Ana-Filimonova1Iz vizure globalne politike SAD u Ukrajini se ne događa ništa novo: Porošenko ostvaruje kurs na uništenju zemlje i jačanju vlasti ekstremista, uz tu osobenost da je u ovom slučaju tehnologija okupacione mašinerije usmerena na uništenje ruskog naroda. U ovom slučaju im je pošlo za rukom da bivšu Ukrajinu dovedu ubrzanim tempom, praktično za samo nekoliko meseci, do potpunog socijalno-ekonomskog kraha. Međutim, to je samo “polufabrikat”. Na dnevnom redu je uništenje Rusa kao kulturno-civilizacijskog istorijskog tipa, uključujući i fizičko uništenje.

U ovom trenutku najžešći sukobi su u Slavjansku, na severu Donjecke regije, kao i u susednom Kramatorsku i u Mariupolju na jugu regije.

Ovde se nad ruskim narodom čini genocid. Na praznik Svete Trojice, 8. juna, kijevska hunta na čelu sa Porošenkom je narušila sve međunarodne konvencije nanoseći masovni artiljerijski udar – primenjujući sistem Višecevnih bacača raketa (VBR – poznatiji pod nazivom “Grad”) po stambenim kvartovima Slavjanska, istovremeno ne dozvoljavajući otvaranje humanitarnog koridora za izlazak mirnog stanovništva. Došlo je i do prvog okršaja i pucnjave u gradu. Tokom artiljerijskog granatiranja ginuli su civili, uključujući i decu. Podvlačim, grad je podvrgnut artiljerijskom granatiranju, svesno se infrastrukturni objekti gradova Slavjanska i Kramatorska podvrgavaju granatiranju. U Slavjansku je granata oštetila kupolu crkve, zgradu gradskog veća i stambene kuće u okolini zgrade SBU gde se nalazi štab ustanika. Delimično je razrušeno nekoliko proizvodnih pogona, bolnica i škola, višespratnica, oštećen je gasovod, u gradu praktično nema struje i vode, mobilna veza radi sa prekidima. Posebno je postradalo selo Semenovka koje se neprekidno granatira. Mesno stanovništvo govori da “tamo nije ostala ni jedna neoštećena zgrada”. Agresija nacističkog Kijeva bukvalno je stavila stanovnike Slavjanska i Kramatorska na ivicu opstanka. U prekidima između bombardovanja grad napuštaju žene i deca, a muškarci, kako prenose očevici, ostaju “dok ne budu zaklani”.

Komandant samoodbrane I.I. Strelkov ukazuje na osnovne probleme: nedostatak oružja, neophodna materijalna podrška porodicama boraca, nedostatak logističke podrške koji bi omogućio da se mobiliše destine hiljada boraca, nedostatak obuće i uniformi za organizovanje dobrovoljaca Donbasa u formacije. Dok se ovi uslovi ne ispune, narodna samodobrana nije u mogućnosti da situaciju preokrene u svoju korist. Uprkos činjenici da ukrajinska armija, bez preterivanja, ima na raspolaganju umesto naoružanja “sovjetsku starudiju”, situacija se oštro pogoršala pošto je Pentagon poslao svoje “stručne specijaliste-konsultante”. Tako se gubi entuzijazam prvih nedelja borbe. Zaštitnici Novorusije su “spremni da umru na razvalinama Slavjanska ali sa čvrstom verom da naši ubijeni i ranjeni pod artiljerijskom vatrom bez odgovora – nisu uzaludne žrtve! I da mi nismo sa sobom doneli rat u ovaj predivni grad i da žrtve njegovih stanovnika takođe nisu uzaludne. A ta vera se cepa kao rastegljive polietilenske kese na olujnom vetru – svakim danom sve jače i jače…” – rekao je I. Strelkov.[1]

Očigledno su pred huntu postavljeni žestoki rokovi da “očiste” jugo-istok, pošto posle odbijanja bivših saradnika rasformiranih jedinica “Berkuta” iz Černigovske oblasti da krenu na poslovno putovanje u oblast kaznenih operacija, hunta ponovo preduzima mere koje pre podsećaju na agoniju, mobilišući za kaznenu operaciju “sve koji su sposobni da drže oružje”. “Fejsbuk” ministar MUP-a Arsen Avakov izjavio je da namerava da povuče celokupan sastav bojevih i patrolnih (!) jedinica MUP-a radi učešća u takozvanoj  antiterorističkoj operaciji” (ATO). Hunta ide na prolivanje velike krvi, radi čega “Kolomojski ne štedi novac“. Tako se u presretnutim radio-razgovorima Nacionalne garde koja sprovodi “ATO”, pominju cifre „od 800 do 1200 dolara za jednog ubijenog”.[2] Događaji u poslednja dva meseca svesno su usmereni ka najkrvavijem scenariju. Suprotstavljanje u Donbasu, za razliku od Harkova i Odese, poprimilo je karakter masovnog ustanka, gde nema puta za povratak nazad. Zato što je nezamislivo živeti u istoj zemlji sa krvnicima koji se raduju nezamislivim mučenjima, ubistvima žena i dece.

neonacisti-ukrajina-foto-printscreen-jutjub

Povoda za optimizam u Novorusiji ima – to je objektivna slabost Ukrajine u svim aspektima  – ekonomskom, vojnom, organizacionom. I kako je to lucidno definisao jedan ruski bloger “na svaku grešku i na svaku izdaju u našem taboru, naići će se na apsolutno nezamislivi idiotizam u ukrajinskom taboru, koji će kompenzovati naše nedostatke”. Ugušiti ustanak u Donbasu (koji čini 15”% ukupnog stanovništva) hunta teško može da ostvari čak i uz pomoć avijacije i teške artiljerije. Shodno tome, sa gubitkom Donbasa hunta će se morati pomiriti.

Takođe, kako se sada može miriti sa “nuklearnim eksperimentima” SAD, koje će ostatak teritorije dobiti na svoje neograničeno korišćenje i koje nameravaju da je “u potpunosti iscede”. Tako je SAD izrazila spremnost da ukrajinskim atomskim elektrocentralama ponudi svoje nuklearno gorivo. Međutim, kako se ukazuje u pismu Vladimira Gutenjeva, predsednika Odbora za industriju Državne Dume Rusije, koje je upućeno evropskim političarima, na ukrajinskim nuklearnim elektranama se nalaze reaktori ruskog (sovjetskog) tipa, koji su predviđeni samo za gorivo koje je prošlo specijalne sertifikate. Zbog toga dalji pokušaji primene goriva američke proizvodnje koje razvija visoku toplotu, bez odgovarajuće adaptacije, povećava rizik od ispadanja iz stroja ukrajinskih reaktora i dramatično povećava verovatnoću tehnogenih katastrofa. Na taj način SAD – ni manje ni više – svesno stvaraju ogromnu pretnju za čitavu Evropu.

Za Rusiju poseban značaj ima ta činjenica, što je, bez obzira na potpunu diskreditaciju “narandžaste vlasti” Juščenka tokom “narandžastog perioda”, ta vlast uspela da izgradi dovoljnu količinu “rusofobske mase” spremne da na najbezočniji način ratuje protiv ruskog naroda. Rusija nije uspela da ispravi unakaženo informaciono prostranstvo u Ukrajini, dok su popusti za gas doprinosili “dugovečnosti” rusofobskih režima i marginalizaciju proruskih društveno-političkih kretanja i grupacija. Iko je antiruska pozicija stabilna u samo tri regiona Galicije i u Kijevu, američka tehnika intervencionizma je još jedom učinila svoje, a višegodišnji rad “pete kolone” je prokrčio put tom intervencionizmu. Još su od 1991. godine postojano i metodično u upotrebi bila jedna te ista zapadna sredstva za rušenje zemalja i njihovo pretvaranje u vojnu bazu za ofanzivu na Rusiju, a sad je front zalegao po samoj ruskoj granici. Pobeda nad objedinjenom kaznenom operacijom zapadnog faktora i “fašista banderovskog puka” u Novorusiji nije moguća bez isto tako objedinjenih napora, mogućnosti i autoriteta, kako u njenim redovima, tako i u ruskom narodu, političkim strukturama i vertikali vlasti u samoj Rusiji.

Vlast hunte kažnjenika drži se na “najamnicima, kriminalcima i nacistima ispranog mozga”. Regularna armija ne želi da ratuje protiv naroda, rezervisti ističu da je “jedina motivacija – novac” (koga takođe skoro da nema). Prema saopštenjima iz komande samoodbrane, 8. juna su se snagama samoodbrane predala 32 ukrajinska vojnika iz Zapadne Ukrajine. Vojnici su saopštili da ih je komanda držala u apsolutnoj informaciononoj izolaciji, u armijskim jedinicima odsustvuju čak i radio-prijemnici, da i ne govorimo o televiziji ili internetu, mobilne veze se nalaze pod strogom kontrolom komande hunte. Istovremeno “neprekidno teče propaganda o teroristima, koji za doručak jedu decu”, a celokupno mirno stanovništvo je navodno evakuisano”. Pritom hunta nasađuje ljudožderske manire: “samo zbog opštenja sa mirnim građanima, neonacisti mogu streljati i vojnika i mirnog civila”; “vojne karte nalaze se kod komandira – odbijanje da se izvrši naređenje – znači automatsku smrt!”.

Shodno tome, planovi za decentralizaciju ili federalizaciju očigledno se nisu pokazali kao održivi, kao ni sami „ukrajinski post-beloveški projekat”. Novorusija može da preživi samo ukoliko odbrani nezavisnost. Premda je to sve teže činiti, krajem maja – početkom juna je došlo do pogoršanja opšte dispozocije sa tendencijom prelaska opšte strateške inicijative u ruke neprijatelja.

_________________________________________________

[1] http://continentalist.ru/2014/06/svodki-s-yugo-vostochnogo-fronta/

[2] http://www.youtube.com/watch?v=VrIrMcloIzo


Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Američke marionete idu ka uništenju Novorusije

* Obavezna polja