U Sjedinjenim Državama je danas izgleda dovoljno da bilo ko napiše bilo šta protiv Kine pa da to dobije prostor čak i u uglednom američkom časopisu kakav je Nacionalni interes.

Dok se vodeći američki naučnici (pok. Bžežinski, Kisindžer, Naj i dr.) odavno bave opadanjem moći „jedine supersile“ u seni spektakularnog globalnog, ne samo ekonomskog, uspona Kine, početnici u struci se politički poželjnim tekstovima na mala vrata probijaju na stranice velikih periodika.

Radi se o tekstu Balkan će platiti cenu kineskog mešanja, koji potpisuju Karin Barbesino, istraživačka pripravnica i Kristin Li, naučna saradnica u Centru za novu američku bezbednost (Nacionalni interes, 27. avgust 2019). Preneli su ga srpski portali, najpre Novi Standard, zatim Sve o Srpskoj, a onda i drugi, bez komentara, računajući s pravom da dovoljno kazuje sam o sebi i o dvema autorkama. Ipak, nekoliko istraživačkih bisera pripravnice Barbesino i saradnice Li naprosto vuku za jezik…

„Kineske diplomatske i ekonomske aktivnosti na Balkanu lišene su razumevanja složenog mozaika etničkih, političkih i istorijskih nasleđa koja definišu region – u tolikoj meri da će to verovatno izazvati nestabilnost u ionako već uzburkanom regionu.“

– Pripravnica i saradnica smetnule su s uma da je taj region bio ionako već uzburkan i destabilizovan upravo dugogodišnjim ekskluzivnim uticajem zapadnih sila i pre nego što je Kina izašla u svet. Zahvaljujući, biće, „dobrom“ poznavanju balkanskog „mozaika“, SAD i EU tokom bezmalo dve decenije uzalud pokušavaju da od BiH i od KiM naprave države.

„ …investicijama u energetsku infrastrukturu BiH (…) i u Srbiji, Peking je pretvorio Balkan u kritični tranzitni put u nastojanju da poveća izvoz svoje robe u Evropu (…) Peking napreduje u svojim uskim ekonomskim interesima nauštrb regionalne stabilnosti…“

– Barbesino i Li nam otkrivaju podmukli kineski plan. Gradeći puteve na Balkanu Kina hoće da poveća izvoz u Evropu, umesto da razvija lokalnu putnu mrežu između sela po Srbiji i Srpskoj po kojoj bi se jedino Srbi vozikali. Rukovode se svojim ekonomskim interesima, umesto da brinu o regionalnoj stabilnosti. A tu su još i tranzitni putevi, koji su, ko zna zašto, i „kritični“. Sram ih bilo! Zašto se ne ugledaju na Amerikance?! Oni i kada su bombama rušili mostove i telekomunikacije po Srbiji i Srpskoj, činili su to isključivo u interesu srpskog naroda i regionalne stabilnosti. Usput su srušili i kinesku ambasadu u Beogradu, verovatno zato što im je Toni Bler dojavio da je tamo skriveno Sadamovo hemijsko oružje za masovno uništavanje.

„Kada je predsednik Si posetio Beograd 2016. godine, on je Srbe pokušao da očara obećanjem o novim radnim mestima i višem životnom standardu koji će sa sobom doneti kineske investicije. Ali, Svetska banka je 2019. godine izvestila da je u većini zemalja Zapadnog Balkana nezaposlenost dostigla nove istorijske maksimume …Čak i u projektima poput onog u Železari Smederevo, koju je kineska državna kompanija HBIS kupila s ciljem da se navodno sačuvaju hiljade radnih mesta, radni standardi su pretrpeli udarac.“

Ispada, eto, da je Si obmanuo Srbe lažnim obećanjima o zapošljavanju. Mlade američke naučnice su ovladale sitnim statističkim marifetlucima: Svetska banka 2019. izveštava o maksimumu nezaposlenosti u „većini zemalja“ Zapadnog Balkana, a ne u svim, pa bi Srbija mogla da bude u manjini zemalja koje popravljaju regionalni prosek. Zatim, u prvoj rečenici pripravnica i saradnica operišu „novim radnim mestima“, a u poslednjoj o „očuvanju postojećih radnih mesta“, što naravno nije isto.

Uzgred, Smederevska železara, iz koje je pre dolaska kineske državne kompanije, izašla jedna privatna američka, sada posluje uspešno uprkos tome što EU neprestano smanjuje kvote za uvoz čelika kako bi zaštitila svoju manje konkurentnu proizvodnju. Zato su se Si i Vučić brzo sprorazumeli da Kina uđe i u Kombinat u Boru, uz sav rizik novih zapadnih restrikcija.

Aleksandar Vučić i Si Điping – Foto: Vlada Srbije

„Danas se prisustvo Kine na Zapadnom Balkanu najsnažnije oseća u Srbiji, gde je Peking uspostavio strateško uporište (… ) Dok se Srbija i političko rukovodstvo bosanskih Srba sve više zbližavaju sa Kinom, ovaj ionako nestabilni region postao je talac ambicija Pekinga koji u njemu osnažuje najneliberalnije elemente…“

– Eto ti ga sad! Srbi se sve naivno radovali što su postali kineski regionalni favoriti na Putu svile, a mlade američke naučnice nam otvaraju oči da su Srbija i Srpska time postale taoci kineskog plana da nas inficiraju najneliberalnijim elementima. Znamo da je Kina jedna zemlja sa dva sistema, ali nismo znali da onaj stari komunistički izvoze, a novi liberalni ljubomorno čuvaju za sebe.

„Bliske veze Kine sa Srbijom, zajedno sa njenim skandaloznim kršnjem ljudskih prava muslimanske manjinske populacije u Sinkjangu, može pogoršati regionalnu nestabilnost usled rastućeg rivalstva između Srbije i BiH. Posebno zato što entitet sa većinskim srpskim stanovništvom u BiH – Republika Srpska, od dolaska Milorada Dodika na čelo zajedničkog Predsedništva krajem 2018. ponovo osnažuje secesionistički pokret bosanskih Srba. (…) Kina je uglavnom ostala neutralna u nizu etničkih sukoba početkom 90-ih – uključujući etničko čišćenje bosanskih muslimana …“

– Nije baš jasan ovaj fragment „ženskog pisma“, ali poruka otprilike glasi … Si Đinping je efikasno ugušio pobunu ujgurske manjine u provinciji Sinkjang, a Dodik ima problema sa bošnjačkom većinom u BiH. Ujguri su, kao i Bošnjaci – muslimani, a Si i Dodik su se zbližili, pa bi bosanski muslimani mogli da se osete ugroženi tom opasnom vezom. I, eto ti nestabilnosti u inače, šućur Alahu, mirnoj Bosni.

Analogija Kina-BiH jeste „malo“ nategnuta jer su muslimani u Kini manjina, a u Bosni većina, ali šta ima veze. Važna je poenta! Treba preseći kineski Pojas i put na Balkanu! Osim toga, Kina „skandalozno krši ljudska prava“ kada proganja islamske teroriste, umesto da kao SAD to rade van svoje državne teritorije, u Gvantanamu, u tajnim zatvorima po evropskim zemljama, u specijalnim avionima u međunarodnom vazdušnom prostoru. Jeste da Kinezi vešto preuzimaju zapadne tehnološke  inovacije, ali ne i neoliberalne majstorije  SAD u zaštiti ljudskih prava.

„Iako rastuće prisustvo Kine u evropskom „buretu baruta“ možda neće direktno zapaliti prvu iskru, ono može postaviti osnovu za narednu balkansku krizu.“

– „Možda neće“, što znači da „možda i hoće“, a time preti da po prvi put u poslednjih bar pola veka ugrozi monopol SAD da izazivaju ratove po svetu i vode ih istovremeno po nekoliko. Ali to nije jedini greh kineske konkurencije, ona ugrožava i Evropsku uniju.

„Konačno, rastući diplomatski i ekonomski aktivizam Pekinga u regionu podstaknut je skepticizmom prema mogućnosti da će EU zauzeti zajednički stav u odnosu na njegove strategije. Zaista, kineski pristup Evropi i njenom primarnom političkom telu – Evropskoj uniji – svodi se na fragmentaciju. Učinio je Uniju nesposobnom za postizanje zajedničkog stanovišta o Kini, na taj način umanjivši njenu mogućnost da razvije koherentan odgovor na kineske strategije.“

– Istina je da je EU, posle bregzita, sankcija Rusiji, tereta Ukrajine i prevremenog prijema Rumunije i Bugarske, zaista u krizi, ali su toj krizi dobrano kumovale SAD. Za Vašington je sada povratno najveći problem postala podeljenost i neposlušnost  evropskih saveznika.

Moćna Nemačka sa čela Unije istrajava da sa Rusima završi Sjeverni tok 2, Višegradska četvorka neće migrante, Turska još nije kompletirala baterije S-400, a već ugovara i ruske Su-35 i Su-57 … Posle EU i NATO zapada u krizu i više nema kapacitet da u zapadnu vojnu alijansu političkim pritiscima utera ni male i nejake poput Srbije i BiH.

Svečana ceremonija otvaranja Konfučijevog instituta pri Univerzitetu u Banjaluci na Fakultetu političkih nauka, Banjaluka, 21. januar 2018. (Foto: AA/radiosarajevo.ba)

„Postoje još štetnije forme političkog mešanja Kine koje se odnose na izgradnju uticajnih mreža oko sadašnjih i bivših evropskih političara i dodvoravanje uticajnim političkim strankama u regionu.“

– U regionu, bar kada je reč o srpskim političarima i strankama, nije bilo potrebe za mrežama i dodvoravanjem. Neobično vidovito ili zbog arogancije briselskih komesara i „zamenika pomoćnika“ iz Stejt departmenta, visoke kineske funkcionere dočekali su raširenih ruku i time zaslužili status njihovih balkanskih favorita. Ali, brzo su i Britanci procenili na kojoj strani sveta je ekonomska budućnost. Nakon ugovora stoleća od više desetina milijardi dolara, britanska kraljica je u pozlaćenim kočijama pratila komunističkog predsednika Kine po Londonu.

Pripravnica Karen i saradnica Kristin nisu o tome morale da kopaju po knjigama. Nije bilo tako davno i mogle su to da vide na TV.

Otkako je američka administracija procenila da glavni globalni problem „jedine supersile“ nije samo rast vojno-političkog uticaja Rusije nego i ekonomski uspon Kine, bilo je samo pitanje vremena kada će i taj „drugi virus“ biti lociran i na Zapadnom Balkanu, u srpskim zemljama pogotovo. Rusi su Anglo-amerikancima ionako neka vrsta arhineprijatelja, pa se uticaj Moskve bilo kakav i bilo gde  podrazumeva kao maligan, a samorazumljiv je veliki uticaj na rusofilne pravoslavne Slovene – Srbe iliti „male Ruse“.

Ali, šta reći za Kinu koja je najveći ekonomski partner SAD i krči Put svile preko Zapadnog Balkana u Evropu. Kinezi nisu ni Sloveni ni pravoslavni, kao što ni Srbi nisu sinofilni „mali Kinezi“. Ipak Si, lično, stiže da dođe u Beograd, a Tomo, Aco i Mile malo-malo u Pekingu.

Bivši kineski ambasador u Srbiji postao je zvezda diplomatskog kora, veliki srboljub, omiljeni medijski lik. Kad se  penzioniše, vraća se u Beograd. U Srpskoj su već dva Konfučijeva instituta i katedra za sinologiju. U čemu je problem?

– „Balkan će platiti cenu kineskog mešanja”, odgovaraju u jedan glas Karen i Kristin već naslovom pripravničko-saradničkog sočinjenija u renomiranom  Nacionalnom interesu.

Srbi su cenu američkog mešanja platili bombardovanjem osiromašenim uranijomom Srbije i Srpske. Kinezi se takođe mešaju, ali infrastrukturnim investicijama na Putu svile. Ovo mešanje nam nekako deluje povoljnije. Ili, naprosto, list Nacionalni interes je američki, a nacionalni interesi Kine i Srbije, odnosno Srpske, su nešto drugačiji.

Šta li će Karin i Kristin da kažu tek kada Srbija u beskrajnom i beznadežnom čučanju na vratima EU, bez ikakvih uslovljavanja i čekanja uskoro pristupi perspektivnijoj EEU (Evroazijska ekonomska unija)?


Izvor: Sve o Srpskoj

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Amerika i „maligni“ kineski uticaj na Balkanu

* Obavezna polja