Dragan 12Kako vreme odmiče i dolaze nove informacije, gotovo iz sata u sat, postaje sve jasnije kako je obaranje ruskog aviona SU-24 bila planirana provokacija za koju Erdoganova Turska neće moći izbeći ni odgovornost,  ni posledice. Nema dileme da su dva turska lovca F-16, čekala u zasedi ruski lovac-bombarder SU-24 i napala ga bez upozorenja, u trenutku dok se nalazio na teritoriji Sirije. Ništa ne menja na stvari da li je, pre toga, na par sekundi ruski Suhoj povredio turski vazdušni prostor ili ne. Zbog toga se ne puca. Pogotovo ne na prijatelja sa kojim se, navodno, borite protiv zajedničkog neprijatelja. A posebno ne, ako je taj prijatelj Putinova Rusija, koja je predaleko odmakla u svom geopolitičkom uzletu da bi ovakvu drskost mogla da zanemari ili oprosti.

Takođe, nema sumnje da je Turska ovim činom, pred svetom, skinula masku i ogolila sebe kao glavnog ekonomskog saradnika Islamske države u regionu. Ona je ta koja kupuje većinu ISIL-ove nafte, njenu valutu koriste teroristi u internim obračunima, a sigurno bi mogla odgovoriti i na pitanje odakle im savremeno zapadno naoružanje.

Jasno je i to da turski korumpirani režim nije ni toliko hrabar, ni toliko umišljen, da ovako nešto učini na svoju ruku, bez saglasnosti svojih “mentora”, Amerike i NATO-a. To što u ovom trenutku oni prave korak nazad ne mora ništa da znači.

Ni geopolitika se ne može izbeći. Može li Rusija sebi dozvoliti da Bosfor bude limitirajući faktor njene energetske ekspanzije?! Ma, nikako! Pa šta košta da košta!

A tu je i Proročanstvo. Istanbul, grad na dva kontinenta, nekada je bio Konstantinopolj. I biće opet! A Moskva će biti treći Rim! Ne kažem to ja već Proročanstvo.

Kako god okrenete ovaj događaj je mnogo više od oružanog incidenta. On je sudar dve koncepcije, dve civilizacije, dva sveta. U tom kontekstu veoma je zanimljivo razmotriti razlike u diplomatskom pristupu i prikazivanju ovog događaja u javnosti. Sa jedne strane taj zapadni, manipulativni pristup, u kome nije važno šta se dešava, već kako se prikazuje i koliko se brzo iznosi, a sa druge ruski pristup, kao i uvek naizgled spor, ali zasnovan na proverenim informacijama i dokazivim činjenicama, koji je Putinu doneo reputaciju čoveka kome veruje javnost čak i onih zemalja čiji ga režimi i kontrolisani mediji prikazuju kao neprijatelja.

Da se pozabavimo prvo Turskom, koja je u potpunosti diplomatski delovala po zapadnoj, manipulativnoj, matrici. Dok su se ostaci oborenog aviona još uvek pušili Turska je izašla sa svojim saopštenjima i pripremljenom verzijom događaja, koja je odgovornost, naravno, usmerila na Rusiju. Čak i najviši turski zvaničnici, Erdogan i Davatoglu, ponovili su ne samo očekivanu laž da je ruski avion pogođen u turskom vazdušnom prostoru, već i besmislenost kako je pre obaranja upozoren 10 puta u roku od 5 minuta, zatim da je Turska imala pravo da brani svoje granice, da je njihova vojska postupala po svojim pravilima službe zasnovanim na međunarodnim konvencijama i sl. Odmah je u medije izbačena, naravno lažna, mapa puta ruskog aviona na kojoj se moglo “videti” koliko je on bio duboko u turskoj teritoriji, a na društvenim mrežama nakačen je “procureli” audio zapis na kome se “čuju” upozorenja ruskim pilotima. Kruna je bila Erdoganova izjava da su delovi pogođenog aviona povredili dva turska državljanina. Zamislite to, metalni deo koji pada sa nekoliko hiljada metara pogodi nekog i samo ga malo povredi! Eh. Uglavnom, sve “čisto”, “jasno” i “transparentno”, kao svojevremeno Sadamovo hemijsko oružje!

Erdogan-isil-pad-aviona-620x350

Istovremeno turska diplomatija, ne časeći ni časa zatražila je vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN, kao i Saveta NATO-a, a ruski ambasador pozvan je u MIP Turske da mu se uruči demarš.

Dakle, sve po zapadnoj matrici manipulativne diplomatije. Događaj, istraga, krivac na tanjiru, međunarodni žiri, sve za tili čas. Kao instant supa iz kesice.

Rusija je odgovorila svojim konceptom “tihe diplomatije”, oprezno, bez spektakularnosti, ali činjenično. Stavili su do znanja da ih ne interesuju turske gluposti, već da će se bazirati na svojim podacima pošto ih prethodno provere. I turske nebuloze počele su da padaju jedna po jedna. Prvo su ih bušnuli oni koji su im tražili ili odobrili da urade to što su uradili. Portparol NATO je izjavio da alijansa nije uključena u ovaj događaj i da ga posmatra kao incident dve zemlje, a Pentagon je, pored ostalog, saopštio da ne može potvrditi tursku mapu puta ruskog aviona. Ubrzo je tu mapu puta demantovala i sama turska vojska, objavivši da je ona nije napravila, a neko se potrudio da ubrzo procuri informacija da je ta lažna mapa pravljena u Davatogluovom kabinetu.

Kako je vreme odmicalo brza turska verzija događaja postala je sve besmislenija i sada liči na neku izbušenu papirnu vreću ostavljenu pored puta. I Erdogan i Davatoglu deluju kao ostavljeni pored puta i sve više podsećaju na kriminalce koji se brane lažnim priznanjima. I jedan i drugi, svaki ponaosob, priznali su kako su  naredili obaranje aviona. Znate ono, kada više kriminalaca prizna isto delo, kako bi zbunili sudiju i porotu. Ali neće zbuniti Putina. On steže obruč oko obojice. Jer, oni su par. Prvo su pokušali da nekako izglade događaj, na šta im je Putin odgovorio:

„Stvara se utisak da su rusko-turski odnosi zašli u ćorsokak. Moskva žali zbog toga. Još uvek nismo čuli izvinjenja visokih političara Turske ni predloga za nadoknadu štete, niti obećanja da će biti kažnjeni zločinci“. (1)

Zato su se opet vratili ispraznom junačenju i agresivnosti. No, S-400 je već stigao u Siriju,  a blizu je i vodeći ruski bojni brod, krstarica “Moskva”. Biće i ekonomskih mera, a ništa ni od promocije Turske kao svetskog energetskog čvorišta. Ali, to će ići svojim tokom. A evo šta o tom toku kaže Leonid Rešetnjikov, direktor Instituta RISI (tzv. Putinov institut):

„Takvi udari su karakteristični za Tursku i njenu politiku i u 17, 18, 19. i 20. veku. Od tradicije je teško pobeći, a ta turska tradicija udara s leđa je i prljava, i drska, i besramna. Sa Turcima se Ruskoj Imperiji to često događalo: dogovor, pa – udar leđa. Zato su državni zvaničnici Rusije  tokom 2-3 veka obavezno učeni da vode računa o turskom pokvarenjaštvu“. (2)

A mi da se vratimo osnovnoj temi ovog teksta. Incident nad sirijskim nebom još jedna je potvrda kraha koncepcije na kojoj se zasniva unipolarni svet a koja, u osnovi, počiva na veštini manipulacije informacijama i pravu duže i deblje batine. Pripremi se scenario, odradi medijska logistika, isprovocira incident, pokrenu međunarodni mehanizmi i kreće u planiranu akciju. Sve se radi munjevito a faze procesa se pretapaju jedna u drugu. Nakon ostvarenja cilja, uzrok se odbacuje kao nebitan i sklanja iz fokusa. Jednostavno ga odbacuju kao što zmija odbacuje košuljicu. Kreće se sa novim “kapitalnim” informacijama. To obično bude dovoljno da se događaj potisne, ali u slučajevima kada je javnost previše uporna oni jednostavno  izađu i kažu da su pogrešili, kao nedavno Bler u slučaju Iraka. Prosto, sigurni su da neće odgovarati za posledice, jer svet je unipolaran i ONI su uvek pobednici! Ko bolje od Srba i Srbije zna kako ovo deluje. Markale, Račak, “zločinac” Milošević …

putin-oboreni avion

Turska je sve uradila po ovoj shemi. Školski. Ali Tavistok-mehanizam Solve-coagula-solve (razredi –zgusni – razredi), ovoga puta nije dao rezultat. (3) Zašto?

Prvo, zato što svet više nije unipolaran. Drugo, zato što Rusija kontroliše većinu neophodnih međunarodnih mehanizama. Treće, zato što se Rusija ne može ne samo poraziti brzo, već poraziti uopšte. I četvrto, zato što je Rusija detaljno upoznala principe delovanja zapadne manipulativne diplomatije i evidentno ima spremnu strategiju kako da joj odgovori.

To što nama izgleda kao sporo na kraju se ispostavi uvek kao blagovremeno, to što nama  zaliči na povlačenje obično kasnije prepoznamo kao opkoljavanje protivnika, a suština dostojanstvenih i odmerenih poruka ruske diplomatije, zasnovanih na istinitim informacijama i objektivnim procenama, uvek lakše nađe put do zapadnog javnog mnjenja, nego što bi to bilo busanje u prsa. I nigde ne ostavlja pukotine!

To nije slučajnost. To je koncept! To je razrađena strategija!

Ta strategija u ovom slučaju učinila je Erdoganovu manipulativno operaciju mehurom od sapunice koji se raspukao pre nego je i poleteo.

Izgleda da oni koji su Erdoganu prvo uskratili, pa mu vratili apsulutnu vlast u Turskoj, a sada mu potvrdno klimnuli glavom da puca, nisu hteli da mu kažu slabe strane  svog koncepta, a da i sami sebe zavaravaju oko unipolarnog sveta. I zato Erdogan sada poseća na usamljenog golog čoveka koji sanja leto dok po njemu sve jače pada  decembarski sneg.

______________________________________

U p u t n i c e :


Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

5 Komentara na Ruska diplomatija i Erdogan na decembarskom snegu

  1. Komentar od Zoran:

    Odličan tekst. Dobro bi bilo da date i članak o Tavistoku.

  2. Komentar od Marko:

    Gospodine Milašinoviću,
    Koje su vaše procene da Rusko proleće dođe i kod nas na naše prostore? Koliko sve zavisi od nas a koliko od Rusa? I ključno pitanje, da li Rusi uopšte imaju namere da prodiru na Balkan ?
    Koliko ja mogu da vidim ni Ruska ni Srpska diplomatija nemaju, bar trenutno, konkretnu opredeljenost da podignu međudržavnu saradnju na najviši novo. Srbija htela, ne hela ide u EU jer nema alternativu. Usput kompromituje svoju suverenost. Šta se čeka, ako se išta čeka ? Ovaj Vučić je bio veliki protivnik EU puta, a vidi ga sada.

    • Komentar od dragan:

      Poštovani gospodine Marko,
      jedino što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da Rusija želi na Balkan, posebno u njegove pravoslavne delove. Taj proces ne odvija se dovoljno brzo kako bi većina nas želela, a glavni razlog jeste korumpiranost naše političke „elite“. Ona, čak i da želi, ne sme napuštati evropski put jer sve što je otela zemlji i narodu čuva u okviru finansijskog sistema koji kontroliše Zapad. Ono što je za njih problem jeste što kuća u koju nas guraju više ne postoji. Ono što je za nas problem jeste nedostatak iskrenog i istinskog nacionalnog Vođe, kakav je Putin u Rusiji. Velika je šteta što se on i Milošević nisu sreli u istoj vremenskoj istorijskoj ravni. Tada bi sve bilo drugačije! Ovako, sada, ostaje nam da čekamo našeg Putina. Ne, to nije Vojislav Šešelj!

      • Komentar od Marko:

        Hvala gospodine Milašinoviću,
        Toga sam se i plašio, otići ćemo negde gde nema nikoga a povratak će biti mučan, šta više i pod oružijem. Srpska ekonomija je u rukama zapada i začas mogu da naprave socijalne nemire i probleme vladajućoj eliti. Srbija je i ekonomski okupirana, a naši političari to dozvoljavaju.
        Pratim sva dešavanja još od Balvan revolucije i u današnje vreme imam strahovit osećaj da smo Napokon stigli na jednu raskrsnicu gde , ako izaberemo pravi put, možemo sve da povratimo. U suprotnom, sve i izgubimo. Tužan osećaj da će nas izdajnici odvesti u pogrešan pravac je sve veći i veći. Samo kažem daj Bože da se u Srbiji pojavi taj čovek koji nas može spasiti od stranputice (tj EU i zapada). Ne mrzim ja njih ali nemam razloga da im uopšte verujem.

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Ruska diplomatija i Erdogan na decembarskom snegu

* Obavezna polja