zoran-cvorovic04Teorijski o izdaji i egzistencijalnoj kolaboraciji

Ponovo se Aleksandar Vučić u sretenjskoj besedi pozvao na diplomatsku mudrost i lukavost kodža Miloša1), ne bi li pred biračima opravdao udvorištvo svoje Vlade pred vašingtonskim i briselskim sultanima. Naime, stalno podsećanje na državno-rušilački bilans vladavine „žutih”, uz legitimisanje Miloševim istorijskim presedanima, treba da u svesti birača transformiše briselsko-tačijevske, SOFA i najnoviji sporazum (NSPO) sa NATO paktom iz dela veleizdaje u nacionalno nužne i real-politički opravdane akte egzistencijalne koolaboracije. Jednom rečju, Vučić je briselskim sporazumima posejao, prvi put posle 1999., novo seme srpske, međunarodno priznate državnosti na KiM u vidu ZSO, a sporazumima sa NATO paktom obezbedio je ZSO-u vojnu zaštitu.

Kada se stvari pogledaju iz retrospektivnog istorijskog ugla ispada da je Vučić ustvari daleko prevazišao Miloša. Jer, iako se u Vučićevom tumačenju istorije knez Miloš predstavlja kao jedini tvorac novovekovne srpske državnosti, rodonačelnik Obrenovića je za srpsku autonomiju i svoje nasledno kneževsko dostojanstvo, obezbeđeno Hatišerifom od 1830. godine, imao pre svega da zahvali ruskom vojnom i diplomatskom pritisku na Portu da realizuje 8. član Bukureškog (rusko-turskog) ugovora, rođenog iz krvi Karađorđevih ustanika. Nasuprot tome, Vučić u svojoj državotvornoj radnji nema oslonca ni iznutra, ni spolja; iza sebe nema slavnih prethodnika, niti saveznika na strani. Jednom rečju, on kao kakav bog stvara ni od čega, od temelja gradi srpsku državnu kuću, magijski pretvarajući NATO progonitelje i ubice u brižne branioce i usrećitelje Srba. 

Pošto nalik egipatskim faraonima iz haosa stvara poredak, Vučić se doživljava kao jedini svedržitelj takvog poretka, koji bi bez njega ponovo skliznuo u haos. Upravo u ovakvoj vešto iskonstruisanoj mitologizovanoj predstavi o Vučićevoj vlasti kao sudbinskom, nepatvorenom prauzroku poretka, bezbednosti i mira u današnjoj Srbiji i na Balkanu, treba tražiti objašnjenje za mogućnost tumačenjskog preobražaja činova veleizdaje u činove egzistencijalne kolaboracije. Jer, ako je Srbiji Vučić faraonski prapočetak, onda je svaki njegov akt izvor života, kako tvrde medijski hramovi i žerci Vučićevog kulta, ma kako ovi akti ljudima izgledao u realnom istorijskom  vremenu.

Tako, Vučićevim uspostavljanjem granice prema KiM, ukidanjem sudova na KiM, izlaskom na arnautske izbore, država Srbija ne umire na svom Kosovu, već se ponovo rađa iz Vučićevog čina stvaranja ni od čega. Vučićevi sporazumi sa MMF i NATO paktom nisu smrtovnice kojim zapadna pseudoimperija pokreće i zatvara ostavinski postupak nad Srbijom, već izvori njenog budućeg ekonomskog i vojnog života. SSP-om i pristupnim pregovorima sa EU, Srbija ne žrtvuje svoj suverenitet briselskom Vavilonu, već „jača kapacitete sve tri grane vlasti”. Odlučujuća uloga inostranih i NVO „eksperata” u Vladi nije dokaz ukorenjivanja okupatorske strukture i imitacije parlamentarizma u Vučićevoj Srbiji, već potvrda da smo u postpetooktobarskoj epohi anahronu, devetnaestovekovnu nacionalnu parlamentarnu demokratiju potisnuli globalnom demokratijom civilnog društva. Dostignuto evroatlantsko jednomislije Narodne skupštine za Vučićevog vakata, u većinski patriotskoj i rusofilskoj Srbiji, nije dokaz nelegitimnosti parlamenta i odsustva slobode izbora, već konačni progresivni rezultat procesa postpetooktobarske demokratizacije i modernizacije Srbije. Smanjenjem penzija i plata Vučić ne snižava životni standard građana, već im uručuje ulaznicu za raj zapadnog potrošačkog života. Vučićevi zahtevi za promenu nacionalne svesti i protestantizaciju narodne vere i karaktera ne treba da izazivaju osećaj svenarodnog poniženja, već kolektivni patos što nas u svojoj kulturnoj misiji zapadni krstaš nije ostavio s one strane granice zapadne pseudoimperije. I tako teče medijska mitologija o Vučiću kao prapočetku života u Srbiji…


Iskustveno o izdaji i egzistencijalnoj kolaboraciji

Dok je u medijskoj mitološkoj stvarnosti Vučić mlada Gojkovica ugrađena u temelj srpske države, u demitologizovanoj stvarnosti on je po svoj prilici ilirska Rozafa ugrađena u temelj natolike arnautske kosovske „državnosti”. O ovoj drugoj stvarnosti svedoče plakati koji su početkom godine osvanuli na srpski državnim univerzitetima u Kragujevcu i Nišu. Kao čestitka progresa akademskoj Srbiji na EUropskom putu za 2016. godinu.

Reč je o pozivu za razmenu i saradnju koji je studentima, nastavnicima i administrativnom kadru ovih univerzitet upućen u okviru mreže za razmenu GREEN-Tech-WB programa Erazmus Mundus. Evropska unija preko programa Erazmus Mundus finansira različite oblike studijskog boravka na univerzitetima država članica Unije studenata i nastavnika iz tzv. zemalja partnera iz regiona Zapadnog Balkana. U mrežu razmene GREEN-Tech-WB uključeni su: „Albania, Bosnia & Herzegovina, Kosovo (bez ikakve zvezdice!), Montenegro and Serbia”.2) Glavni cilj svih oblika razmene u okviru programa Erazmus Mundus je povećanje mobilnosti studenata i nastavnika iz zemalja Zapadnog Balkana. Iza pitijskog termina mobilnosti, kao ključnog globalističkog ideološkog postulata u sferi obrazovanja, od koga polazi i Strategija obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine, skriven je plan ideološkog i kulturološkog inženjeringa kojim zapadna pseudoimperija na području Balkana stvara novu anacionalnu elitu u službi belosvetske plutokratije.

vucic-srewtenje

S toga, svi programi razmene u okviru Erazmusa imaju pored naučnih i neskrivene političke ciljeve. Tako pomenuti GREEN-Tech-WB program razmene treba da poboljša vladavinu i ojača unutrašnju društvenu koheziju u zemljama Zapadnog Balkana, ali i da doprinese „međukulturnom razumevanju i jačanju veza između zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana”. Kako se mobilnost srpskih univerzitetskih profesora ocenjuje prilikom njihovog izbora u više zvanje, odlazak na EU univerzitete u okviru npr. GREEN-Tech-WB program razmene nije više stvar izbora, već profesionalnog opstanka. Ostaje im samo da izaberu gde će učiti o toleranciji i multietničnosti po pravilima evropske obrazovne tradicije, da li na univezitetima u Ljubljani, Katovicama, Splitu, Leonu ili Sofiji. Pri tom će srpski studenti i njihovi nastavnici kurseve o evrounijatskim vrednostima i budućnosti Zapadnog Balkana, a sve u cilju postizanja međusobnog razumevanja, pohađati zajedno sa kolegama sa univerziteta iz Mostara („Džemal Bijedić”!), iz Zenice, Tirane, Kroje, ali i sa arnautskih univeziteta „Isa Boljetinac” iz Kosovske Mitrovice i „Kadri Zeka” iz Gnjilana. Tako će posle povratka sa GREEN-Tech-WB razmene srpsko visokoškolsko obrazovanje biti obogaćeno za kadrove koji će moći da Srbima predstave nove europrihvatljive biografije Ise Boljetinca i Kadri Zeke.

Da li u simboličkom i suštinskom smislu postoji ubedljiviji dokaz o dubinskoj okupaciji Srbije i sprovođenju plana odricanja od Kosova i svoga etosa u izvođenju Aleksandra Vučića, od poziva studentima i profesorima kragujevačkog i niškog državnog univerziteta da sednu u euronijatske, „kumrovačke” kursističke klupe zajedno akademcima univerziteta koji nose imena Ise Boljetinca i Kadri Zeke. Boljetinca – najvećeg arnautskog krvnika s početka prošlog veka i glavnog protivnika otvaranja ruskog konzulata u K. Mitrovici i Zeke – jednog od vodećih terorista arnautskog separatističkog pokreta sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koji je ubijen u Minhenu 1982. godine.

Za ministrovanja SPS kadrovika Žarka Obradovića, dobili smo Strategiju uništenja domaćeg obrazovanja, koju su, zajedno sa 9 inostranih recenzenata, sastavljali sve sami provereni antisrpski, liberalno-levičarski kadrovi sa Beogradskog univerziteta: Ivan Ivić, Ana Pešikan, Ljubomir Kocić, Vigor Majić, Ljubomir Madžar, Nebojša Savić.3) Za ministrovanja Vučićevog izabranika Verbića, imamo realizaciju eurounijatskog načela mobilnosti na relaciji Univerzitet u Nišu i Kragujevcu – univerziteti u Splitu i Katovicama, a sve zajedno sa University of Mitrovica “Isa Boletini“ i Public University „Kadri Zeka“ Gjilan, naravno, i zajedno sa „znamenitim” i neizbežnim Milovim Univerzitetom „Donja Gorica”.

Ovakav proces, koji se odvija pod formalnim političkim rukovodstvom SNS i SPS kadrova, formiraće u Srbiji visokoškolsku „elitu” sa filosofijom „realnosti” života jednog Tomislava Nikolića.4)  Sledstveno, na fakultetima u Srbiji sve će biti više onih koji će smatrati da je Kosovo – Ise Boljetinca, Kadri Zeke i Hašima Tačija „realnost”, a Kosovo svetog kneza Lazara, patrijarha Danila II i Milana Rakića uobrazilja. Sa takvom „elitom”, ZSO, „vojna neutralnost” i ostale egzistencijalno-kolaboracionističke tvorevine Vučićeve vladavine se pokazuju kao obična Potemkinova sela na licu okupirane i prodate Srbije, pretvorene u puki NATO logor. Preciznije, Aleksandar Vučić ne vodi politiku spoljnopolitičkih kompromisa kako bi kupio vreme nacionalno i državno odgovornoj eliti da se konsoliduje i organizuje, te da se u promenjenim okolnostima obračuna sa postpetooktobarskom izdajom. Suprotno, Vučić pod velom politike „neutralnosti” i navodne Miloševske nacionalno-egzistencijalne kolaboracije, a od Sretenja i pozivanjem na nacionalnu mobilizaciju i ujedinjenje, kupuje vreme glavnoj kvislinškoj postpetooktobarskoj osovini (NVO-mediji-nezavisni eksperti-tajkuni) da dovrši posao pravljenja novog anti-identiteta Srba. I to u situaciji kada njihovim gazdama u svetskoj politici ne ide sve prema planovima.

Sa pretećim likom novog srpskog anti-identiteta, koji uživa Vučićevu negu i brigu, potpisnik ovih redova se suočio kada je na Fakultetu na kome radi ugledao plakate sa imenima: University of Mitrovica “Isa Boletini“ i Public University „Kadri Zeka“ Gjilan. Istog trenutka postavilo se pitanje smisla ispita koji su tog dana studenti trebali da polažu kod potpisnika teksta. Jer, jedan mnogo značajniji ispit tih dana nisu položili svi njihovi nastavnici – ispit iz predmeta nacionalne časti i državne odgovornosti. Nečinjenjem su omogućili da navedeni plakati ostanu na zidovima fakulteta koje finansiraju srpski poreski obveznici, umesto da kao protest i opomena završe na licu rektora univerziteta u Kragujevcu i Nišu. U tom činu mirenja sa izdajom srpskih univerzitetski profesora treba tražiti razlog zašto se jedan izdajnik uspešno prodaje kao nacionalni egzistencijalni kolaboracionista i zašto nas Zapad već 15 godina kontroliše preko vrećice istih 30 srebrenjaka.

Judina povest svedoči da je samoubistvo jedini put koji vodi od izdaje plaćene srebrenjacima. Obrisi nacionalnog samoubistva nam se jezivo smeše sa plakata sa imenima – University of Mitrovica “Isa Boletini“ i Public University „Kadri Zeka“ Gjilan, koji se vijore po zidovima fakulteta u gradovima čija je sloboda plaćena krvlju srpskih ustanika i oslobodilaca. Iz te perspektive odgovor na pitanje da li Vučićeva izdaja, skrivena pod firmom nacionalne egzistencijalne kolaboracije ima alternativu, krajnje je jednostavan i glasi: da li život u slobodi naše dece ima alternativu!

______________________________________

Odrednice:

1)              http://www.fakti.rs/serbian-point/posrbljene-vesti/evo-kako-vucic-pojednostavljuje-i-u-svoja-predizborna-kola-upreze-noviju-istoriju-srbije

2)              http://green-tech-wb.uvigo.es/partnership; http://www.ni.ac.rs/saradnja/medjunarodni-projekti/erasmus-mundushttps://masht.rks-gov.net/sr/divizioni-per-integrim-evropian; http://slideplayer.com/slide/4374857/

3)              http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/strategija_obrazovanja_do_2020.pdf

4)               http://www.nspm.rs/hronika/tomislav-nikolic-srbija-postuje-posebnost-kosova-gradjani-srbije-opredeljeni-za-ulazak-u-eu-referendum-nam-treba-za-nato.html

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Aleksandar Vučić – izdajnik ili (samo) kolaboracionista

* Obavezna polja