Geopolitički projekat „Velika Albanija“ dobija podršku bez presedana sa neočekivanog mesta – pošto se Srbija, iznenađujuće, kapitulantski saglasila sa politikom slobode putovanja sa svojim albanskim i makedonskim komšijama, počev od 2021. što je deo potpuno dobrovoljne inicijative. Za ovu inicijativu Beograd veruje da će povećati njegove šanse da se priključi Evropskoj uniji ali ona pak predstavlja opasan rizik da dodatno potkopa njegovu suverenost do tačke gde će patriotski slogan „Kosovo je Srbija“ možda čudovišno biti preoblikovan u „Srbija je Albanija“.

Regionalni posmatrači Balkana dugo strahuju da se krčka višenacionalni sukob kao posledica geopolitičkog projekata „Velika Albanija“, koji ima podršku Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj projekat ugrožava teritorijalni integritet Srbije i Republike („Severne“) Makedonije, zbog čega su svi bili iznenađeni kada su ove zemlje najneposrednije ugrožene uticajem ove zavere prosto kapitulirale pred ovim projektom prošle nedelje kada su se saglasile sa politikom putovanja bez pasoša između triju zemalja. Dugo se sumnjalo da će makedonski premijer Zoran Zaev, koji je na vlast došao nakon dugotrajne američke obojene revolucije, prodati interese svoje zemlje albanskim susedima nakon što je isto to uradio u slučaju Grčke i Bugarske, ali su mnogi verovali da će Srbija uložiti barem načelni otpor umesto što se podastrla i zakonski dozvolila Albancima da izvrše invaziju na njenu suverenu teritoriju nakon što su već uspeli da de fakto odvoje kolevku srpske civilizacije Kosovo i Metohiju od ostatka države.

Apologete će moliti domaću i međunarodnu publiku da pozdravi ovaj potez kao veoma potreban korak da se izbegne veći regionalni rat od koga tako mnogo posmatrača strahuje, ali je činjenica da ne postoji toliko snažan razlog za Srbiju da dopusti Albancima putovanja bez pasoša od 2021. godine. To liči na nešto poput ultimatuma iz 1914. godine.

Nasuprot tome, Beograd je preduzeo potpuno dobrovoljan korak zato što veruje kako će on pojačati izglede da se jednog dana pridruži Evropskoj uniji iako Brisel nikada nije zahtevao ništa slično od Srbije (što je pravo iznenađenje u ovoj priči). Predsednik Vučić je posvećeni evrofil, koji iskreno želi da uradi sve što je u njegovoj moći da uključi Srbiju u Evropsku uniju, što obuhvata i tiho „priznanje“ Kosova kao „nezavisne države“ u skladu sa dugotrajnim preduslovom Unije za pridruživanje. Ako imamo na umu ovaj antiustavni cilj, postaje jasnije njegovo nastojanje ka politici putovanja bez pasoša, s obzirom da je ona osmišljena da pritisne njegove sunarodnike da prihvate ono što će on do tada izvesti kao svršen čin.

Treba napomenuti da su mnogi glasovi u alternativnim medijima uradili sjajnu stvar da podignu budnost o geostrateškim ciljevima koje Sjedinjene Države nastoje da postignu prisiljavajući Srbiju da „prizna“ Kosovo. Međutim, svega nekolicina se usudila da ukaže na interese koje Rusija ovde ima zato što je isuviše „politički nekorektno“ većini ljudi da se time pozabavi. Autor ovih redova pisao je o kremaljskom strateškom računu iza scene u članku objavljenom ranije ove godine koji se bavi time kako bi „Rusija mogla da se vrati na Balkan kroz velika (ali kontroverzna) vrata„ koji je bio zasnovan na trima ekspertskim analizama iz visoko uticajnog i dobro povezanog ruskog tink-tenka, Ruskog saveta za međunarodne odnose (engleski Russian International Affairs Council, skraćeno RIAC) kako bi potkrepio da Moskvi nije ni naročito stalo da li će se Srbija povinovati zapadnim planovima. Razlog za to leži u tome što se Moskva izgleda prepustila uvidu kako je proces verovatno nepovratan ukoliko nema snažne političke volje koja bi podnela neprihvatljive žrtve da bi se izvele promene (koje u tom scenariju i ne moraju da budu uspešne). Stoga, tiha ruska pozicija izgleda da je nastojanje da se preusmerava strateška dinamika, ukoliko je to uopšte moguće.

Ovakvo razumevanje situacije takođe objašnjava zašto je Moskva priznala protivustavnu promenu imena Republike Makedonije uprkos ranijim uveravanjima da to neće učiniti, stoga sledi da će ona takođe poštovati volju međunarodno priznate Vlade Srbije koliko god neustavne poteze ona preduzela u vezi sa Kosovom.

Edi Rama,. Aleksandar Vučić i Zoran Zaev – Foto: Tanjug/Tanja Valić

Istaknuti patriotski politički analitičar Anja Filimonova upozorila je da ruski pristup vođen interesima rizikuje da se prokocka ogromna meka moć kojom raspolaže u Srbiji u svom radu iz 2018. godine „Rusija gubi podršku srpskog naroda„ (izvorno objavljen na ruskom) zbog svoje nevoljnosti da uzme u obzir snažno domaće protivljenje Vučićevim kosovskim planovima. Rusija to radi kako bi izbegla gubitak saradnje na državnom nivou, koja služi kao savremena osnova za ostvarivanje uticaja na ovu balkansku državu. Međutim, njene reči će verovatno ostati bez efekta zato što je moderna Rusija davno raskrstila sa prethodnom sovjetskom politikom „narodnih revolucija“ i sada se uglavnom bavi odnosima između elita na državnom nivou, ne odnosima među ličnostima.

Koliko god ovo bilo nelagodno nekim ljudima, to je jednostavno najtačniji odraz realnosti onakve kakva jeste, koji sam po sebi ne sadrži pridodatu nikakvu vrednosnu komponentu ukoliko neko ne želi da tu komponentu pridoda.

Slično važi za Vučićevu politiku putovanja bez pasoša za Albance i Makedonce od 2021. godine (potonji će po svoj prilici biti makedonski Albanci), koja je sama po sebi pragmatična u političkom vakuumu ako se sagledava isključivo iz socio-ekonomske perspektive, iako je ovaj pristup zapravo veoma opasan sa stanovišta međunarodne bezbednosti zato što se njime rizikuje ohrabrenje dodatnog broja ilegalnih albanskih migranata koji bi vremenom mogli biti iskorišćeni da zatraže teritorijalne ustupke slične Kosovu na račun države [Srbije].

I ne samo zato, već je ovo neodgovorno sa političkog stanovišta kao što je autor prikazao u svom dvodelnom članku iz 2015. o tome kako je „Velika Albanija mit potreban da se sačuva državno jedinstvo“. Tu je objašnjeno zašto nema razloga da se izlazi u susret ovom geopolitičkom projektu iz fašističke epohe, koji se zagovara kako bi se sprečio raspad Albanije.

Ali ipak, Vučić je voljan da rizikuje da izgubi još više državnog suvereniteta u budućnosti – što bi bila posledica dugoročnih demografskih trendova koje bi ova kapitulacija dogledno mogla da izazove – prosto zato što on veruje da je reč o tajni za brzo članstvo Srbije u Evropskoj uniji jer bi time indirektno bilo ubrzano „priznanje“ Kosova od strane Beograda.

Teško je zamisliti zašto se ovo ne bi desilo od vremena kada ova politika bude stupila na snagu pošto kosovski Albanci već mogu da imaju albansko državljanstvo i zato se ovo može sprovesti u praksu nakon što dobiju pravo, dato od Beograda, da putuju napred-nazad sa teritorije okupirane pokrajine u ostatak Srbije bez da iskuse bilo kakve poteškoće na administrativnoj granici. Drugim rečima, albanska invazija na Kosovo će se nastaviti dublje u srpske zemlje nego bilo kada ranije pošto se nastavlja hibridni rat protiv Srbije, i što će dovesti do košmarnog scenarija od koga podilaze žmarci svakog istinskog srpskog patriotu, a to je da će se slogan „Kosovo je Srbija“ transformisati u „Srbija je Albanija“.


Izvor: Stanje stvari

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Predavanje Srbije velikoj Albaniji

* Obavezna polja