ARKTIK - RUSIJA ZABOLA ZASTAVU - 09Istražitelji preimenovali krivično delo protiv posade Arctic Sunrise sa “piraterija“ na “huliganstvo“. Maksimalni period koji preti članovima za “huliganstvo“ je 7 godina, za “pirateriju“ – 15 godina.

Da podsetimo, pokušaj aktivista Grinpisa da zauzme „Prirazlomnuju“ desio se 18. septembra. Ledolomac aktivista Arktik Sanrajz prišao je platformi ruske energetske kompanije Gasprom u Pečorskom moru, posle čega se šest osoba spustilo u gumene čamce. Uprkos zahtevima straže da napuste zonu bezbednosti, uz pomoć specijalne opreme počeli su da se penju na toranj, gde su planirali da održe akciju protesta protiv eksploatacije nafte u Arktiku. Tek narednog dana nezvani gosti su bili uhapšeni naporima pograničnih službi. Sada svih 30 članova posade ledolomca nalazi se pod stražnom.

Ovo je bio pravi napad na rusku platformu, aktivisti su delovali vrlo grubo i provokativno. Ako nazovemo stvari svojim imenom, radilo se o ekološkom terorizmu. Na isti način zeleni su postigli otkazivanje niza važnih energetskih projekata u Argentini. Njihova realizacija bila bi važan korak na putu ka energetskoj nezavisnosti zemlje. Govorim u prvom redu o akcijama akstivista Grinpisa i Svetskog fonda divlje prirode. Takvo mišljenje izrazio je ugledni argentinski ekpsert u oblasti ekonomije i energetike Karlos Andres Ortis.

Međutim, advokati Grinpisa izjavljuju da su njihovi štićenici potpuno nevini ljudi koji pokušavaju da zaštite životnu sredinu. Prema toj tački gledišta Karlos Andres Ortis se odnosi vrlo skeptično.

Da, moguće je da oni nisu hteli da nanesu nikavu fizičku štetu platformi, ali to ih ne oslobađa odgovornosti. Grinpis mnogo više zanima odjek u javnosti koji su oni i postigli. Glavni cilj akcije je da privuku na svoju stranu što je moguće više ljudi. Radi toga oni koriste parole poput „spasimo prirodu“ i taktiku zaplašivanja, govoreći o strašnim posledicama rada pojedinih kompanija. Najzanimljivije je da nikakvih ubedljivih dokaza za ove tvrde zelenih nema, ozbiljnim naučnim istraživanjima oni se ne opterećuju. Nažalost, nije za sve očigledno da iza svega toga stoje geopolitički interesi velikih međunarodnih faktora, koje sa zadovoljstvom servisira Grinpis. To je i jasno, uzimajući u obzir koliko dobro se plaća ovaj rad.

Po rečima eksperta, veliki međunarodni skandal oko ruske platforme „Prirazlomna“ pokazuje da se rat za arktičke resurse vodi punom parom.

Posle akcije „Grinpisa“ usijane glave su već predložile da se Arktik preda na upravljanje međunarodne zajednice. Ali, kao što je zapazio V. Putin, kod obala Norveške nalaze se američke atomske podmornice. „Poletno vreme američkih raketa iz tog regiona do Moskve je 16‒17 minuta, – rekao je on. – Govoriti u tim uslovima da taj region treba da bude predat na bilo čije upravljanje – apsolutna je glupost. Arktik je bezuslovno, neotuđivi deo Ruske Federacije, koji se nalazi pod našim suverenitetom tokom nekoliko vekova“.

Arktička zona Rusije uključuje Murmansku, Arhangelsku oblasti, Republiku Komi, Republiku Saha (Jakutija), Krasnojarsku pokrajinu, Nenecki, Čukotski, Jamalo-Nenecki autonomne okruge. Ovde živi ukupno oko 3 miliona ljudi.

Opšta površina arktičkih poseda Rusije čini oko 3 miliona kvadratnih kilometara, tj. 18 procenata ukupne teritorije naše zemlje. Arktik obezbeđuje 11 procenata nacionalnog dohotka države, ovde se stvara više od 22 procenta ukupnog ruskog izvoza.

U ruskoj arktičkoj zoni otvoreno je više od 200 nalazišta nafte i gasa, tu su raspoređeni najveći naftno-gasni baseni – Zapadno-Sibirski, Timano-Pečorski, Istočno-Sibirski. Pored toga, u regionu se nalazi oko 350 nalazišta zlata, velike rezerve drugih metala, dijamanta. Ovuda prolazi Severni morski put (Sevmorput) – najkraća linija iz Evrope u Ameriku i Aziju, između ostalog i za transport nafte i gasa s arktičkih nalazišta.

Danas vidimo novi porast interesovanja za Arktik. Osnovni razlog je u tome što je Arktik potencijalno veoma bogat prirodnim rudama. Po podacima OUN, već istražene rezerve arktičke nafte čine više od 100 milijardi tona, što 2,1 put premašuje resurse Saudijske Arabije. Po nekim ocenama ovde je smešteno više od četvrtine ukupnog obima svetskih rezervi nafte i gasa. A rudna blaga Arktika, po mišljenju geologa, kriju u sebi takođe ogromni broj metala, dijamanta i mnogo čega drugog.

Zemlja ledene tišine – Arktik, koja je dobila ime od grčke reči arctos – „medved“, i ranije je privlačila pažnju istraživača. Brzi rast cena ugljovodonika na svetskim tržištima u dvema poslednjim godinama doveo je do toga da je složena u tehničkom smislu i dovoljno skupa razrada arktičkih nalazišta postala rentabilna. Istovremeno u korist privlačnosti početka radova na Arktiku počeo je da deluje i klimatski faktor: globalno zagrevanje postalo je posebno primetno upravo u arktičkoj zoni.

Istorijski Arktik nije bio podeljen između država koje su na njega pretendovale. Arktičke vode u pravnom smislu ne pripadaju ni jednoj zemlji. Na arktičke zone pretenduje, kao minimum, pet država: Rusija, Norveška, Danska, Kanada i Sjedinjene Države. Sve te zemlje vladaju priobaljem Severnog Ledenog Okeana. Članstvo Danske u datom „arktičkom klubu“ uslovljeno je činjenicom da se upravo pod njenom jurisdikcijom nalazi Grenland.

Rusija-Arktik

U međunarodnom morskom pravu postoji pojam nacionalnih isključivih ekonomskih zona – teritorija otvorenog mora širine do 200 morskih milja (1 morska milja – 1,852 kilometra), u kojima priobalna država ima pravo da uspostavlja svoj sopstveni pravni režim, između ostalog da ostvaruje suvereno pravo na istraživanje i razradu prirodnih resursa rudnog blaga. Osim toga, pravnici operišu pojmom kontinentalnog šelfa, koji je na neki način produžetak morske obale pod vodom. Kontinentalni šelf ne ulazi u sastav teritorije države i na njega se ne rasprostire njen suverenitet, tj. nijedna zemlja ne može punopravno njime da raspolaže. Zemlje-pretendenti moraju da dokažu da je kontinentalni šelf koji se graniči u geološkom smislu s njihovim priobaljem produžetak njihove teritorije.

Sjedinjene Države se u tom smislu ne nalaze u najboljem položaju. Kao prvo, njihovo arktičko priobalje predstavljeno je uglavnom državom Aljaska, i ono je suštinski manje nego čak kod susedne Kanade – ne više nego 10%. Kao drugo, u svoje vreme u Vašingtonu su smatrali da nema potrebe da se priključe međunarodnoj konvenciji o morskom pravu 1982. godine, i SAD nisu ratifikovale taj dokument. Stoga su u pravnom smislu one lišile same sebe mogućnosti da se u sporu s drugim pretendentima na Arktik pozivaju na norme konvencije.

Rusija u tom pogledu ima dobre adute u rukama. Jer, naše arktičko priobalje je najduže – od Kolskog poluostrva do Čukotke. U slučaju pozitivnog rešenja Rusija može da dobije otprilike 1,2 – 1,5 miliona kvadratnih kilometara arktičkog šelfa. Shvatajući to, u avgustu 2007. godine ruska ekspedicija potrudila se da „stubuje“ dno Arktika. Specijalna ekspedicija pomoću batiskafâ „Mir“ realizovala je ograđivanje vode i donjeg tla na dubini ispod 4 kilometra. Rusi su takođe postavili na dnu Severnog Ledenog Okeana na tački Severnog pola rusku zastavu.

vladimir-putin-arktik-1328585176-91894Najvažniji zadatak ekspedicije bio je prikupljanje dokaza u korist tvrdnje da podvodni greben Lomonosova predstavlja  prirodni produžetak Evroazijskog kopna – tačnije Sibirske kontinentalne platforme u okeanu. Analiza materijala koje je donela ekspedicija pokazala je da Rusija potpuno ispravno može da pretenduje na arktički šelf.

U svakom slučaju, danas se Rusija sprema na istraživanje i razradu arktičkog šelfa, između ostalog i van granica 200 milja ekonomske zone. Jer Rusija za sada sasvim nedovoljno istražuje nalazišta šelfa. Od 2,5 hiljada naftnih nalazišta otkrivenih na teritoriji Ruske Federacije, na njenom šelfu nalazi se samo 44 poznatih nalazišta.

Odmah za Rusijom svoje ekspedicije na Arktik uputili su SAD, Kanada i Danska zajedno sa Švedskom. Amerikanci već pokušavaju da ospore ruske pretenzije na arktički šelf. U njihovoj interpretaciji podvodni greben Lomonosova nije produžetak Sibirske platforme, već zaseban vulkanski plato nastao mnogo kasnije nego Evroazijski kontinent. Shvatajući da će u svakoj varijanti podele SAD ostati s najmanjim delom Arktika, Amerikanci očigledno pomišljaju o tome da pođu drugim putem – ostvarivanja „internacionalizacije“ Arktika. U tom smislu njihovu liniju u potpunosti mogu da podrže mnoge zemlje koje nemaju arktičko priobalje. Danas je već više od 60 država izrazilo želju da uzme učešće u osvajanju Arktika. Drugim rečima, Amerikanci opet „otvaraju usta“ prema ruskim bogatstvima, jer očevidno je da upravo američke energetske kompanije hoće da rade u potencijalnom ruskom sektoru. Kina je, uzgred, takođe već dva puta upućivala na Severni pol svoj ledolomac „Snežni zmaj“ i otkrila istraživačku stanicu na Špicbergenu.

Kanađani istupaju s najgresivnijih i nepopustljivih pozicija. Stvar je u tome da je još pre pola veka Kanada obznanila prava na Severni pol. Ali, Međunarodni sud je tada odbio Kanadu, istina pod uslovom da njene pretenzije mogu biti zadovoljene posle sto godine ako niko ne dokaže da pol pripada njemu. Kanadski ministar inostranih poslova Piter Mekkej već je davao oštre izjave povodom inicijative Rusije.

Ali, Rusija može da deluje ne samo samostalno već i u saradnji s drugim državama. Na primer, određeno interesovanje ima za takvu saradnju Danska, jer upravo na stranu njene teritorije – Grenlanda i prostire se pod vodom greben Lomonosova. Svoju ekspediciju na Arktik Danci su organizovali na ruskom atomskom ledolomcu „50 godina Pobede“. Uzgred, ruska atomska flota je jedan od ozbiljnih argumenata i aduta naše zemlje u ovom sporu za Arktik. U svakom slučaju, ruska zastava se već nalazi na Severnom polu i ona mora tamo i da ostane.

Krajem septembra u polarnom Salehardu održan je međunarodni forum „Arktik – teritorija dijaloga“. U ovoj godini susret je bio posvećen ekološkoj bezbednosti.

„Osnovi naše državne politike na Arktiku predviđaju i uspostavljanje posebnih režima korišćenja prirode – rekao je V. Putin u svom istupanju na forumu. – Posebno, pravo dobijanja nafte u ledenim uslovima dobijaće i dobijaju samo te kompanije koje poseduju najsavremenije tehnologije i, podrazumeva se, koje mogu da obezbede svoj rad u finansijskom pogledu“.

Rusija produžava projekat masovnog „spremanja“ Arktika. Na primer, na Jamali po inicijativi lokalnih vlasti dovodi se u red ostrvo Beli, što će omogućiti da se „vrati prirodi“ više od 500 hektara unikatnog zemljišta. Osim toga, Rusija namerava da nekoliko puta uveća površinu posebno zaštićenih prirodnih teritorija Arktičke zone, da ostvari razvoj i rad na očuvanju divljih životnih regiona, pre svega retkih vrsta kitova, delfina, reliktnih ptica. Mnogo se čini za izučavanje belih medveda, i RF je spremna da aktivno učestvuje u stvaranju jedinstvene mreže monitoringa njihovih populacija.

Rusija je, kao najveća arktička država, spremna za najtešnje partnerstvo u okvirima Arktičkog saveta, Globalnog ekološkog fonda i programa OUN o životnoj sredini, pre svega u razradi savremenih tehnologija i formiranju jedinstvenih ekoloških standarda.

Deo ekološke politike na Arktiku je program čišćenja ostrva od praznih buradi za gorivo. Prema proračunima, u 2011. godini na arhipelagu je bilo više od pola miliona buradi, 18 hiljada tona metalnog loma, više od 60 hiljada kubnih metara otpada. U 2012. godini bili su provedeni radovi na čišćenju ostrva Aleksandrina zemlja. Ukupno je izneto više od 4500 tona metalnog loma, sakupljeno i konzervisano oko 1700 tona naftnih proizvoda, likvidirano više od 2700 tona drvnog otpada. U celini, sakupljeno je i utilizovano više od 9 hiljada tona smeća. Za program čišćenja Arktika iz federalnog budžeta za tri godine izdvojeno je 2,3 milijardi rubalja.

U vreme likvidacije zagađenja Zemlje Franc-Josifa s arhipelaga je izneto više od 9 hiljada tona različitog smeća. U toj godini Ministarstvo prirodnih resursa i ekologije Rusije izdvojilo je 600 miliona rubalja za radove na arhipelagu Zemlja Franc-Josifa i 124 miliona rubalja za likvidaciju ekološke štete na rtu Želje Nove Zemlje.

Čišćenje Zemlje Franc-Josifa od smeća sproveo je i prvi arktički studentski odred „Gandvik“. Tokom jednog i po meseca studenti iz Arhangelska, Severodvinska, Sankt-Peterburga, Kalinjingrada, Vologodske oblasti i Komi bavili su se čišćenjem u zalivu Severna ostrva Aleksandrine zemlje – teritoriji federalnog rezervata „Zemlja Franc-Josifa“, gde se kao rezultat delatnosti vojske u sovjetskom periodu nakupila velika količina svakodnevnog i tehnogenog smeća.

Za poslednjih dvadeset godina površina ruskih arktičkih rezervata uvećana je 30 puta. U regionu deluje 23 specijalno zaštićenih teritorija federalnog značaja ukupne površine 22,938 hiljada hektara, takođe 86 rezervata regionalnog značaja površine 28,700 hiljada hektara. Pri tome, u okvire 11 zaštićenih teritorija federalngo značaja ulaze i delovi morske akvatorije. Dva rezervata – Tajmirski i Laplandski – imaju status međunarodnih biosfernih rezervata. U 2009. godini bio je ustanovljen najseverniji rezervat u Evroaziji – nacionalni park „Ruski Arktik“, u njega je uključen severni kraj arktičkog arhipelaga Nova zemlja s okolnom akvatorijom. Osim toga, pod upravom parka nalazi se federalni rezervat „Zemlja Franc-Josifa“. U 2013. godini na Čukotki je uspostavljen nacionalni park „Beringija“, čija teritorija će biti uključena u sistem ekološkog i sportskog turizma. Planirano je da se stvore dva nova nacionalna parka, takođe rezervat „Medveđa ostrva“ u Republici Saha (Jakutija).

Na forumu bilo reči i o novim bezbednim tehnologijama razrade nalazišta ruda, izgradnje novih luka i novih morskih brodova. Danas u Rusiji postoji 10 ledolomaca, potrebno je još tri atomska i šest dizel-električnih, a ukupno do 2030. godini radi osvajanja Severnog morskog puta treba izgraditi 512 novih brodova. Po prognozi Ministarstva saobraćaja, u 2020. godini obim prevoza tereta na trasi Sevmorputa može da dostigne trideset miliona tona – to je rast od skoro deset puta. Razvoj Sevmorputa ne treba da dovodi do novih ekoloških rizika.

Rusija razmatra razvoj ovog regiona kao jedan od prioriteta unutrašnje i spoljnoekonomske politike. U 2013. godini V. Putin je utvrdio strategiju osvajanja Arktičke zone koja pripada Rusiji do 2020. godine. Ona je usmerena na učvršćivanje međunarodne saradnje u regionu i njegovo očuvanje kao zone mira. S Arktikom su povezani geopolitički interesi ruske države.


Izvor: Vidovdan

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Arktik je ruska zemlja

* Obavezna polja