Četvrti avgust je došao i prošao a da se na Kosmetu nije dogodilo ništa od onog što je najavljivano, sem što je odigran još jedan čin bljutave manipulativne sage u režiji Vučića i Tačija, a po briselskom scenariju. Kako bi sve izgledalo uverljivije NATO (pardon KFOR) izveo je vojnu vežbu posedanja Gazivoda, rasterujući lokalne ribare koji su nameravali da subotu uobičajeno provedu pecajući na jezeru, a Vučić je sazvao onaj svoj Savet za nacionalnu bezbednost, u kome pored njega sede vojni dezerter i deklarisana lezbejka, i Srbima napisao utešno pismo. „On neće dozvoliti …“

Prema poznatim manipulativnim matricama Vučićevi tabloidni mediji radili su svoj posao sejući crne scenarije i još crnje slutnje, a dežurni analitičari mudrovali na zadate teme. I jedni i drugi pažljivo su izbegavali da nam kažu zašto bi baš 4. avgusta Šiptari pravili probleme na Severu Kosmeta, terajući naše umove da to povežu za hrvatskom „Olujom“ koja srpski narod, ne samo u Krajini, asocira na nepravdu, smrt i stradanje. Krajnje podmuklo i beskurpulozno igranje sa nacionalnim sećanjem, dostojno Vučića. Zato ćemo u demaskiranju njegovog novog cirkusa upravo početi od ključnog pitanja zašto su Srbi sa Kosmeta trebalo da strepe baš 4., a ne recimo 2. ili 6. avgusta 2018.

Verovatno je većina građana bombardovana informacijama o svemu i svačemu već zaboravila da je pre nekoliko meseci, navodno nezadovoljna oklevanjem Šiptara da formira tzv. ZSO, srpska strana najavila da će Nacrt i proglašenje ZSO napraviti sama (1), što je trebalo prvo da se desi u aprilu, ali je to kao nekakav gest Vučićeve dobre volje pomereno baš za 4. avgust, dan srpskog egzodusa iz Krajine. Slučajno? Sumnjam, u savremenom globalizmu „igranje“ sa datumima deo je mehanizama vladanja, i to dobro zna naš globalistički namesnik.

Normalno da Šiptari, a ni njihovi zapadni mentori,  ne mogu dozvoliti proglašavanje nečega što bi u ovom trenutku moglo zaličiti na autonomiju i pretnja silom kako bi se to sprečilo logična je reakcija u očima svih onih koji Kosovo smatraju za državu. To je već napetost. Kada se tome doda efekat „datuma“ i potpirivanje vatre režimskih medija sa obe strane eto ozbiljne tenzije. Praktično iz ničega. Jer niti je bilo, niti ima šanse da izdajnici iz Vučić-Vulinove Srpske liste bilo šta proglase ili urade što ne odgovara Šiptarima, ruke su im previše duboko u šiptarskim džepovima. Pre će biti da im je trebao alibi zbog čega još jednom nisu učinili ono što su obećali svojim biračima. Eto, da jesu „sve bi nas pobili“ što bi rekao Vučić. Sve ovo previše podseća na onu bruku sa Vučićevim „srpskim vozom“, koji se neukusno uparađen na kraju parkirao u Raškoj. Taj voz imao je za posledicu pojavu šiptarskih specijalaca na Severu Kosmeta, uprkos navodnih „usmenih garancija“ koje je Vučić svojevremeno dobio u sedištu NATO alijanse da ih tamo neće biti. Posle toga severom šetaju kako im se prohte.

Ovde je vreme da se postavi suštinsko pitanje šta je, uopšte, cilj samostalnog proglašavanja tzv. ZSO ako je to već na stolu u Briselu i ako kroz „pregovore“ tražimo nekakav „kompromis“ za koji, navodno, još ne znamo ni šta znači, ni šta podrazumeva. U čemu je smisao i svrha?  To bi bio razumljiv čin kada bi Srbija najzad prekinula tu briselsku farsu od „pregovora“, ali ovako ideja samostalnog formiranja ZSO zvuči suludo. Šta se time dobija kada je Srbija sama likvidirala sve tragove srpske državnosti upravo na tom prostoru? I to baš vučićev režim. Uostalom, šta ljudi koji su se zakleli na Ustavu šiptarske paradržave i čijim glasovima ratni zločinci vladaju „Kosovom“ uopšte mogu da proglase? Tim pre što je, nakon poslednjih Vučićevih i Dačićevih istupa u javnosti, već prilično jasno da režim „kompromisom“ smatra dobijanje Severa Kosmeta i da dalje od toga ne razmišlja.

Da podsetimo,  teritorija onoga što zovemo Severnim Kosmetom iznosi 1.007 km² što je približno 10% Kosova i Metohije. Oni to zovu “kompromisom” jer navodno sada nemamo ništa. I još su spremni da za to časte Šiptare Preševskom dolinom. Gospode Bože! Sam pristanak da o tome razgovaraju u Briselu dovoljno govori ili o totalnoj nekompetentnosti ili o potpunoj koruptivnosti i ucenjenosti srpskih vlastodržaca. Ili o oba.

Ne, gospodo! Šiptari nemaju ništa. Ni Zapad. Da imaju niko Vas ne bi jurio da priznate paradržavu „Kosovo“. Oni znaju da jedino imaju okupaciju srpske zemlje, da ni jedan dokument na kome je proglašena ili počiva „kosovska državnost“ nije u skladu sa međunarodnim pravom. Zato im treba Vaš pristanak. A Vaš pristanak neće biti nikakav kompromis, već IZDAJA. 

Zato ne lažite narod kako se Rezolucija 1244. ne odnosi na Srbiju, kako nemamo ništa, kako je „kompromis“ ili „podela“ dobijanje 10 % teritorije koju je Srbija već kontrolisala i sa koje je upravo tandem Vučić-Dačić povukao sve elemente srpske državnosti.

I ne plašite narod ratnim igrama koje vam smišljaju u briselskim salonima. Šiptari nas „neće pobiti“ ako imamo državu i vojsku. Ali tu državu i vojsku ne treba da vodi Amadeo Votkins, britanski obaveštajac najviše kategorije, jedan od rezidenata „Secret Intelligence Servica“ na Balkanu koji posle vojske i policije sada „reformiše“ državnu upravu u Srbiji. U Srbiji je neprekidno od 5. oktobra 2000-te, ali je tek pod Vučićem postao zvanični nameštenik srpske vlade. Mislite sa njime da ratujete protiv Šiptara, gospodo režimlije? Bolje nam recite kakva je njegova uloga u scenarijima „srpskog voza“, „hapšenju Marka Đurića“ i sada „zauzimanju Gazivoda“? 

I zar gospodinu predsedniku, koji se u kampanji zastrašivanja naroda još uvek poštapa strahotama „zamrznutog konflikta“, taj Votkins ne može da šapne da Britanija i Španija već trista godina imaju „zamrznuti konflikt“ oko Gibraltara, pa nikom ništa. Savetnik je!

Da rezimiramo. Ništa nije trebalo da se desi 4. avgusta. Ništa Vučić nije sprečio, niti su Šiptari od bilo čega odustali. Njegovo smirujuće pismo Srbima jedan je od dokaza koordinacije sa Šiptarima, a ne osnov da mu se veruje. Kada budu stvarno hteli da krenu on će biti u nekoj poseti inostranstvu i neće ni prstom mrdnuti, kao što nije mrdnuo u istrazi o smrti Olivera Ivanovića. To vam je TO. To vam je ON!

Sva medijska halabuka deo je velike operacije nacionalne dezorjentacije i zastrašivanja srpskog naroda pred nameravanu izdaju Kosmeta. Svo pojačano, ali kontrolisano, nasilje na Kosmetu protekla dva meseca, na koje Vučić ne reaguje osim medijski, deo su tog scenarija. Dovoljno je da kaže da prekida sve pregovore dok počinioci nekog napada na Srbe ne budu procesuirani i nasilje će sigurno prestati. Šiptarima se žuri, ne nama! Ali on to ne govori. On to nasilje koristi da plasira teze kako može biti još gore, ako se ne „dogovorimo“ kako Šiptarima odgovara. Narod to oseća, Crkva to zna. Zato je i ona, posle jasnog stava o Kosmetu, sve više na meti Vučićevih satrapa. Tragično je da su vladiku Teodosija prvi napali poslanici tzv. „Srpske liste“, čijim glasovima je zločinac Haradinaj ustoličen za premijera, a da je njihov vrhovni žrec, Vučić, izjavio kako Crkva ne želi rešenje za Kosovo! Tog dana Vučić se iznenada sastao sa Patrijarhom koga je mesecima izbegavao!

A ima li bolje prilike da se od Patrijarha traži promena jasnog stava Crkve od pretnje da nas može snaći neka nova „Oluja“, ili „da je dobro što nas nisu sve pobili“?

Ali, suština je da Vučić ne može izdati Kosmet ako ga ne izdamo MI, srpski narod!


Izvor: Analitički forum

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Vučić i senke 4. avgusta

* Obavezna polja