ARKTIK - RUSIJA ZABOLA ZASTAVU - 09Истражитељи преименовали кривично дело против посаде Arctic Sunrise са “пиратерија“ на “хулиганство“. Максимални период који прети члановима за “хулиганство“ је 7 година, за “пиратерију“ – 15 година.

Да подсетимо, покушај активиста Гринписа да заузме „Приразломнују“ десио се 18. септембра. Ледоломац активиста Арктик Санрајз пришао је платформи руске енергетске компаније Гаспром у Печорском мору, после чега се шест особа спустило у гумене чамце. Упркос захтевима страже да напусте зону безбедности, уз помоћ специјалне опреме почели су да се пењу на торањ, где су планирали да одрже акцију протеста против експлоатације нафте у Арктику. Тек наредног дана незвани гости су били ухапшени напорима пограничних служби. Сада свих 30 чланова посаде ледоломца налази се под стражном.

Ово је био прави напад на руску платформу, активисти су деловали врло грубо и провокативно. Ако назовемо ствари својим именом, радило се о еколошком тероризму. На исти начин зелени су постигли отказивање низа важних енергетских пројеката у Аргентини. Њихова реализација била би важан корак на путу ка енергетској независности земље. Говорим у првом реду о акцијама акстивиста Гринписа и Светског фонда дивље природе. Такво мишљење изразио је угледни аргентински екпсерт у области економије и енергетике Карлос Андрес Ортис.

Међутим, адвокати Гринписа изјављују да су њихови штићеници потпуно невини људи који покушавају да заштите животну средину. Према тој тачки гледишта Карлос Андрес Ортис се односи врло скептично.

Да, могуће је да они нису хтели да нанесу никаву физичку штету платформи, али то их не ослобађа одговорности. Гринпис много више занима одјек у јавности који су они и постигли. Главни циљ акције је да привуку на своју страну што је могуће више људи. Ради тога они користе пароле попут „спасимо природу“ и тактику заплашивања, говорећи о страшним последицама рада појединих компанија. Најзанимљивије је да никаквих убедљивих доказа за ове тврде зелених нема, озбиљним научним истраживањима они се не оптерећују. Нажалост, није за све очигледно да иза свега тога стоје геополитички интереси великих међународних фактора, које са задовољством сервисира Гринпис. То је и јасно, узимајући у обзир колико добро се плаћа овај рад.

По речима експерта, велики међународни скандал око руске платформе „Приразломна“ показује да се рат за арктичке ресурсе води пуном паром.

После акције „Гринписа“ усиjане главе су већ предложиле да се Арктик преда на управљање међународне заједнице. Али, као што је запазио В. Путин, код обала Норвешке налазе се америчке атомске подморнице. „Полетно време америчких ракета из тог региона до Москве је 16‒17 минута, – рекао је он. – Говорити у тим условима да тај регион треба да буде предат на било чије управљање – апсолутна је глупост. Арктик је безусловно, неотуђиви део Руске Федерације, који се налази под нашим суверенитетом током неколико векова“.

Арктичка зона Русије укључује Мурманску, Архангелску области, Републику Коми, Републику Саха (Јакутија), Краснојарску покрајину, Ненецки, Чукотски, Јамало-Ненецки аутономне округе. Овде живи укупно око 3 милиона људи.

Општа површина арктичких поседа Русије чини око 3 милиона квадратних километара, тј. 18 процената укупне територије наше земље. Арктик обезбеђује 11 процената националног дохотка државе, овде се ствара више од 22 процента укупног руског извоза.

У руској арктичкој зони отворено је више од 200 налазишта нафте и гаса, ту су распоређени највећи нафтно-гасни басени – Западно-Сибирски, Тимано-Печорски, Источно-Сибирски. Поред тога, у региону се налази око 350 налазишта злата, велике резерве других метала, дијаманта. Овуда пролази Северни морски пут (Севморпут) – најкраћа линија из Европе у Америку и Азију, између осталог и за транспорт нафте и гаса с арктичких налазишта.

Данас видимо нови пораст интересовања за Арктик. Основни разлог је у томе што је Арктик потенцијално веома богат природним рудама. По подацима ОУН, већ истражене резерве арктичке нафте чине више од 100 милијарди тона, што 2,1 пут премашује ресурсе Саудијске Арабије. По неким оценама овде је смештено више од четвртине укупног обима светских резерви нафте и гаса. А рудна блага Арктика, по мишљењу геолога, крију у себи такође огромни број метала, дијаманта и много чега другог.

Земља ледене тишине – Арктик, која је добила име од грчке речи arctos – „медвед“, и раније је привлачила пажњу истраживача. Брзи раст цена угљоводоника на светским тржиштима у двема последњим годинама довео је до тога да је сложена у техничком смислу и довољно скупа разрада арктичких налазишта постала рентабилна. Истовремено у корист привлачности почетка радова на Арктику почео је да делује и климатски фактор: глобално загревање постало је посебно приметно управо у арктичкој зони.

Историјски Арктик није био подељен између држава које су на њега претендовале. Арктичке воде у правном смислу не припадају ни једној земљи. На арктичке зоне претендује, као минимум, пет држава: Русија, Норвешка, Данска, Канада и Сједињене Државе. Све те земље владају приобаљем Северног Леденог Океана. Чланство Данске у датом „арктичком клубу“ условљено је чињеницом да се управо под њеном јурисдикцијом налази Гренланд.

Rusija-Arktik

У међународном морском праву постоји појам националних искључивих економских зона – територија отвореног мора ширине до 200 морских миља (1 морска миља – 1,852 километра), у којима приобална држава има право да успоставља свој сопствени правни режим, између осталог да остварује суверено право на истраживање и разраду природних ресурса рудног блага. Осим тога, правници оперишу појмом континенталног шелфа, који је на неки начин продужетак морске обале под водом. Континентални шелф не улази у састав територије државе и на њега се не распростире њен суверенитет, тј. ниједна земља не може пуноправно њиме да располаже. Земље-претенденти морају да докажу да је континентални шелф који се граничи у геолошком смислу с њиховим приобаљем продужетак њихове територије.

Сједињене Државе се у том смислу не налазе у најбољем положају. Као прво, њихово арктичко приобаље представљено је углавном државом Аљаска, и оно је суштински мање него чак код суседне Канаде – не више него 10%. Као друго, у своје време у Вашингтону су сматрали да нема потребе да се прикључе међународној конвенцији о морском праву 1982. године, и САД нису ратификовале тај документ. Стога су у правном смислу оне лишиле саме себе могућности да се у спору с другим претендентима на Арктик позивају на норме конвенције.

Русија у том погледу има добре адуте у рукама. Јер, наше арктичко приобаље је најдуже – од Колског полуострва до Чукотке. У случају позитивног решења Русија може да добије отприлике 1,2 – 1,5 милиона квадратних километара арктичког шелфа. Схватајући то, у августу 2007. године руска експедиција потрудила се да „стубује“ дно Арктика. Специјална експедиција помоћу батискафâ „Мир“ реализовала је ограђивање воде и доњег тла на дубини испод 4 километра. Руси су такође поставили на дну Северног Леденог Океана на тачки Северног пола руску заставу.

vladimir-putin-arktik-1328585176-91894Најважнији задатак експедиције био је прикупљање доказа у корист тврдње да подводни гребен Ломоносова представља  природни продужетак Евроазијског копна – тачније Сибирске континенталне платформе у океану. Анализа материјала које је донела експедиција показала је да Русија потпуно исправно може да претендује на арктички шелф.

У сваком случају, данас се Русија спрема на истраживање и разраду арктичког шелфа, између осталог и ван граница 200 миља економске зоне. Јер Русија за сада сасвим недовољно истражује налазишта шелфа. Од 2,5 хиљада нафтних налазишта откривених на територији Руске Федерације, на њеном шелфу налази се само 44 познатих налазишта.

Одмах за Русијом своје експедиције на Арктик упутили су САД, Канада и Данска заједно са Шведском. Американци већ покушавају да оспоре руске претензије на арктички шелф. У њиховој интерпретацији подводни гребен Ломоносова није продужетак Сибирске платформе, већ засебан вулкански плато настао много касније него Евроазијски континент. Схватајући да ће у свакој варијанти поделе САД остати с најмањим делом Арктика, Американци очигледно помишљају о томе да пођу другим путем – остваривања „интернационализације“ Арктика. У том смислу њихову линију у потпуности могу да подрже многе земље које немају арктичко приобаље. Данас је већ више од 60 држава изразило жељу да узме учешће у освајању Арктика. Другим речима, Американци опет „отварају уста“ према руским богатствима, јер очевидно је да управо америчке енергетске компаније хоће да раде у потенцијалном руском сектору. Кина је, узгред, такође већ два пута упућивала на Северни пол свој ледоломац „Снежни змај“ и открила истраживачку станицу на Шпицбергену.

Канађани иступају с најгресивнијих и непопустљивих позиција. Ствар је у томе да је још пре пола века Канада обзнанила права на Северни пол. Али, Међународни суд је тада одбио Канаду, истина под условом да њене претензије могу бити задовољене после сто године ако нико не докаже да пол припада њему. Канадски министар иностраних послова Питер Меккеј већ је давао оштре изјаве поводом иницијативе Русије.

Али, Русија може да делује не само самостално већ и у сарадњи с другим државама. На пример, одређено интересовање има за такву сарадњу Данска, јер управо на страну њене територије – Гренланда и простире се под водом гребен Ломоносова. Своју експедицију на Арктик Данци су организовали на руском атомском ледоломцу „50 година Победе“. Узгред, руска атомска флота је један од озбиљних аргумената и адута наше земље у овом спору за Арктик. У сваком случају, руска застава се већ налази на Северном полу и она мора тамо и да остане.

Крајем септембра у поларном Салехарду одржан је међународни форум „Арктик – територија дијалога“. У овој години сусрет је био посвећен еколошкој безбедности.

„Основи наше државне политике на Арктику предвиђају и успостављање посебних режима коришћења природе – рекао је В. Путин у свом иступању на форуму. – Посебно, право добијања нафте у леденим условима добијаће и добијају само те компаније које поседују најсавременије технологије и, подразумева се, које могу да обезбеде свој рад у финансијском погледу“.

Русија продужава пројекат масовног „спремања“ Арктика. На пример, на Јамали по иницијативи локалних власти доводи се у ред острво Бели, што ће омогућити да се „врати природи“ више од 500 хектара уникатног земљишта. Осим тога, Русија намерава да неколико пута увећа површину посебно заштићених природних територија Арктичке зоне, да оствари развој и рад на очувању дивљих животних региона, пре свега ретких врста китова, делфина, реликтних птица. Много се чини за изучавање белих медведа, и РФ је спремна да активно учествује у стварању јединствене мреже мониторинга њихових популација.

Русија је, као највећа арктичка држава, спремна за најтешње партнерство у оквирима Арктичког савета, Глобалног еколошког фонда и програма ОУН о животној средини, пре свега у разради савремених технологија и формирању јединствених еколошких стандарда.

Део еколошке политике на Арктику је програм чишћења острва од празних буради за гориво. Према прорачунима, у 2011. години на архипелагу је било више од пола милиона буради, 18 хиљада тона металног лома, више од 60 хиљада кубних метара отпада. У 2012. години били су проведени радови на чишћењу острва Александрина земља. Укупно је изнето више од 4500 тона металног лома, сакупљено и конзервисано око 1700 тона нафтних производа, ликвидирано више од 2700 тона дрвног отпада. У целини, сакупљено је и утилизовано више од 9 хиљада тона смећа. За програм чишћења Арктика из федералног буџета за три године издвојено је 2,3 милијарди рубаља.

У време ликвидације загађења Земље Франц-Јосифа с архипелага је изнето више од 9 хиљада тона различитог смећа. У тој години Министарство природних ресурса и екологије Русије издвојило је 600 милиона рубаља за радове на архипелагу Земља Франц-Јосифа и 124 милиона рубаља за ликвидацију еколошке штете на рту Жеље Нове Земље.

Чишћење Земље Франц-Јосифа од смећа спровео је и први арктички студентски одред „Гандвик“. Током једног и по месеца студенти из Архангелска, Северодвинска, Санкт-Петербурга, Калињинграда, Вологодске области и Коми бавили су се чишћењем у заливу Северна острва Александрине земље – територији федералног резервата „Земља Франц-Јосифа“, где се као резултат делатности војске у совјетском периоду накупила велика количина свакодневног и техногеног смећа.

За последњих двадесет година површина руских арктичких резервата увећана је 30 пута. У региону делује 23 специјално заштићених територија федералног значаја укупне површине 22,938 хиљада хектара, такође 86 резервата регионалног значаја површине 28,700 хиљада хектара. При томе, у оквире 11 заштићених територија федералнго значаја улазе и делови морске акваторије. Два резервата – Тајмирски и Лапландски – имају статус међународних биосферних резервата. У 2009. години био је установљен најсевернији резерват у Евроазији – национални парк „Руски Арктик“, у њега је укључен северни крај арктичког архипелага Нова земља с околном акваторијом. Осим тога, под управом парка налази се федерални резерват „Земља Франц-Јосифа“. У 2013. години на Чукотки је успостављен национални парк „Берингија“, чија територија ће бити укључена у систем еколошког и спортског туризма. Планирано је да се створе два нова национална парка, такође резерват „Медвеђа острва“ у Републици Саха (Јакутија).

На форуму било речи и о новим безбедним технологијама разраде налазишта руда, изградње нових лука и нових морских бродова. Данас у Русији постоји 10 ледоломаца, потребно је још три атомска и шест дизел-електричних, а укупно до 2030. години ради освајања Северног морског пута треба изградити 512 нових бродова. По прогнози Министарства саобраћаја, у 2020. години обим превоза терета на траси Севморпута може да достигне тридесет милиона тона – то је раст од скоро десет пута. Развој Севморпута не треба да доводи до нових еколошких ризика.

Русија разматра развој овог региона као један од приоритета унутрашње и спољноекономске политике. У 2013. години В. Путин је утврдио стратегију освајања Арктичке зоне која припада Русији до 2020. године. Она је усмерена на учвршћивање међународне сарадње у региону и његово очување као зоне мира. С Арктиком су повезани геополитички интереси руске државе.


Извор: Видовдан

Оставите коментар

Оставите коментар на Арктик је руска земља

* Обавезна поља