Lazanski 3 Srbija je dobila novu vojnu doktrinu „isturene odbrane”. Istina, javnost o tome još nije obaveštena, jer to u Evropi i nije nešto novo. Naime, i NATO je u godinama „hladnog rata” imao doktrinu „isturene odbrane”, čija je glavna teza bila da odbrana Zapada, pred eventualnom invazijom snaga Varšavskog pakta, počinje na reci Uni. U SFR Jugoslaviji.

Pre tridesetak godina u „Danasu” i „Startu” napisao sam desetak velikih tekstova o tom problemu odbrane na reci Uni pitajući se zašto NATO pretpostavlja da JNA i TO ne bi zaustavile trupe Varšavskog pakta, koje bi iz Mađarske krenule prema Ljubljanskim vratima, dakle zašto ih ne bi zaustavili i pre reke Une.

To sam pitanje direktno postavio i vrhovnom komandantu NATO-a, američkom generalu Bernardu Rodžersu u Monsu, za vreme intervjua u oktobru 1982. godine. Odgovorio mi je da upravo prave novu doktrinu „Vazdušno-kopnene bitke 2000”. U međuvremenu, Varšavski ugovor se raspao, Jugoslavije više nema, NATO je na reci Uni, a mi smo preuzeli njegovu staru doktrinu „isturene odbrane”. I to je odlična stvar, vrlo mudro strategijsko rešenje za bolju budućnost nas u Srbiji. I naše dece.

Dakle, shodno našim najnovijim strateškim vojnim dokumentima, „isturena odbrana” Srbije počinje u državi Mali. U pokrajini Bonga-Bonga, koja želi da se otcepi i u kojoj su već duže prisutne snažne grupacije Al Kaide, navodno čak tri teroristička pokreta. Što nije malo za državu Mali. Po rečima naših uvaženih narodnih poslanika u parlamentu Srbije, „u državi Mali dolazi do vrlo ozbiljnog i kompleksnog građanskog rata, tamo na severu pokušavaju da naprave islamsku državu i uvedu šerijatsko pravo, oni, džihadisti, uništavaju spomenike kulture, a kako bi mi reagovali da nama neko ruši spomenike kulture…”

Na te reči uvaženih narodnih poslanika u parlamentu Srbije odmah sam se uozbiljio, niko ne sme da uništava spomenike kulture. U Maliju. Tačka. No, uvaženi poslanici nisu odustajali od ratne retorike. Čulo se i „da smo pozvani u Mali da pokažemo kako nismo jaki samo na rečima”. Bio sam ushićen. Onda me je narodni poslanik Srđan Milivojević naprosto raznežio terminom „naše trupe u Maliju”. Pa je dodao i „da naši građani moraju da imaju punu informaciju šta se sve događa u Maliju”.

Zatim je narodni poslanik Konstantin Samofalov zatražio „da parlament stane iza naših vojnika u Maliju, da cela zemlja stane iza naših momaka tamo, da svi stanemo iza njih, jer sve donedavno bili smo posvađani sa celim svetom.” Blagi bože, kako je ta retorika godila mom militarizmu. Naravno da ćemo svi stati iza naših momaka tamo u Maliju, uostalom oni su dobrovoljci, niko ih ne tera u Mali, a zaradiće i lepe pare. Zato sutra svi treba da stanemo i iza naših građevinara u Sočiju.

Vojska SrbijeAli ne, nije to isto, naše trupe u Maliju podižu ugled Srbije, pa time i vojske Srbije. Već izmereno u Briselu. Nisam od onih koji tvrde da se ugled vojske Srbije gradi, pre svega, pred građanima Srbije, u narodu. Ne, ja mislim da se ugled vojske Srbije stvara u Briselu, odnosno u Maliju. Ili u Avganistanu, jer i tamo oni zlikovci talibani porušiše drevne spomenike kulture, a i ženama ne daju da voze automobile. Pod hitno treba poslati srpske trupe u Avganistan. Jer, danas u Avganistanu, sutra u vašem stanu. Shodno našoj „isturenoj odbrani”.

Treba upozoriti narodnog poslanika Ota Kišmartona, koji je o „izuzetno složenoj situaciji u Maliju” u parlamentu govorio onako potuljeno, sebi u bradu, kao da ne veruje u ono što je sa papira čitao. Sve je to pratio i beleške uredno sačinio naš ministar spoljnih poslova, gospodin Ivan Mrkić, sve onako sa razumevajućim blago-diplomatskim osmehom. Kao da trupe njegovog ministarstva idu u Mali.

I onda je kao završnica, kao teška artiljerija, nastupio naš nekadašnji uvaženi kolega i sada uvaženi narodni poslanik Milovan Drecun. Izneo je superprecizne i fantastične podatke o Al Kaidi u pokrajini Bonga-Bonga, o tome „da nastupom naše vojske u Maliju jačamo našu odbranu, da kroz sistem naše isturene odbrane u Africi sprečavamo put teroristima iz Afrike na Balkan, da od situacije u Maliju zavisi bezbednost Srbije, da je region Balkana glavni put severnoafričkog islamskog terorizma ka EU, da imamo sasvim opravdani razlog da uništimo te centre islamskog terorizma u Maliju, da smo u Maliju prepoznali opasnost za bezbednost Srbije…”

Bio sam oduševljen: isturena odbrana Srbije u Africi! Pa, to ni Tito nije imao. Kako se samo toga niste pre setili, zašto ste sve te podatke o Al Kaidi u Maliju, u pokrajini Bonga-Bonga, krili od građana Srbije? I s kojim pravom ste to krili i tako ugrozili našu bezbednost?

Usledio je odgovor na sve moje dileme, pravi hladan tuš. Neko od narodnih poslanika u govorničkom žaru zahvalio je baronesi Ketrin Ešton što je pre davanja tog famoznog ,,datuma” pozvala Srbiju da pošalje svoje vojnike u Mali. Što znači da baronesa Ešton može da ponese i titulu srpske vojvotkinje. Jer, ona je tvorac nove srpske vojne doktrine „isturene odbrane u Africi”. Ostaje nam samo da formiramo i afričku komandu naših oružanih snaga. Ako je bal, nek je bal…


Izvor: Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Isturena odbrana

* Obavezna polja