пројекту Велике Албаније, односно уједињења свих Албанаца у једну државу, који је увелико у току. (Не заборавимо да је обарање Мустафине владе уследило након јасне ограде од пројекта “Велике Албаније”, којом су Рама и Тачи претили ЕУ, ако не убрза еуро-интеграције Косова.)

Победа оних политичких снага које су проистекле из ОВК-а, јасна је порука и региону, и Европи, па и Америци, да су косовски Албанци спремни да иду даље у дестабилизацији региона, ради остваривања својих нереалних политичких и националних амбиција, којима су Срби и остали православни народи на Балкану главна препрека, па самим тим и мета.

Шта у томе, осим лично-коруптивних,  Вучић-Вулиновим Србима могу бити разлози за “победничко” славље? Да ли то што учешћем на изборима по правилима само-прокламоване државе “Косово”, de facto признају њено постојање? Да ли што Вучићевом издајничком режиму помажу да настави само-укидање српске државе у својој јужној покрајини? Можда што су дозволили да их Шиптари опет намагарче? Или,  то што се свако дизање руке, односно давање кворума за нешто, значајно уновчава, а чули су да је Харадинај широке руке? Ко би знао магле у њиховим главама …?!

у сваком случају треба питати њихове шефове у Београду. Они су тражили излазак на изборе, они су уцењивали Србе са Космета, они су организовали аутобусе и обилазак по кућама у Србији оних који су на шиптарским бирачким списковима, а не живе у Покрајини…

Они су и славље организовали. Они, ионако, знају све…

Шира верзија текста објављеног на Фонду Стратешке Културе 12.06.2017.

_____________________________________

  1. rezultatet.kqz-ks.org/Results.aspx?RaceID=1&UnitID=1&IsPS=0&Turnout=0&LangID=2
  2. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Шта то слави Српска листа”?

* Обавезна поља