Svakako najznačajniji politički događaj koji se u 2018. očekuje u regionu Zapadnog Balkana jesu izbori za BiH i njene entitete. Posebno će biti zanimljivo u Republici Srpskoj čiji Ustav ne dozvoljava novu kandidaturu  Milorada Dodika za predsedničku funkciju, budući da je do sada biran već dva puta. Na taj način trenutno dominantna politička figura u RS moraće se odlučiti da li političku karijeru želi nastaviti kao srpski predstavnik u tročlanom Predsedništvu BiH, kao novi (stari) premijer RS ili na neki treći način. Za šta god da se odluči, budući politički i nacionalni kurs RS umnogome će zavisiti od toga ko će Dodika naslediti na mestu Predsednika republike i kakav će koalicioni potencijal izboriti njegova SNSD, kao i kako će birači ceniti aktivnosti onih srpskih  stranaka koje su na nivou BiH činile koaliciju sa Bakirom Izetbegovićem. Sigurno neće biti nevažna ni pojava nekih novih političkih snaga i koalicija, tim pre što će neke od njih činiti ili podupirati iskusni političari marginalizovani nakon pritiska tzv. “međunaredne zajednice”. Slično će biti i sa Federacijom gde je očito da opcija koju simbolizuje Bakir Izetbegović nije dominantna kao pre četri godine, a da hrvatsko biračko telo sve više favorizuje one snage koje traže posebni hrvatski entitet u BiH.

Sve u svemu očekuje se značajnije pregrupisavanje političke moći, pa otuda nije čudno što su gotovo sve stranke započele predizborne aktivnosti iako su izbori tek u oktobru. O značaju ovih izbora pre svega za srpski narod u BiH, o mogućim pobednicima i izbornim iznenađenjima, razgovaramo sa prof.dr Vinkom Perićem, nestranačkom ličnosti, naučnim radnikom i ekspertom za bezbednost i geopolitiku, a i osnivačem NVO projekta “Srpski pijemont – Zapadni Balkan” koji je pre svega posvećen jačanju srpsko-srpskih veza u regionu.

 Poštovani profesore Periću zahvaljujemo na vremenu koje ćete posvetiti posetiocima portala CEOPOM-Istina da im, kako se to kaže, iz prve ruke prenesete svoje gledanje i predviđanje na dolazeće entitetske i savezne izbore kako kao multidisciplinarni naučnik, tako i kao osnivač i prvi čovek Srpskog pijemonta, čiji značaj i rad, kao i uvek u izbornim periodima, dobija na težini.  Prvo što ću Vas pitati jeste da li očekujete da eventualna promena odnosa političkih snaga na predstojećim izborima može  bilo čime ugroziti ili poremetiti dosadašnja postignuća u izgradnji i odbrani dejtonske Republike Srpske, odnosno utvrđenom ustrojstvu BiH?

In medias res! Vi pravo u središte stvari. Sviđa mi se to. No, prvo da pozdravim čitaoce CEOPOM-a i poželim im sve najbolje u Novoj Godini. Što se tiče samog pitanja, bez obzira što u Federaciji ima onih koji bi takav scenario rado videli, prilično sam siguran da do toga ne može doći i da se događaji neće kretati u tom smeru iz više razloga. Pre svega to nije politička volja srpskog, ali ni hrvatskog naroda u BiH. Čak to nije opcija ni jednog manjeg dela umerenijih bošnjačkih političara, već san onog jezgra okupljenog oko ideja pokojnog ISIL-ovca Alije Izetbegovića, koje sada baštini njegov sin Bakir, a koje polako gazi i vreme i realnost. Drugo, dejtonsko ustrojstvo čvrsto je, da tako kažem, zakucano komplikovanim mehanizmima za pokretanje bilo kakvih promena koje podrazumevaju gomilu unutrašnjih i spoljašnjih konsenzusa kao preduslov za pokretanje takvih inicijativa, koji teško da su mogući. Treće, i po meni najbitnije su transcendentalni projekti koji su doveli do bitno drugačijih geopolitičkih okolnosti, što se nikako ne dešava slučajno, o čemu sam već govorio. Procesi koji su u toku kreću se ka praktičnom ostvarivanju finalnih konspirativnih strategija koje se poklapaju sa višim interesom srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu.

Naravno, ono što je najbitnije jeste svest srpskog naroda u BiH o značaju koji za njega ima postojanje RS kao političke tekovine njegove borbe da bude svoj na svome. A tu svest, izuzev šačice NVO plaćenika, u Srpskoj ima gotovo svako dete. Pokazali su to i nedavni lokalni izbori, ali i saglasje svih relevantnih političkih činilaca, oko odbrane Dana državnosti RS. Dakle, verujem da stabilnost i perspektiva Republike Srpske neće biti ugroženi, bez obzira na to kako će teći izborna i postizborna kombinatorika, već naprotiv. Pretpostavljam da ne moram naglašavati kako to ne znači da ovi izbori nisu toliko bitni za budućnost Srba u BiH. Naprotiv! Krucijalno su važni.

Stiče se utisak da se sve nekako vrti oko Dodika. I strepnje jednih, i nade drugih, i kombinacije trećih. Koliko će činjenica da Dodik neće moći biti predsednički kandidat uticati na ishod izbora i pozicioniranje političkih činilaca?

Predsednik Dodik je sposoban „politički mangup“ i već dugo dominantna politička figura na ovim prostorima. Mislim  da ovi izbori neće ništa bitno promeniti u tom smislu, bez obzira na kojoj će se on funkciji naći. Nije neka tajna da su neformalne poluge i centri moći često važniji od formalnih. Svi znamo da je predsednik Vučić bio dominantna politička figura u Srbiji i kad je bio Prvi potpredsednik Vlade, i dok je bio premijer, a i sada kao predsednik. Njegov predsednički uticaj je daleko veći od onog koji je imao, recimo, Tomislav Nikolić. Slično je i sa Dodikom, koji će sigurno još neko vreme držati poluge moći gde god se politički pozicionirao. No, sama činjenica da će se birati novi predsednik, i da će se na izborima pojaviti neke nove stranke i koalicije otvara mogućnost da budu profilisani i neki novi lideri, koji će u vremenima koji dolaze biti politički oslonac ovog naroda.

Kada kažem „mangup“ zaista ne mislim ništa uvredljivo već jedino narodski saopštavam moju percepciju većine lidera i političke elite uopšte, prema iskustvu koje sa njima imam kao čovek od biznisa i slobodni intelektualac patriotske orijentacije. Svi oni obećavaju nešto što ne mogu, a često i nemaju nameru, da ispune, manipulišu, lažu kad ne moraju itd. I nema šta ne bi uradili da se dočepaju ili ostanu na vlasti. Meni je to nepojmljivo, ali imao sam više puta priliku da se u to uverim. Iz toga bih, kod nas u Srpskoj, mogao izdvojiti jedino gospodu Pavića i Poplašena.

Budući da se u izbornim utakmicama obično iznosi svakakav prljav veš, verujem da će u tom kontekstu predsednika Dodika i neke njegove poltrone na ovim izborima dobro rastresti i čini mi se da će ga malo i koštati određeni stepen osionosti i omalovažavanja drugih, koji se i međuvremenu pojavio kod njega i nekih njegovih saradnika.

No, prepustimo to marketinškim timovima i biračima.

G. Periću, da kažemo nešto o regularnosti na izborima. Pre četiri godine nju su u pojedinim delovima sporili i vlast i opozicija. I na Dodikovu i na Ivanićevu pobedu bilo je primedbi. Da li očekujete neke nepravilnosti, odnosno neregularnosti?

Pa čujte, ovo je Balkan. Uzima se za normalno da vlast u startu ima par procenta više na olovci.  Ona organizuje proces, ona pravi izvorni kod kod kompjuterskih programa, kontroliše većinu medija, formira biračke spiskove itd.  Hajte da se prisetimo jednog ne tako davnog primera. Crna gora je dobila samostalnost zahvaljujući hemijskim olovkama čija tinta izbledi posle pet minuta. I niko se nije previše potresao zbog toga. Na izborima pre četiri godine bilo je nepravilnosti i u Srpskoj i u Federaciji. Čini mi se da se na kraju sve okončalo nekakvim političkim kompromisima, a ne insistiranjem na ispravnosti izbornog procesa. Nažalost, ali je tako.  Želim da verujem pre svega kao birač, ali i kao naučnik i patriota da će nepravilnosti na izborima u oktobru biti svedene na minimum. Ništa tako ne deli narod kao krađa na izborima. To Srbima u Srpskoj zaista nije potrebno. Još manje im je potrebno nešto poput onoga što se dešavalo u Crnoj Gori. Zato i opozicija i vlast moraju dobro odmeriti i učiniti napore da sve protekne u redu.

E, sad, profesore Periću, da popričamo prvo malo o Vama, a zatim i o Vašem projektu „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“ u odnosu na predstojeće izbore. Čitaoci CEOPOM-a znaju, pisali smo o tome, a zna i javnost u RS da ste bili Lučonoša oživljavanja naprednjačkih ideja na ovim prostorima, budući da ste još 1997. godine u Bijeljini osnovali „Srpsku napredni stranku Republike Srpske“ (SNS RS), koja je u savremeni politički život vratila ideje umerenog konzervativizma jedne od najuticajnijih stranaka u Kraljevini Srbiji pre Prvog svetskog rata, Srpske napredne stranke. Bila je to prva stranka takvog opredeljenja na srpskim etničkim prostorima nakon razbijanja Jugoslavije (srpski SNS osnovan je tek 11 godina kasnije). Zašto ste se odlučili da krenete baš na tu stranu?

Prosto zato što sam među prvima na ovim prostorima shvatio istorijske i nacionalne vrednosti naprednjačkih ideja i zato što je vreme u kome se srpski narod našao nakon razbijanja Jugoslavije bilo veoma slično onome u kome je 1881. godine osnovana Srpska napredna stranka, čiji je prvi predsednik bio Milan Piroćanac, o kome valjda ne treba posebno da govorim, a drugi Milutin Garašanin, sin Ilije Garašanina, tvorca „Načertanija“, prvog nacionalnog programa srpskog naroda. Ta stranka zalagala se za takve vrednosti kao što su odgovornost ministara, slobodu štampe, sudsku nezavisnost, narodnu vojsku itd., a kao posebno važno ističem stavljanje u prvi plan jačanja saradnje sa Srbima u okruženju, odnosno dijaspori kako su to oni tada zvali. Oni su, uostalom, u Srbiju doneli slobodne izbore, zasnovali parlamentarizam i posejali klicu kasnijeg ujedinjenja. Oživeti sve to, podsetiti ljude da smo sve te vrednosti nekada imali, smatrao sam unošenjem tračka Svetlosti u vremenu tame u kome smo se našli. Koliko sam bio u pravu najbolje pokazuje vreme današnje, kada ne samo da u Srbiji vladaju „naprednjaci“ već i u svim srpskim zemljama imate partije sa prefiksom „napredni“.

Na izborima u BiH 2008. Vaša SNSRS je bila deo dobro osmišljenog izbornog „incidenta“ koji je za posledicu imao „etnocid“ nad kandidatima Vaše stranke na Izbornim listama, koji su naravno bili Srbi, nad Vama kao nosiocem liste, takođe Srbinom, nad srpskom filmskom, TV i muzičkom kulturom, srpskim medijima, što je kao „fid bek“ u finalu imao zaustavljanje tzv. „prenosa ovlaštenja RS na BiH“ od strane dveju zapadnih sila, koji je ugrožavao temelje Republike Srpske i ozbiljno pretio nestanku RS, što je svakako najznačajniji rezultat tih izbora i aktivnosti SNS RS, bez obzira što je odlukom sarajevskih (bošnjačkih) vlasti ta stranka nezakonito ukinuta. Na izborima 2014, godine bili ste jedan od nosilaca liste “Partije ekonomske i socijalne pravde” (PESP) profesora Emila Vlajkija. Možemo li Vas i na predstojećim izborima očekivati na nekoj listi budući da se status Vaše prve SNS RS još uvek rešava pred sudom u Strazburu?

Znam da ću neke razočarati a neke obradovati, ali neće me biti na izbornim listama. Kao što javnost zna moji povremeni izleti u operativnu politiku nikada nisu bili vezani ličnim, već nekim opštim, pre svega nacionalnim, interesima i razlozima. Sada kada je Republika Srpska dovoljno nacionalno i politički stabilna nema potrebe za akademikom Perićem na izbornim listama. Tim pre što su sve moje dosadašnje politike aktivnosti bile u funkciji viših patriotskih interesa, a ne ulazak u vlast o čemu smo takođe već razgovarali. Ono što sada okupira moje interesovanje, pre svega kao naučnika, su viši nivoi politike, uglavnom oni konspirativni. Jer, oni koje vidimo i koje biramo zaista malo o čemu stvarno odlučuju i mogu delovati samo u okviru onoga što im je zacrtano, pri čemu ne moraju ni biti svesni toga. Stvarna moć je u senci i ona je oblast mog interesovanja, opet ne samo zbog mene već i potreba Srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu.

Ali, to ne znači da na ovim izborima moja malenkost neće biti posredno prisutna po više osnova. I kao vlasnik više uticajnih medija, i kao ekspert za bezbednost, i kao slobodni intelektualac patriotske orijentacije čija podrška može značiti nešto određenim političkim snagama i opcijama. Naravno i kroz delovanje u okviru projekta „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“ koji, shodno svojim programskim opredeljenjima, daje podršku onim opcijama za koje smatra da mogu doprineti jačanju srpsko-srpskih veza u regionu.

Više puta ste isticali svoju podršku onome što Dodik radi?

U principu da, mada ne baš u svemu što radi. Moja podrška danas odnosi se uglavnom na njegov pristup nacionalnom pitanju. Ali, istine radi, podsetiću Vas da su ga upravo moji mediji ekstremno isforsirali na samom početku 1997. godine, kada sam prvi u BiH demokratizovao medijski prostor pokrećući TV predizborni program „Politički maraton“ koji je trajao tri dana i tri noći neprekidno i u kome su sve političke partije mogle bukvalno da uživo kažu, a građani RS direktno pitaju, sve što požele. Tada su Dodik i SNSD u onim opštinama koje su pokrivala moja samo dva TV predajnika bukvalno od nule dobili na prvim izborima preko 60% ukupnog glasačkog tela. Kasnije, kao što se zna pomogli su mu prvo jedni, pa zatim drugi stranci tako da su mu krila suviše porasla, pa se bojim da to može imati određene političke konsekvence. Znate ne kaže se zaludu: „Narod te ne penje na vrh da bi te slavio, već da bi te odatle rušio“.

Ja sam, inače, imao tada dobar patriotski razlog da ga moji mediji forsiraju, a kasnije sam njegovu politiku i Vlast RS medijski okrenuo udesno i on sada nemože i ne sme nazad, u to sam siguran. Pre svega u smislu odbrane nacionalnih interesa i očuvanja Republike Srpske, a već sam rekao da se svetska situacija kreće ka našim interesima. Shvatate poentu. Svakako da neću biti protiv onoga u čemu sam i sam učestvovao i uradio. A zašto sam to uradio to neka ostane za neku drugu priliku, previše idemo u širinu.

Vratiću se na maločas pomenute moje političke aktivnosti, koje ste nazvali „ekcesom“, tokom izbora 2008. godine da bih bacio svetlo na ono što je Dodik kasnije uradio i zbog čega je dobio ne samo moju već podršku svih patriota. Taj „ekces“ bilo je dovođenje dvojnika dr. Dabića (alijas dr Radovana Karadžića) u VIKOM medije i nazdravljanje sa mnom u predizbornom spotu SNS RS, u kome je orginalni glas Dr Radovana Karadžića iznetog u javnosti 1993, najaljivao ujedinjenje RS i Srbije iduće godine i to sve u majici sa logom SNS RS, što su direktori  CIK-a, RAK-a i SUD-a, svi Muslimani, shvatili kao nekakvu zloupotrebu izbornih propisa, okarakterisali to kao propagiranje „govora mržnje“ i drastično kaznili i mene, i stranku, i TV VIKOM. Stranku su nezakonito i posle mesec dana ukinuli, a da ja o tome ništa nisam znao. Učinili su to Direktori CIK-a, RAK-a i SUD-a BiH, Suad, Kemal i Nedžad.  Mi smo uz pomoć TV – „Rusija danas“ (Russia Today) pružili otpor, sve je dobilo široku medijsku i pravnu dimenziju i posledica je bila da se drskost tih predstavnika međunarodne zajednice prema Srpskoj smanjila, a tzv. „prenos ovlašćenja“ zaustavljen.

Dakle, Dodiku sam podršku davao u trenucima kada nije bio ono što je danas, kada mu je mnogi, koji mu se danas ulaguju nisu davali. No, generalno, kao čovek koji uvek gleda dalje, u budućnost, kao intelektualac koji ne mora da prodaje mišljenja i stavove, ovoga puta ću podržati i moju staro-novu političku opciju SNS za koju verujem da će uskoro biti do kraja profilisana, a zasniva se upravo na osavremenjivanju i nastavku osnovnih ideja izvornog naprednjaštva i mojih započetih aktivnosti sa SNS RS 1997.

Još jedan bitan razlog je što su objedinjavanje svih naprednjaka u RS započela dva moja prijatelja, čestita i korektna čoveka dr Darko Matijašević i dr Nikola Poplašen, čije aktivnosti na tom planu smatram nastavkom i osavremenjivanjem aktivnosti koje sam započeo sa SNS RS, a koje su zaustavljene nezakonitim ukidanjem te stranke 2008. godine. Takođe, smatram da će oživljavanje izvornih naprednjačkih ideja pomoći razvoju i realizaciji mom idejno započetom i naučno verifikovanom projektu „Srpski Pijemont – Zapadni Balkan“, kao nekoj vrsti trećeg zajedništva svih naroda na Balkanu.

Verujem da takva opcija predstavlja političku budućnost ovih prostora, i da neće biti u suprotnosti sa političkim zalaganjima i predsednika Dodika.

Govorite o nečemu određenom ili jednostavno priželjkujete da se takva opcija pojavi?

Sve je to tu, među nama, treba samo finalizirati započeto objedinjavanje nekoliko vrlo bliskih opcija i izabrati kvalitetnog lidera koji će moći da to povuče napred. Mislim da će se to rešiti narednih dana i ako bude to što pretpostavljam svakako ću i toj opciji pomoći da se predstavi biračima. Naravno da tu, u ovoj fazi, ne očekujem spektakularne rezultate, ali kako kaže stara kineska mudrost “I najduži put počinje prvim korakom!” Kao rodonačelnik izvornih naprednjačkih ideja na ovim prostorima, smatram svojom moralnom obavezom da pomognem rađanju i što zdravijem profilisanju jedne takve opcije. Srpskom narodu su te ideje nasušno potrebne i sada je na budućem lideru i njegovim saradnicima da ih odgovarajuće predstave biračima.

Pomenuli ste dva imena, koga očekujete kao lidera opcije koju najavljujete, nekoga od njih ili neku treću osobu?

Mogu Vam reći ono što pretpostavljam. Verujem da će “frontmen” biti gospodin Darko Matijašević, čovek rođenom 1968. godine, doktor nauka koju je svoju doktorsku disertaciju odbranio u Parizu, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i bivši šef kabineta ministra odbrane RS, kasnije naš ambasadora pri NATO-u, a danas ambasadora BiH u “AT lg”.

On je jedan od mojih prijatelja već dugo godina. Samnom se u javnosti pojavio na Drugoj naučnoj konferenciji “Srpski pijemont” održanoj 17.12.2016. u Gradiški na Savi (sa naučnim radom pod nazivom „Aktuelni trenutak drušrveno-političkih i ekonomskih aspekata bezbednosti i zaštite Republike Srpske, BiH i Balkana u svetlu mondoloških procesa“) i imao je veoma zapaženo izlaganje koje pokazuje da je sazreo za samostalno političko delovanje kao lider neke opcije. On će imati ne samo moje simpatije već i podršku.

Je li to onaj pronicljivi gospodin koga neki u Sarajevu nazivaju “Balkanski Putin”?

U Sarajevu? Istina je da ga neki tako nazivaju u Srpskoj, ali za Sarajevo nisam čuo. No, to je svakako veoma zanimljivo. Rekao bih da znači kako ga se pribojavaju. Naravno, previše je rano i pretenciozno davati epitete tog tipa čoveku koji praktično tek ulazi u ozbiljnu politiku. Gospodina Matijaševića očekuje dug i veoma skliski politički put, prepun iskušenja i bilo kakvo poređenje tog tipa može mu više smetati nego koristiti.

Kako procenjujete njegove šanse na izborima?

Ne procenjujem. Ja pre svega govorim o potrebi artikulacije jedne nove patriotske opcije na političkoj sceni Srpske i profilisanju mogućeg novog lidera koji birače neće opterećavati sadašnjim političkim podelama. No, kada govorim da nam je to potrebno gledam u budućnost mnogo dalje nego što su to predstojeći izbori. Ko god želi da se ozbiljno bavi politikom, a mislim da se gospodin Matijašević na to odlučio, mora biti spreman da prihvati činjenicu da se do uspeha ne dolazi ni lako ni brzo. I da uspeh neke političke opcije na ovim prostorima umnogome zavisi od harizme i sposobnosti lidera da tu opciju predstavi na prihvatljiv način onima koji biraju, ali i onima koji iz senke odlučuju šta će uopšte moći da se bira.

Koliko čujem, a evo i vi ste to pomenuli, na ovim izborima pojaviće se, posle dugo godina političke apstinencije, i dr. Nikola Poplašen, treći predsednik Republike Srpske, smenjen i iz političkog života udaljen samovoljnom odlukom tadašnjeg Visokog predstavnika Karlosa Vestendropa. Kako ćete se odnositi prema njegovoj kandidaturi i kako procenjujete njegove šanse?

Iako sam, čini mi se, to jednom ranije rekao za Vaš portal, prilika je da opet kažem da dr Poplašena smatram  doživotnim počasnim predsednikom Republike Srpske, jer je nezakonito smenjen sa svoje funkcije uoči agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju. Njegov jedini greh je bio što se agresor plašio njegovog patriotizma i uticaja koji je imao u srpskom narodu. Za one koji ne znaju, da kažem da smo zajedno bili osnivači, a on prvi predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske i da sam bio jedan od njegovih prvih saradnika. Bilo je to u ratu 1993. godine. Politički rad sa Nikolom je bilo za mene dragoceno iskustvo, kao i patriotska potreba da pomognem i druge patriotske stranke pored tadašnjeg SDS na čelu sa Dr Radovanom Karadžićem. U daljnjim mojim patriotskim aktivnostima, imperativ je bio da tu stranku posle šest meseci napustim, ali je ostao veliki pijetet prema dr Poplašenu i nema sumnje da će i on uvek, pa i sada, uživati moju podršku. I reći ću vam iskreno, mada je u takav ishod teško verovati, bila bi i ljudska, i politička, i istorijska pravda da dr Nikola Poplašen bude novi predsednik RS, da se vrati tamo odakle je nezakonito proteran u okviru pripreme završnog NATO zločina prema srpskom narodu.

Profesore Periću, kako cenite da će teći izborni proces u Federaciji, gde čini se Bakir Izetbegović nije neprikosnoven kao nekada?

Slažem se sa Vama, s tim što to nije samo politička priča. I zato ću odgovoriti pre svega kao naučnik, doktor bezbednosti.

U Federaciji, pre svega u bošnjačkom delu, u toku su mnogo širi i ozbiljniji društveni procesi od predizbornih, koji nakon jednog mračnog perioda zasnovanoj na verskom radikalizmu i krvnoj žrtvi vode ka identitetskom preispitivanju bošnjačkog naroda. Sve se glasnije čuje glas onih muslimanskih intelektualaca koji više ne žele da se njihov narod tretira kao nekakvo izgubljeno arapsko pleme, ponovo pronađeno na Balkanu, već kao ono što zaista jesu, Sloveni koji su, u nekom istorijskom trenutku, nije više važno zašto i kako, prihvatili muslimansku veru. Oni jasno i argumentovano ukazuju na zajedničke genetske, morfološke, kulturne i druge korene sa svojom slovenskom braćom. Oni još uvek nemaju jasnu političku artikulaciju, ali itekako imaju uticaja na skidanje koprene koju je bošnjačkom narodu nabacio fanatizam porodice Izetbegović, posebno moj prijatelj, briljantni Dževad Galijašević, koji iz dana u dan sjajnim tekstovima, nastupima na naučnim konferencijama i ubedljivim istupima na TV duelima razbija izetbegovićki koncept džihadske Bosne. Sa druge strane tu je niz mlađih bošnjačkih političara koji Bakira sve glasnije prozivaju da nije sposoban da sprovede koncept koji proklamuje. Poraz na lokalnim izborima, pre svega u Srebrenici, neuspeh oko ponovnog pokretanja tužbe protiv Srbije i niz drugih političkih promašaja ozbiljno su poljuljali njegov politički autoritet. Najzad, tu je i međunarodna zajednica u kojoj je prema mojim predviđanjima Bakiru istekao rok trajanja.

No, tome nasuprot stoji infrastruktura i uspostavljeni mehanizmi vlasti koji su godinama pod punom kontrolom porodice Izetbegović, za koju se zna da ne preza ni od najprljavijih metoda političke borbe. Tu je i onaj deo Zapada, kome odgovara nestabilna Bosna, a Bakir je provereni faktor za tako nešto. Sve to sudariće se na ovim, ali i na sledećim izborima u bošnjačkom delu BiH, što može dovesti do ozbiljnih bezbednosnih izazova, o čemu svi državni i politički činioci u Srpskoj moraju voditi računa. Kada se otrezni i proceni da gubi, bojim se da će Izetbegovićev režim zaigrati na sve ili ništa.

Veliko hvala na ovako dubinskom pristupu, uvaženi profesore. Sjajno. Moram da priznam da politička analitika ipak nije ništa prema pravoj bezbednosnoj nauci. Hajdete da pređemo na aktivnosti projekta „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“ u odnosu na izbore u oktobru. U kojoj meri ste Vi kao pokret angažovani tokom predizborne kampanje i izbora.

Kao što znate mi nismo politička, već patriotska nevladina organizacija, ali neki od naših članova jesu politički aktivni i izlaze na političku utakmicu. U takvim okolnostima uvek se trudimo da svojim delovanjem pomognemo našim članovima i da izbori, u svim srpskim zemljama gde delujemo, proteknu u što tolerantnijoj atmosferi između srpskih političkih aktera. Naš stav je da „prljave kampanje“ nisu dobra poruka, posebno u sredinama gde su Srbi manjina, i apelujemo da se čuvaju reči i dela koje mogu dovesti do podela u narodu. Iako je ta pomoć više simbolična pomažemo kako svoje članove, tako i one stranke i pojedince koji to nisu ali se programski zalažu za jačanje srpsko-srpskih veza u regionu, pri čemu dobro pazimo da ne kršimo izborne kodekse, da ne oštetimo bilo koga. Naravno, oblik i meru angažovanja Srpskog pijemonta u izbornom procesu ne određujem ja sam, već odgovarajuća tela pokreta, s tim što svako od nas, u svoje ime i za svoj račun, može delovati tokom izbora shodno svojim političkim opredeljenjima, kao što i ja činim.

Znači teško da „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“ može biti faktor koji nekome donosi prevagu na izborima.

To nije njegov cilj. Ovaj projekat, ili pokret, kako god hoćete da ga zovemo, nema pred sobom političke, već nacionalne ciljeve. Mi do njih želimo da dođemo prevazilaženjem veštačkih podela i jačanjem međusobne tolerancije, kao i obnavljanjem srpsko-srpskih veza, a ne podelama uobičajenim za izbornu utakmicu. Znate, izbori su uvek određeni društveni stres koji ima svoje posledice, manje ili veće, bez obzira kako se završe. Naše angažovanje u izbornom procesu shvatite kao nešto što teži da taj stres učini što manjim.

Na kaju jedno pitanje koje nema veze sa temom ovog intervjua, ali će sigurno vrlo zanimati naše čitaoce. Šta, kao ekspert za bezbednost, mislite o atentatu na Olivera Ivanovića?

Sa aspekta bezbednosti sve itekako ima veze. Mislim da u bezbednosnom smislu treba početi od onoga što su rekli predsednici Vučić i Dodik. Pucnji u njega direktni su atak na Srbiju i predstavljaju teroristički akt. Prema mojim izvorima obdukcija je utvrdila da je svih šest metaka ispaljeno u prostoru prečnika 10 santimetara. Shvatate li kakav je profesionalac taj ubica, koji u isto mesto toliko puta pogađa u telo koje pada?! Takvog vrhunskog egzekutora mogu imati samo vrhunske službe, a to isključuje bilo koje druge motive osim udara na stabilnost Srbije, pri čemu podrazumevam da je i Kosmet njen neotuđivi deo.

Dakle, smatram da to nije prosto političko ubistvo u kome neki akter, albanski, međunarodni ili čak i srpski, uklanja političkog neistomišljenika jer je dovoljno surov za tako nešto, a smatra da će ostati neotkriven. Takvih ubistava imali smo među Bošnjacima u BiH, da ih ne navodim, ali ovo nije to. Ovo su pucnji u stabilnost Srbije, u telo srpskog nacionalnog bića.

Nažalost, u takvim slučajevima počinioci obično ostanu neotkriveni, a nalogodavci pogotovo. Mislim da činjenica da Priština odbija punu saradnju sa Beogradom  u ovom slučaju govori sama za sebe.

Koristim priliku da ovim putem porodici kosovskog viteza Olivera Ivanovića, kao i celom srpskom narodu na Kosmetu, izrazim najdublje saučešće. Nama ostaje da se pripremimo za nastavak, jer ovakvi akti uvek imaju neki nastavak i skrivenu poruku.

Poštovani profesore, zahvaljujem na vremenu i izuzetnim odgovorima.

Hvala Vama i pozdrav čitaocima CEOPOM-Istine.


Izvor: CEOPOM-Istina

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Akademik Prof. dr Vinko Perić intervju – SRPSKI PIJEMONT I IZBORNA GODINA U BIH

* Obavezna polja