cedomir-anticUpinjao sam se ovih dana da pronađem važan podatak… Srbiji su u vreme velikih poplava u pomoć pritekli Ruska Federacija i Evropska unija, suvlasnik polovine Beograda iz zabačene arapske petrolejske despotije obećao je svome ovdašnjem prijatelju deset miliona dolara… Ali niko od njih nije dobio priznanje koje je ambasador Republike Srbije nedavno uručio premijeru Crne Gore Milu Đukanoviću.

Koliko god da je Crna Gora pomogla, pomogla je kao država i pomogli su njeni narodi… Kako neko može ozbiljno da shvati srpsku vladu ako poistovećuje Crnu Goru sa Milom Đukanovićem, a u istoj državi najmanje pažnje poklanja srpskom narodu koji je Srbiji tu svakako najvažniji i uzgred predstavlja najsnažniju i najprirodniju sponu dve države. Da li je predsednik srpske vlade Vučić svestan da je nevaspitano pohvaljivati čoveka koji je njegovog demokratskog prethodnika (sa kojim je DPS bio u koaliciji) optužio za ubistvo Duška Jovanovića direktora Dana a do danas nismo čuli ni reč o tome od istražnih i sudskih ustanova? Koliko je Srbija tokom proteklih decenija od zemljotresa iz osamdesetih preko SRJ i Državne zajednice pomagala Crnu Goru? I bar da smo pomagali našu braću… Nego smo davali onim režimima koji su Srbiju koristili kako bi učvršćivali svoju autoritarnu vlast… Podržavali smo razne političare da su se svakog petka leteli kući na more a džipovi su tutnjali putem da bi i tamo bili važni kao i u Biogradu, one koji su  stajali na čelu ustanove kulture u milionskoj srpskoj prestonici a bili su opštinski sportisti zaslužni pre svega DPS-u.  Dobili smo bljuvotine o navodnoj srpskoj okupaciji, vekovnom progonu, sramotno priključivanje ratu protiv srpskog naroda i to kada je isti već bio završen…

Čitao sam da se u povodu poplava nekoliko crnogorskih vojnika prošetalo trgom Slavija sve sa državnom zastavom (izabranom da ne bi bila srpska trobojka Knjaževine i Kraljevine  Crne Gore). Kad smo već kod toga: da li je još uvek krivično delo kada neko razvije srpsku zastavu u Crnoj Gori? Šta je sa profesorima iz Nikšića koji su braneći Srpski jezik ostali bez posla? Šta je sa Predragom Popovićem kome je oduzeto državljanstvo samo zato što je bio dovoljno hrabar da kaže da ima i državljanstvo Srbije? Šta je sa činjenicom da je Crna Gora jedina država Evrope koja je maloletnog sina vođe srpskog naroda u Crnoj Gori Andrije Mandića držala u pritvoru mesec dana? Da li je to ona Crna Gora u kojoj se ambasadori zanimaju za oslobađanje osumnjičenog za ubistvo spomenutog Duška Jovanovića – osim srpskog? Država u kojoj njeno ministarstvo za ljudska i manjinska prava prizna da su Srbi obespravljeni i diskriminisani (da ih je pet puta manje u državnoj upravi nego što ih je u državi) a zvaničnu Srbiju to ni najmanje ne uzbudi?

Srbija je, beše, okrenula nekakav „novi list“ dolaskom čudotvorca Vučića? Premijera, koji je evo „ostvario“ svih devet obećanja iz ekspozea, osim da smanji plate i penzije otvrdne svoje srce, a svi znamo koliko bi mu srce bilo mekano – samo kad bi ga imao.

bingulac

Od ambasadora Republike Srbije retko čujemo nešto. To je svestran čovek. Bio je socijalista, radikal, a sada je naprednjak… Bio je fudbaler, političar, ako se ne varam doktor je ekonomskih nauka, sada je diplomata… U Crnu Goru je upućen u skladu sa tradicijom. Ranije je tu bio Lutovac: em državljanin Crne Gore, em se zalagao za antisrpsku državnu zajdnicu… Sada imamo čoveka koji razvija ovakvu anacionalnu politiku a deset godina je podržavao stranke koje su bile u drugoj krajnosti… Kada je trebalo da dobije agreman ispričao je novinarima priču o prijatelju kome je majka iz Crne Gore, a otac valjda iz Srbije i taj njegov prijatelj biće simbolizuje našu poziciju… Dakle, stvar nije u državnom i nacionalnom intersu, već u politici koja u stvari ne gleda malog čoveka, već interese malih političara u Beogradu i njihovoh starijih kolega u Podgorici.

Mi delimo priznanja dok u Herceg Novom, najvećem srpskom gradu na moru, preuzima vlast režim koji nije dobio izbore. Dok u Podgorici gde su i na falisfkovanim predsedničkim izborima opozicionari pobedili, manjinsku vladu diktiraju štule Đukanovićevog režima… Sve to ne interesuje srpsku vladu, a ne potresa ni ambasadora. Pa ne  bi on imao holivudsku karijeru u ovom blakanskom paklu da je stvari shvatao tako ozbiljno, načelno i doslovno… Važno je da si na listi, da te vide, da računaju na tebe, da te se sete… Viču oni koji se nisu snašli… Koji nemaju… Koji ne umeju… Koji ne znaju…

Pre dve godine vlada Srbije je na telefonskoj sednici menjala ranije usvojenu „Strategiju o politici prema srpskom narodu u dijasori i regionu“. Promaklo im je da su usvojili cilj da srpski narod bude ravnopravan i konstitutivan u Crnoj Gori. U Podgorici su se  jako naljutili, a i naši „prijatelji“ iz EU bi mogli da se unervoze… Danas je ta strategija bez odluke vlade još izmenjena,  dodatno razvodnjena i potpuno obesmišljena… Vlast je prvo ukinula ministarstvo za odnose sa dijasporom i srpskim narodom u regionu, a nedavno su ugasili i kancelariju. Izvršenje ovih ustavnih obaveza preneli su na srpsku diplomatiju.

Svaka im čast. Vratiće im se dvostruko.


Izvor: Napredni Klub

Komentari

Jedan komentar na Ambasador

  1. Komentar od Zorica Peleš:

    Dotični drug ambasador mi je ostao u mučnom sećanju dok je u vrem Slobodana Miloševića bio ministar sporta i omladine.Jedno veče u poznatom rstoranu „Reka“ na čuvenom zemunskom keju, bilo je sasvim dovoljno da upoznam lik i delo ovog tadašnjeg ministra. U „Reci“, gde je uvek sve bilo prepuno zbog odlične muzike, jer su , između ostalih u njoj svoirali čuveni muzičar Mirko Šouc i pokojni Vaske iz „Sedmorice mladih“ i pevala sjajna Nada Pavlović, bilo je teško doći do mesta. Bila sam tada sa suprugom i njegovom sestrom i zetom, dakle samo jednom sam bila u „Reci“, jer to mesto nije bilo za naš džep, pošto smo , kao i većina našeg narod, tada teško živeli pod sankcijama. Dotični drug ministar bio je u društvu mladih devojaka, klinki takoreći, poprilično nacrvcan i na zaprepašćenje svih prisutnih „vaćaraio“ je što bi rekli klinci, jednu po jednu od tih guskica željnih provoda i besplatne večere i pića, dok su se one cerekale tako da su privlačile pažnju svih prisutnih. Drug se ponašao kao da je sam , skoro kao da je kod svoje kuće, i nije ga bilo briga što je bio predmet opšte pažnje svojim nemoralnim ponašanjem. I eto on je danas ambasador Srbije u Crnoj Gori. Jad i beda! Da li je neko proveravao njegov doktorat? Ali, nama za diplomatske predstavnike nisu nikada ni trebali školovani ljudi, već partijski ljudi, a diplomate od karijere nisu nikoga zanimale. I onda se čudimo što tonemo i na diplomatskom polju. Setimo se samo pijanog Maršićanina u Švajcarskoj, pa pijanog novinara NIN-a Glišića u Australiji, pa pijanog Svetisklvaa Basare, koji ne zna ni razgovetno da govori i prodaje ljudima maglu kroz svoje romane. Oj Srbijo među šljivama i polaveljenik kućama i njivama!

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Ambasador

* Obavezna polja