I to se dogodilo. Vanredni parlamentarni izbori u šiptarskoj paradržavi Kosovo, završeni su juče, 11.06.2017., u 19 časova, uz nizak odziv od 41,34 % upisanih birača, odnosno njih 766.114, kako je objavljeno na sajtu tzv. CIK-a Kosova (svi podaci u tekstu dati su prema stanju njihovog  sajta 12.06.2017 u 01 čas, 20 minuta). Svakako da ovako niska izlaznost pokazuje da je i šiptarska populacija, kao i ostale u regionu, umorna od politike i svojih političara, ali za procese u koje ovi izbori predstavljaju uvod  to nema naročitog značaja. Zato ćemo se ovde ukratko baviti naznakama tih procesa.(1)

Prema službenim preliminiranim rezultatima pobednik izbora je koalicija PAN koju sačinjava 12 albanskih partija, a predvode je tri partije na čijem su čelu ratne vođe OVK – Demokratska partija Kosova (Hašim Tači), Alijansa za budućnost Kosova (Ramuš Haradinaj) i Inicijativa za Kosovo (Fatmir Ljimaj). Oni su osvojili 35, 34 % glasova, a još tokom kampanje nagovestili su da je njihov predlog za premijera Ramuš Haradinaj, koga Srbija smatra ratnim zločincem.

Ovakvo grupisanje ekstremista koji su okrvavili ruke u sukobima na Kosmetu, pored ostalog, ima za cilj da obezbedi diplomatski imunitet vođama OVK pred početak rada specijalnog suda za zločine na Kosovu, i u tom smislu su oni postigli svoj cilj.

Na drugom mestu je koalicija više partija koju predvode Demokratski savez Kosova, bivšeg premijera Ise Mustafe i Alijansa Novo Kosovo, koja je osvojila 25.38 % glasova, a gotovo u egalu sa njom je Samoopredeljenje Albina Kurtija sa 25,23 %. Naravno, ovi podaci nisu konačni, ne prave se prema uzorku već prema pristizanju podataka, pa su moguće određene promene u redosledu između drugo i treće plasiranog. Agencije za monitoring, poput Demokratije na delu (DnD), koje rade na principu uzorka, smatraju da će se to i dogoditi, odnosno da će Samoopredeljenje na kraju, ipak, zauzeti drugo mesto. No, s obzirom na ujednačenost glasova, to ima više psihološki značaj za učesnike izbora, nego što će nešto promeniti u smislu trendova koji predstoje. 

Vučić-Vulinova Srpska lista, sa osvojenih 6,4 % izašlih birača, ostaje najača politička snaga Srba na Kosmetu (koji prihvataju učešće u šiptarskim paradržavnim institucijama) i četvrta po glasačkom potencijalu, ali istine radi mora se napomenuti da je dobar deo njihovih glasača došao organizovanim prevozom iz Srbije. Radi se o ljudima koji se vode kao raseljena lica zato što još uvek nisu prodali nekretnine na Kosovu i/ili koriste socijalnu pomoć koju im daje tzv “kosovska vlada”. U formalno-pravnom smislu nema ničeg spornog u njihovom glasanju, ali činjenica je da oni žive van pokrajine, da ih dešavanja u srpskim enklavama na Kosmetu zanimaju više kao vest nego kao životno interesovanje, kao i da su njihovi glasovi obično sigurni glasovi za one koje favorizuje vlast. U ovom slučaju Srpsku listu. Iako oni u Kosovskoj Mitrovici, u organizaciji Đurićeve Kancelarije za KiM, organizuju slavlje zbog “svoje” izborne pobede teško je naći racionalne razloge za tako nešto, čak i da osvoje svih deset mandata predviđenih za Srbe, što sumnjam da će se dogoditi.

Nacionalnih i političkih razloga, takođe, ne može biti, posebno u kontekstu objavljenih rezultata o ubedljivoj pobedi koalicije PAN. 

Kako bi shvatili šta, u ovim okolnostima, pobeda snaga koje praktično predstavljaju  političke izdanke terorističke i zločinačke OVK-a znači, moramo se prisetiti da su ovi izbori imali u žiži, za kosovske Albance, tri važna, tzv “velika” pitanja, koja su i bila neposredni povod za obaranje vlade Ise Mustafe. To su:

  • Demarkacija granice sa Crnom Gorom
  • Formiranje zajednice srpskih opština
  • Stvaranje tzv. “Vojske Kosova”

Naravno, tu je i četvrto pitanje, o kome se istina ne govori javno, ali je možda važnije od svih, a to je odnos prema projektu Velike Albanije, odnosno ujedinjenja svih Albanaca u jednu državu, koji je uveliko u toku. (Ne zaboravimo da je obaranje Mustafine vlade usledilo nakon jasne ograde od projekta „Velike Albanije“, kojom su Rama i Tači pretili EU, ako ne ubrza euro-integracije Kosova.)

Pobeda onih političkih snaga koje su proistekle iz OVK-a, jasna je poruka i regionu, i Evropi, pa i Americi, da su kosovski Albanci spremni da idu dalje u destabilizaciji regiona, radi ostvarivanja svojih nerealnih političkih i nacionalnih ambicija, kojima su Srbi i ostali pravoslavni narodi na Balkanu glavna prepreka, pa samim tim i meta.

Šta u tome, osim lično-koruptivnih,  Vučić-Vulinovim Srbima mogu biti razlozi za “pobedničko” slavlje? Da li to što učešćem na izborima po pravilima samo-proklamovane države „Kosovo“, de facto priznaju njeno postojanje? Da li što Vučićevom izdajničkom režimu pomažu da nastavi samo-ukidanje srpske države u svojoj južnoj pokrajini? Možda što su dozvolili da ih Šiptari opet namagarče? Ili,  to što se svako dizanje ruke, odnosno davanje kvoruma za nešto, značajno unovčava, a čuli su da je Haradinaj široke ruke? Ko bi znao magle u njihovim glavama …?!

u svakom slučaju treba pitati njihove šefove u Beogradu. Oni su tražili izlazak na izbore, oni su ucenjivali Srbe sa Kosmeta, oni su organizovali autobuse i obilazak po kućama u Srbiji onih koji su na šiptarskim biračkim spiskovima, a ne žive u Pokrajini…

Oni su i slavlje organizovali. Oni, ionako, znaju sve…

Šira verzija teksta objavljenog na Fondu Strateške Kulture 12.06.2017.

_____________________________________

  1. rezultatet.kqz-ks.org/Results.aspx?RaceID=1&UnitID=1&IsPS=0&Turnout=0&LangID=2
  2. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Šta to slavi Srpska lista“?

* Obavezna polja