Dragan 24Kada je sjajnim govorom u Skuptini, prilikom usvajanja briselskog Sporazuma, profesor Slobodan Samardžić najavio miting kosmetskih Srba u Beogradu, kao deo organizovanog suprostavljanja patriotskih snaga briselskoj izdaji, očekivala se pojačana aktivnost na njihovom okupljanju, definiciji jasnih ciljeva i artikulaciji metoda predstojeće političke borbe.

Ovo tim pre što je Samardžićevo izlaganje bilo i sjajna analiza uzroka i mogućih posledica potpisane briselske farse, koja je mogla poslužiti kako za razotkrivanje pravog lica i značaja briselskog dokumenta po srpsku državu i građane, tako i kao polazna platforma za okupljanje onih koji u briselskom činu vide jasnu predaju teritorije i stanovništva šiptarskoj paradržavi. Jer, bilo je logično očekivati da prvi korak protivnika briselskog sporazuma bude njihovo objedinjavanje u jedinstven patriotski blok koji bi predvodila i artikulisala jedina parlamentarna stranka koja ovaj Sporazum ne prihvata, Demokratska Stranka Srbije.

Takođe je bilo logično očekivati da odmah zatim bude definisana strategija i metodologija borbe za predstavljanje briselskog Sporazuma onakvim kakav on zaista jeste, odnosno isticanje njegovih pogubnih posledica po teritorijalni integritet zemlje zagarantovan Rezolucijom 1244, kao i činjenice da je suprostavljen važećem Ustavu Srbije.

Kao nove, ove aktivnosti nužno bi donele neophodnu medijsku pažnju i omogućile probijanje postojeće blokade informacija vezane za negativnu stranu briselskog procesa, što bi moglo probuditi kritičku svest stanovništva „uspavanu“ pažljivim odabirom načina na koji je vođen tzv. „briselski proces“ i zloupotrebom medija u njegovom predstavljanju, o čemu pišem već mesecima.

Jedino ovakav pristup davao je nadu na uspeh protesta „Ostajemo u Srbiji“ i otvarao perspektive za dalje aktivnosti protiv samovolje srpskih vlastodržaca u odricanju od vekovnih srpskih teritorija.

Ali, ništa se od logičnog i očekivanog nije dogodilo. Iako je najavu mitinga sa skupštinskog zasedanja i njegovo održavanje delilo dve nedelje, što je sasvim dovoljno vremena, umesto gore navedenih aktivnosti, koje su se nametale same po sebi, dogodilo se nekakvo povlačenje u sebe svih mogućih aktera patriotske priče.

Umesto akcije na objedinjavanju patriotskog političkog korpusa usledilo je ćutanje i neshvatljivo kalkulisanje šta bi ko mogao dobiti ili izgubiti u predstojećim događanjima, što je vladajućoj garnituri ostavilo mnogo više medijskog prostora i vremena nego što je moralo, a oni nisu propustili priliku da protest obesmisle i marginalizuju, kao i da pomirljivim tonovima i promocijom Vučićeve posete Kosmetu maksimalno umanje njegov naboj.

Svakako da im je u ovome pomogao i stav kosmetskih Srba koji su potencirali nestranački karakter skupa, iako je već više od decenije jasno da tezu o „jeftinom skupljanju političkih poena na pitanju Kosmeta“ proturaju upravo one političke stranke i organizacie koje iz Srbije pomažu šiptarsku secesiju.  Pitanje rešavanja statusa Kosmeta pre svega je političko pitanje i nelogično je sputavati političke aktere da sa jednog takvog skupa pošalju odgovarajuće poruke u korist ideje očuvanja Kosmeta u Srbiji. Trebalo bi da bude upravo obrnuto. Ali, šta je pa u Srbiji danas logično?!

U takvoj situaciji, kada je skup lišen neophodne političke težine koja podrazumeva i srazmeran nivo odgovornosti, kao i liderskog autoriteta, uvek su mogući neodmereni istupi pojedinaca koji čitavu stvar povedu u neželjenom smeru. Tada prestaje da bude važno i šta se mislilo i šta je stvarno rečeno, a mehanizam kontrolisanih medija nameće slike i poruke u skladu sa ciljevima koje su mu postavili nalogodavci. Upravo u toj poziciji našli su se dostojanstvenici srpske crkve Amfilohije i Atanasije, koji su godinama istinski stubovi srpstva i pravoslavlja i koje su zbog toga napadali i komunisti i socijalisti, ali nikada ovako nisko i žestoko kao sadašnji globalistički plaćenici.

Bilo je bizarno gledati naslove najčitanijih novina u Srbiji kako, sve  do jedne, sveštenicima pripisuju poziv na ubistvo premijera, i kako dosledno prenose saopštenja stranaka bez članstva, poput SDUa, LSV-a, LDP-a i ostalih o tome kako „oni neće dozvoliti da …“

Još bizarnije je bilo čitati kako Ministar prosvete, čiji službenici na zvaničnim sastancima već koriste karte Srbije bez Kosmeta, poziva organe da rade svoj posao i pohapse te sejače mržnje, ili kako ih vrla vernica Vesna Pešić naziva paganima. I tako redom.

Naravno, sve ovo je u potpnosti potisnulo smisao mitinga i njegove osnovne poruke, a sem sjajnih zapažanja profesora Čavoškog ništa značajno novo nije rečeno ni o načinu na koji je nastao briselski Sporazum, niti o njegovom sadržaju i posledicama. A imalo je šta!

Sve u svemu, protestni skup „Ostajemo u Srbiji“ došao je i prošao a da nije doneo ni nove nade, ni sveže ideje, niti toliko potrebno formiranje jedinstvenog patriotskog bloka, bez koga će Srbija ne samo izgubiti Kosmet, već će ubrzo postati i labava konfederacija šest regiona, a zatim verovatno i nestati.

Istina, zakazavši novo okupljanje za Vidovdan, organizatori su ostavili mogućnost i vreme da se do tada učini ono što je nephodno kako bi novi protest uopšte imao smisla. Do tada Koštunica bi morao da popravi i ubrza svoj politički kalkulator i nekako pronađe u sebi Vođu, Dveri da podignu prag kooperativnosti, Crkva da svoje stavove o Kosmetu iznosi zvanično i jasno, a kosmetski Srbi da očuvaju jedinstvo u želji da ostanu u svojoj državi.

Ukoliko se to ne dogodi, organizatori će ponovo dobiti formu bez sadržine, vlasti zahteve bez političke snage kojima se ne moraju baviti, a Srbija još jedno razočarenje u sve nas.


Izvor: Vidovdan

Komentari

3 Komentara na Sledeća prilika

  1. Komentar od Dunav:

    Ako čovek uzme pa pročita neko od dela Čoveka Svetog Vladike Nikolaja, recimo: *Kroz tamnički prozor“, odmah mu postane jasna situacija sa „nama“ i oko „nas“.

    Ko da se suprotstavi ovim bogohulnim odlukama, kojih je čitav niz od (naročito) 2000?

    Ko je to patriotski blok?

    Koja to dva „srbina“ (u „srbe“ ubrajam i naravno sebe), će da se slože oko SAMO DVE Istine?

    Oko kojih to Istina mogu da se slože recimo:
    – Koštunica, glavna perjanica SAD u petooktobarskoj boljševičkoj revoluciji.
    – Dveri, sitni kokošari i jajare – bukači.

    Da li treba sa „istinama“ takvih da se slaže SRS?
    SRS čija je Istina i danas na videlu?

    A koliko ima glasača danas SRS?
    Jeste – sama je kriva što je ceo satanski svet nasrnuo na tu strankicu, ali to je valjda nekome neki znak. Ili nije, vać kao koštunica, malo će bidne za evropu, malo će pušta šiptarčine zlikovce na slobodu, malo će tera Srbe u hag, pa će malo da čuva SRJot, a sada će malo sa braćom iz dveri da bide srbin?

    Pa će malo opet sa dinkićem u vladu…
    A tu su i dveri, prirodni čistunci i mladost srbije, da pripomognu u teškoj ulozi…
    I tako malo po malo kuvaju žabu.
    I da svo to vreme dok se DSS i dveri premišljaju, razmišljaju i „rade“ za „srpstvo“. SRS uništi Vjerica Radeta i onaj Šarović – dva najveća Srpska „zla“…

    Ovaj naš narod, je 1990 umesto Šešelja izabrao polu-komunistu Slobu. A 2000. umesto polu-srbina (Slobu) opet nije izabrao Šešelja, već ono (koštunicu)…
    Ima i snimak, dok veličina vuk cmače čaponjak od madlen olbrajt, điki se sa izrazom usiljenog smeha rukuje sa istom, ali zato koštunice to sve gleda sa izvesne daljine…
    Eto kakvu moralnu gromadu su mnogi u srbiji izglasali…
    Jer da su snimili film gde budimpeštanac – perjanica udara šamar spodobi madlen, možda bi se neko i zapitao: „Ma montaža…“
    Ovako iz daljine iste sale gde su se svi zajedno dogovarali o grobarenju Srbije, koštunice je smeo da gleda madlen u oči!

    O čemu mi ovde pričamo?

    2000. je stavljena TAČKA na Srpsku borbu protiv satanizma, od tada jedino da nas Rusi oslobode, ali i za to je potrebna narodna Molitva i Pokajanje za SILNE gadosti koje smo kao neki tamo narod uradili. 2000-om smo se odrekli i Kosmeta i Svetih i Krajni i Makedonija i ostalog, ali pre svega Boga!
    Jer je isti taj koštunica onda zagovarao kulturu i evropu uvodio zlatno tele namesto Zlatnih Predaka…

    Ej Srbijo!

    A za ovaj komentar, izvolite pa brišite. Ali onda recite bar sebi: „O čemu ja pišem?“

    Pozdrav!

  2. Komentar od Dunav:

    Da Vam se zahvalim – red je neki takav…
    Hvala!

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sledeća prilika

* Obavezna polja