aleksandar-pavic-689Čega je Turska imala toliko da se plaši da bi, po automatizmu, obarala bilo koji borbeni, a pogotovo ruski avion blizu svoje granice sa Sirijom? Čak i da su turski lovci F-16 uistinu uočili „nepoznate avione“, a zatim otvorili vatru na jednog od njih kada je, navodno, na kratko ušao u turski vazdušni prostor, kao što se tvrdi u pismu Savetu bezbednosti UN[i] koje je turska diplomatija uputila nedugo posle turskog obaranja ruskog frontovskog bombardera Su-24 u ponedeljak, 24.11.2015. – mora da se postavi pitanje: zašto?

ISIS/ISIL/Daeš nema avijaciju. Al Kaida, Al-Nusra front i druge srodne organizacije, koje najnovija rezolucija Saveta bezbednosti UN (R. 2249, 20.11.2015.)[ii] specifično apostrofira kao „pretnje bez presedana“ protiv svetskog mira i bezbednosti, pozivajući sve države članice UN koje to mogu da preduzmu „sve raspoložive mere“ protiv njih – takođe nemaju avijaciju. Kurdi nemaju avijaciju. To je opšte poznato.

Avioni su, dakle, mogli da budu ili sirijski ili ruski (sa američkim bi postojala prethodna koordinacija). U oba slučaja, to su avioni koji se bore protiv jedne od terorističkih organizacija imenovanih u Rezoluciji SB UN 2249. Ako su čak i, na nekoliko sekundi, ušli u turski vazdušni prostor – a ruski zvaničnici pružaju dokaze da se to nije desilo[iii] – sigurno im nije namera bila da dejstvuju na turskoj teritoriji, protiv Turske. Uostalom, kada su Sirijci u junu 2012. oborili jedan turski avion, za koji su tvrdili da je ušao u sirijski vazdušni prostor, tadašnji turski predsednik, Abdulah Gul je izjavio da je „normalno“ za ratne avione koji lete velikom brzinom da na kratko uđu u tuđi vazdušni prostor.[iv] Zašto isti kriterijum, inače sasvim normalan, nije korišćen i sad, u slučaju ruskog aviona? Retoričko pitanje…

Turci će, poput Anglo-Amerikanaca i njihovih vazala, i dalje širiti bajke o „umerenoj opoziciji“ protiv Asada, kojoj navodno pomažu, a koju su Rusi, navodno, ugrožavali. Turski ministar spoljnih poslova Davutoglu čak tvrdi da u sirijskoj oblasti u kojoj je srušen ruski avion, u kojoj žive Turkmeni (lingvistički i etnički Turci), „nema ISIS-a“,[v] što bi navodno trebalo da podupre već poslovične lažne zapadne optužbe da se Rusija ne bori protiv terorista u Siriji već protiv nekakvih „umerenjaka“. Međutim, londonski Telegraf ga demantuje:

„Formirano je oko tuce turkmenskih paravojnih snaga, neke od kojih direktno podržava turska vlada. Upravo se za pripadnike jedne od njih, Alvija al-Ašar, tvrdi da su zarobili jednog od ruskih pilota. Oni su se dosad borili zajedno sa drugim pobunjeničkim grupama, uključujući i filijalu Al Kaide, Džabat al-Nusru i neke umerenije brigade… Alvija al-Ašar je povezana sa programom logističkog snabdevanja organizovanog od strane Turske i CIA, preko kojeg teče stalni dotok malokalibarskog naoružanja, municije i gotovine za plate za pobunjeničke grupe širom severa Sirije“.[vi]

Drugim rečima, čak i da tu gde je dejstvovao oboreni Su-24 nije bilo ISIS-a, bilo je Al Kaide, što opet potpada pod mandat pomenute rezolucije 2249. Odnosno, nije šija nego vrat. Turci to vrlo dobro znaju. A, uzgred, zanimljivo je primetiti kako pomenuti članak u Telegrafu engleski elegantno i nonšalantno raskrinkava jedan od načina i kanala preko kog Turska i SAD naoružavaju teroriste u Siriji, posredstvom „umerenih“ Turkmena koji se, eto, bore protiv „zlog“ Asada rame uz rame sa teroristima. Englezi nikad ne propuštaju priliku da skupljaju adute za neke buduće trgovine, makar i sa „saveznicima“…

Dakle, turski avioni su oborili avion koji je dejstvovao protiv terorista na severu Sirije. Ako se Turska navodno bori protiv terorista, zašto onda dejstvuje protiv drugih koji to isto rade? Kazuje nam se samo… Zato što se i ne bori protiv terorista, osim kad baš nema kud, zbog javnosti, i to tek relativno simbolično. Ali, to je već javna tajna, da Turska podržava, sarađuje, trguje i lukrativno privređuje sa teroristima, i da ISIS bez nje ne bi mogao da posluje kao svojevrsna korporacija.[vii]

Ruski-avion-SU-24-pad

No, to nije glavna poenta. Da li bi Turska, čak i da joj poverujemo u „dobre namere“ i „neobaveštenost“ u vezi pripadnosti oborenog aviona, pa čak i u tvrdnje da je, na kratko, taj avion povredio turski vazdušni prostor, svesno rizikovala mogućnost da je „nepoznati“ avion ruski i, ne hajući za posledice, otvorila vatru na njega? Zašto bi to uradila? Suštinski postoje dve mogućnosti:

  1. Da je, kako pretpostavljaju neki stručnjaci, Turska reagovala da ne bi do kraja bila raskrinkana njena dvostruka igra, odnosno da bi sprečila potpuno presecanje linija snabdevanja, šverca, trgovine i infiltracije između zona koje kontrolišu teroristi u severnoj Siriji i teritorije Turske (neki stručnjaci govore i o mogućoj „osveti“ za rusko uništavanje naftnih postrojenja u okolini Rake koja su bila pod kontrolom ISIS-a),
  2. Da je imala „zeleno svetlo“ od neke vodeće zemlje NATO – a nema mnogo kandidata za tu kvalifikaciju – za obaranje ruskog aviona, npr. radi sabotiranja potencijalnog zbližavanja Rusije i zapadnih država u borbi protiv islamista, ili radi namerne eskalacije krize s ciljem daljeg uvlačenja NATO u sirijski konflikt i produbljivanje podele u novom „hladnom ratu“.

U oba slučaja – reč je o svesnom, namernom aktu. Cinizam reakcija glavnih turskih NATO saveznika dodatno upućuje na ovaj zaključak. Vrlo uzdržane, blage reakcije, uz podvlačenje turskog „prava na odbranu svog suverenog vazdušnog prostora“. Glasnogovornik Stejt departmenta, Mark Toner, je otišao i korak dalje, tvrdeći da Turska i Turkmeni koje ona podržava u severnoj Siriji imaju pravo na „samoodbranu“ od ruskih napada, iz čega proizilazi da je obaranje ruskog aviona, prema SAD, bilo legitimno, kao i eventualno ubistvo jednog od ruskih pilota od strane lokalnih Turkmena. S druge strane, Toner je ustvrdio da snage legalne sirijske vlade nemaju pravo da se brane – jer one „već četiri godine“ koriste „teror“ kao odgovor na „mirne demonstracije“.[viii] Komentar je suvišan. Poruka Moskvi jasna i bezobrazna.

Rusija vrlo dobro shvata značenje ovog postupka. Ali se čini da će učiniti sve da je to ne omete u postizanju svog najvažnijeg cilja – nanošenja vojnog poraza ISIS-u, Al Kaidi i srodnim organizacijama u Siriji (a kasnije verovatno i u Iraku), i uvođenja političkog procesa u Siriji u institucionalne, mirnije vode (nećemo ulaziti ovde u to koliko će to uopšte biti moguće sa političkim Zapadom kao „partnerom“). Isto tako, pokušaće na sve načine da izbegne otvaranje još jednog fronta, prema Turskoj (i, posredno, prema NATO).

Stoga je ruski Generalštab, najavljujući nastavak protivterorističke kampanje u Siriji, izdao upozorenja da će od sada biti „uništena svaka meta koja predstavlja potencijalnu opasnost“ za njene vazdušne snage.[ix] Vojni kontakti sa Turskom su suspendovani, a verovatno je odzvonilo i ruskom turizmu u toj zemlji. A osveta? To će, po svoj prilici, biti jelo koje će se u ovom slučaju servirati hladno. Kada je i najbolje.

_____________________________________

[i] http://live.aljazeera.com/Event/Turkey_downs_Russian_jet/207503335

[ii] http://www.un.org/press/en/2015/sc12132.doc.htm

[iii] http://www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-odbrane-rusije-ruski-avion-nije-uleteo-u-vazdusni-prostor-turske-vec-je-turski-avion-presao-granicu.html

[iv] http://www.bbc.com/news/world-middle-east-18562210

[v] http://www.thedailybeast.com/articles/2015/11/24/turks-shoot-down-a-russian-fighter.html

[vi] http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/turkey/12013935/Who-are-the-Turkmen.html

[vii] http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/iraq/10911412/Isis-operating-like-a-multinational-company.html

[viii] https://www.rt.com/usa/323339-state-syria-russia-turkey/

[ix] https://www.rt.com/news/323329-russia-suspend-military-turkey/


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Obaranje ruskog aviona kao namerna provokacija

* Obavezna polja