Nemci su, zna se, veliki narod. Veber je, dabome, veliki filozof. Frau Merkel, nema sumnje, veliki političar. I od njih, ne jednom, govorio nam je naš novi predsednik, treba učiti. Šta? Sve, rekao je Vučić. I jednostrano proglasio kraj srpske istorije i početak „praktičnog doba“ u odnosima sa Nemačkom. Doba u kome mi „mali narod“, kako veli Vučić, moramo učiti od velikih. I ja sam, zato, kao analitičar, počeo da pratim šta radi ta frau Merkel, želeći da nešto naučim i publici preporučim.

Prvo što sam shvatio jeste da se frau Merkel ne odriče istorije svog naroda, čak ni njenih najsramnijih perioda. A bilo ih je. Iz onoga što čini Merkelova, u ekonomiji, sociologiji, geopolitici itd. nećete nikada moći zaključiti da je Hitler bio zločinac, već praktičar. Da su njihova tri Rajha krvave tvorevine, satkane na krvi i suzama drugih naroda, već prirodna težnja „velikih“ za širenjem. I zato ona, kao političar, vodi računa o svojim „vojnicima“ bez obzira da li su pali gazeći i ubijajući druge države i narode u svojoj Libersnaum ideji(1) ili braneći se od saveznika koji u u dva svetska rata gazili njihova krvava carstva.

Tako su članovi “Nemačkog saveza za brigu o ratnim grobovima” boravili avgusta 2016. godine u Kragujevcu i tom prilikom napomenuli (pazite-samo napomenuli!) mogućnost da se na Starom vojničkom groblju obeleže grobovi njihovih vojnika iz oba svetska rata. Da nemate dilemu radi se o Šumaricama, mestu gde su ti nacistički vojnici 21.10.1941. streljali na hiljade srpskih đaka, želeći da ubiju slobodarski duh srpskog naroda.

Ponavljam, nisu uputili nikakav zvaničan zahtev! Ali, ubrzo nakon izražavanja njihove “želje” izvesni gospodin Marko Terzić, kustosa Spomen-muzeja „21. oktobar”, formirao je tročlanu komisiju koja je nedavno, posle šest meseci rada, završila istraživanje u vezi sa Starim vojničkim grobljem i preporučila da se Nemcima izađe u susret(2).

Ah, da, umalo da zaboravim. U međuvremenu, taj gospodin Terzić, boravio je novembra 2016. godine u Bundestagu “gde su mu članovi Komisije za obeležavanje nemačkih vojnih grobalja u svetu takođe predložili da se grobovi nemačkih vojnika iz dva svetska u Kragujevcu obeleže spomen-pločom”.(3)

Nakon toga nam je, prepodobni, kustos održao i slovo “struke”:  “Osnovnu poruku kragujevačkog spomen-parka ne treba menjati, ali ga treba unaprediti. Ljudi moraju da znaju ko sve počiva u Šumaricama(4), objasnio nam je gospodin Terzić, nakon povratka iz Bundestaga.

Da će Staro vojničko groblje biti obnovljeno potvrdio je Miljan Bjeletić član Gradskog veća za kulturu, koji kaže da će taj posao biti završen ove godine i da su iz budžeta već opredeljena sredstva. Iz našeg budžeta! Pare mučenih srpskih obveznika, Kragujevčana, čiji su možda rođaci ubijani rukom tih nemačkih okupatora! A kako se “Vlasi ne bi dosetili” da ta inicijativa ima veze sa nemačkim zahtevom, on dodaje: “Što se tiče nemačkog zahteva, on je izrečen usmeno, a ne u zvaničnoj formi. Uostalom, to pitanje podrazumeva i angažman Vlade Srbije”(5). Ali šta će im vlada, gospodo, kada ste već vi lokalci rešili da Nemcima želju ispunite sami? Zašto da pišu zahtev i daju svoje pare kada je dovoljno da Vam “šapnu” i pozovu Vas u Bundestag? Ostalo se podrazumeva, zar ne?! 

Ne tiče me se taj gospodin Terzić i ostali. Puna ih je Srbija. Nagradno pitanje je iz koje su oni stranke? Ko ih je doveo na ta mesta sa kojih mogu okupatore tretirati kao što normalni narodi tretiraju saveznike?

Da se vratimo velikim i malim narodima. Naravno da ovaj primer govori zašto su Srbi “mali” i zašto su Nemci “veliki” narod. Ali, samo delimično, jer i jedno i drugo ima nastavak.

Prvo o “velikom narodu”. Nemci ne žele da zemne ostatke svojih vojnika ekshumiraju, odnesu u domovinu i sahrane sa svim počastima, iako to mogu tražiti po međunarodnim uzansama. Ne! Oni hoće obeležje u mestu gde je njihova, okupatorska, noga kročila. To su nedavno uradili u Vojvodini, to uspevaju u Kragujevcu, to traže u Kraljevu…

Šta mislite zašto? ONI SE ŽELE VRATITI!!! Ovako ili onako! 

Tu gde su nekad došli, bilo kad, tu gde su im grobovi, nije važno zašto, tu su im i ambicije za granicom.Tako kreira politiku krvi i tla Vođa “velikog naroda”. Onaj ko to ne može da sagleda u poodmakloj fazi ne može nikada biti Vođa, čak ni “malog naroda”. Njegovi dometi su da bude nadzornik robova. Ali, Srbi nisu narod robova! 

I tu dolazimo do onog drugog o “velikom narodu”. I Srbi bi bili brojčano veliki narod da ih baš ti Nemci u dva svetska rada nisu pobili, proterali i poharali na milione!

I zato, gospodo Terzići, Vučići i ostali – čak i da zaboravimo istoriju ostaje nam poezija, kao duša srpskog naroda kome se čak i Nemac Gete divio:

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu…

 

Desanka Maksimović – Krvava bajka

____________________________________

Odrednice:

(1) Libersnaum – Hitlerova ideja o životnom prostoru izneta u „Majn Kampfu“

(2) www.ceopom-istina.rs/vesti/nemtsi-naredili-ure-en-e-grobla-svojoj-vojstsi-u-shumaritsama/

(3) Isto

(4) Isto

(5) Isto


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Spomenik okupatoru ili nemačka poruka i srpska odluka

* Obavezna polja