Krah Megatrenda počeo je aferama tokom poslednjih godina, od kojih je najpoznatija afera ministra Nebojše Stefanovića oko (ne)valjanosti njegovih diploma. Sve manji broj brucoša upisivao je Megatrend: od nekoliko hiljada opao je na nekoliko stotina godišnje. Uzrok? Mladi su se pobojali da će Megatrend propasti i da će baciti novac dat za upisnine. Mića Jovanović je tada naučio da mu ne pomažu veze u političkom vrhu zemlje kada rejting njegovog univerziteta rapidno opada među mladima.

Manjak studenata doneo je finansijsku krizu, koju i Mića Jovanović pominje. Nije bilo dovoljno para za održavanje univerziteta, za plate i ostale troškove. A možda je, čak, Mića uzimao sebi i ono što je bilo na raspolaganju po logici „bolje da uzmem ja nego poverioci“ kada je stečaj i tako pred vratima. I plate nastavika i admiministracije nisu isplaćivane tokom poslednjih pola godine, pa su nastavnici počeli masovno da napuštaju Megtrend.

Pošto je bio svestan da ceo projekt propada, Jovanović je, verujem, odlučio da se oslobodi Megatrenda i povuče u miran život na francuskoj rivijeri, pa je našao „kontroverznog biznismena“ Dejana Đorđevića, koji je svojevremen držao mesaru i  brzu hranu u Leskovcu i tamo mnogima ostao dužan i koji sada tvrdi da je završio 2-3 fakulteta, i prodao mu Megatrend za navodnih 56 miliona evra. Doduše, te pare još nije dobio, a da li će ne znamo… A Đorđević je očigledno lagao da predstavlja nepostojeći nemački konzorcijum, pošto se pokazalo da su fotografije njegovih poslovnih partnera lažne (pokupljene sa interneta). Posao je bar delimično fiktivan.

Jovanović daje Đorđeviću, po svemu sudeći, malu ili nikakvu vrednost, jer univerzitet nikada više neće donositi pare, a na zgradi Megatrenda upisana je hipoteka 2017. godine (videti katastar). Đorđević, pretpostavljam, namerava da pre pojave stečajnog upravnika iscedi koliko može, a zatim se izgubi. To bi bio taj dil od 200 miliona evra.

Mića Jovanović još pokušava da kod nas izazove saučešće pričama kako mu se srce cepa kad vidi kako propada njegovo čedo, njegovo životno delo. A njegov posao bio je jasno štetočinski, sa društvenog stanovišta. Za pare je podelio desetine hiljada diploma koje ne nose znanje već samo titule, i to vrlo malo cenjene. Sa njima diplomac može da postane visoki državni funkcioner, ali ne može da se zaposli u dobroj firmi.

O čemu se radi? Megatrende je oduvek bio najkraći put do diplome, a uz pomoć umerene količine para. U branši u kojoj radim, ekonomskoj, oduvek je poznato da je Megatrend prodavnica diploma u kojoj profesori znaju šta se od njih očekuje: da minimalno, sasvim nedovoljno znanje bude nagrađeno prelaznom ocenom. Takvo (ne)znanje bi na državnom fakultetu bilo dovoljno samo za peticu. I studenti su navalili: hiljade njih upisivalo je godišnje neki od dvanaest fakulteta, a Mića Jovanović je plivao u parama (avion, Rivijera). Istim putem krenuo je veći broj privatnih fakulteta i visokih škola, što je sve kompromitovalo privatni sektor visokog školstva.

Akreditacija se obavljala lako: državni akreditacioni odbor gledao je samo formalno na ispunjenje tehničkih uslova (prostorije), postojanje programa (lako ih je pepisati od drugih) i spiska nastavnika, ali se nije procenjivao kvalitet nastave. Tako je Megatrend dobio dozvolu za rad 2018. godine od sadašnjeg ministra prosvete Šarčevića. A odmah je nađen sledeći trik: obezbede se profesori za trenutak akreditacije, koji se potom raziđu, a fakultet/visoka škola više ne raspolaže potrebnim kadrom. I nikom ništa. A da li se nastava održava nikog nije interesovalo.

Dejan Đorđević i Mića Jovanović – Foto: Megatrend

Pokvareni sistem obogaljio je mnoge mlade ljude koji sada ne znaju ništa, a mogli su, sa više truda, da na normalnom fakultetu puno nauče, na korist i sebe i društva. Prečica nije uvek najbolji put.

Ali, postoji još jedna šteta: stvaranje brojnog sloja univerzitetskih nastavnika sve nižeg kvaliteta, onih koji su svoje doktorate stekli na Megatrendu i sličnim mestima, često na bezveznim temama i plagiranjem. Naleteh danas na sledeći slučaj: neki Mile D. završio ekonomiju na Megatrendu, a onda doktorirao medicinu u  Kragujevcu. Svaka čast! Naravno, na doktorske studije se, po zakonu, ne mogu upisivati ekonomisti. I ti i takvi ljudi će decenijama lečiti ili obrazovati našu decu.

Propast Megatrenda dobra je stvar. Jedan čir će nestati, i to ne akcijom države (ne, ona bi nastavila ovako) već opadanjem rejtinga univerziteta u javnosti, što ni Vučić, ni profesorka Mihajlović ne mogu da spreče. Vučić je, u svom istinoljubivom maniru, izrazio žaljenje zbog propasti Megatrenda i rekao da su ga uništili oni koji su uzeli milione za predavanja kao Tadić i Jeremić (a ovi predavali po jednom). Čovek i dalje nema mi mrvicu stida.

* * *

No, još dok se ponosni „novi vlasnik“ šepurio po režimskim medijima, stigla je vest da se jadni Mića Jovanović oseća prevarenim i da će raskinuti ugovor sa Đorđevićem. Na osnovu čega kada je i sam rekao da novac već postoji na računu i da će ga dobiti 6. januara, pa za sada Đorđević nije prekršio ugovor? I nije valjda da će Jovanović zaista da preuzme  propalu firmu kada nije uspeo do sada da je spase? To bi bilo neminovno poslovno samoubistvo.

Meni ovo izgleda kao jeftina izjava čija je svrha da, makar privremeno, umiri upaničene studente i profesore – kao, stari vlasnik se vraća i sve će biti u redu. A neće. Mića nema para i niko neće da mu ih pozajmi na komercijalan način. A nekomercijalan? O, da. Postoji jedan potencijalni spasilac: država! Ukoliko ona proceni da Megatrend treba spasiti, naći će u tu svrhu tričave desetine miliona evra. To je sitnica ukoliko gazda zaključi da mu ova afera nanosi štetu. A i gde će Zorana Mihajlović da predaje i kako da kupuje skupocenu garderobu?


Izvor: Srbija i svet

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Jadni Mića i propast Megatrenda

* Obavezna polja