Dragan 24Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo zašto ga otimaju?
Matija Bećković

Polako prolazi „jedanaest dana pakla“ koja nam je najavio Vučić i bliži se još jedan dan „D“ u novijoj srpskoj istoriji. Istina, imali smo ih mnogo od početka raspada SFRJ i nijedan nam nije dobro doneo, ali je ovaj, svakako, najteži. I najstrašniji. Od nas se traži da u lokalnoj anesteziji sebi izvadimo srce, jer Oni kažu da više nije naše i da nam smeta da idemo napred, u novi Svet, u život novog doba.
A naše vlasti im, bez sumnje, veruju. Baš kao što i veruju u Datum i pred-pristupne fondove. Jer, samo predani vernik može prihvatiti da je sve što ga snalazi zaslužena kazna i dati sve što mu se traži (pa makar i ne bilo njegovo), samo da bi mu neko rekao da postoji Put. I da ne pita gde je kraj puta, ni koliko se mora putovati, niti šta ga na putu čeka?! Uostalom, da iskreno sami ne veruju, zar bi od naroda otimali Pravoslavlje i gurali mu Gej paradu, Farmu i B-92?!  I ovoliko se trudili da nas ubede u Istinu svoje nove religije, evro-atlantizma.

I sa tom Istinom, sudarićemo se i oni i mi sutra u Briselu. Jer, svako ko ume da „čuje“ shvata da su poruke Aleksandra Vučića sa konferencije za medije od 30.03.2013. god, neposredni uvod u odricanje Srbije od njene vekovne teritorije, od duše njene državnosti. Od Kosova i Metohije!

Isticanje u prvi plan cifri za koje nas je pokrao Tadićev režim, kao i bljutavo pominjanje budućnosti naše dece uz konstataciju bolnih odluka vezanih za Kosovo (već duže vreme niko iz državnog vrha ne upotrebljava ustavni naziv „Kosovo i Metohija“), kao i otvaranje afere „Sartid“ jasna su poruka. Ono što nisu uspele bombe učiniće ljudi.

Država Srbija odlazi sa Kosmeta, a njen narod, koji četrnaest godina, uprkos svoj NATO sili i nepravdi, istrajava na očuvanju srpskih institucija tamo gde živi, biće odbačen i ostavljen kao manjinski entitet u tuđoj državi.

To je suština i nikakav dogovor o pravima tog entiteta ne može zamaskirati značaj ove činjenice. Baš kao što i nikakvo poređenje sa Dejtonom i Rambujeom nije adekvatno i mogu ga praviti samo oni koji su u to vreme bili toliko mladi da im smisao politike nije bio previše jasan. Uprkos svemu, rezultat Dejtona je Republika Srpska, a Rambujea očuvana nezavisnost zemlje i njena teritorijalna celovitost.

Danas, Srbija pristaje ne samo da sama sebi crta granice a da i ne pita na osnovu kog važećeg međunarodnog dokumenta se to od nje zahteva, već i da joj se stalno isporučuju novi uslovi, pri čemu prihvata da razmatra čak i besmislenosti poput one o menjanju svesti svog stanovništva. A zahtevi stižu i dalje. Mađarski ambasodor je već isporučio svoj, a britanski, na terenu, već uobličava ono što će se tražiti za preševsku dolinu.

Mnogo zahteva, a samo jedan Datum. Možda nije loše podsetiti „jedinstveni državni vrh u stalnom zasedanju“, da su Bugarska i Rumunija taj famozni Datum, 1999. godine, dobile a da su ispunile samo jedan uslov. Pružile su logistiku za bombardovanje SR Jugoslavije.

dacic-eston-taci-502

Ali, da se vratimo onome što nas čeka u Briselu. A to je implementacija rešenja predviđenih „Ahtisarijevim planom“, kao i zaključaka i preporuka tzv. „Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo“, koju su, na bazi tog plana, a mimo Saveta Bezbednosti, formirale one zemlje koje su Srbiju bombardovale. Nikakav politički racio neće nam pomoći da shvatimo zašto su sadašnji srpski vlastodršci prihvatili da Ahtisarijevu antisrpsku platformu sprovedu do kraja, uključujući čak i one aspekte koje Tadićev režim nije želeo ili nije imao hrabrosti da sprovede.

Ali, šta god bili njihovi motivi, brzina kojom sadašnji srpski vlastodršci vuku poteze u kosovskom gambitu jasno ukazuje da se čitav proces kreće unapred planiranim stazama i da je osnovni cilj navodnih briselskih pregovora da javnost u Srbiji „pripremi“ za prihvatanje „bolne istine u odnosu na Kosovo“.

Ali, problem je u tome što sudar sa kosovskom istinom neće biti samo bolan. On će biti traumatičan, možda čak i fatalan. Jer, posle predaje Kosova i Metohije, ništa više neće biti isto.

Ni političari, ni narod!

Ni država, ni Crkva!

Ni Srbija, ni Balkan!

I svi ćemo stati pred gorko ogledalo srama i poniženja. A bolje sutra će kasniti, sigurno kasniti.

U takvoj situaciji nikakvi besmisleni datumi, nikakve bajke o budućnosti naše dece, nikakve medijske manipulacije, neće pomoći da se izdaja pretvori u prihvatanje „političke realnosti“ ili brigu „jedinstvenog državnog vrha“ za bolje sutra.

A narod koji dobro zna da se izdajom predaka ne može kupiti carstvo za potomke krenuće u borbu za svoje Kosovo, bez onih čiju će sudbinu odrediti Lazarova kletva. Neće mu biti prvi put


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sudar sa istinom

* Obavezna polja