koribko-1Izjava slovenačkog premijera Mira Cerara protutnjala je Balkanom kad je na konferenciji za novinare upozorio:

„Ako se migrantska kriza ne bude adekvatno kontrolisala, kao što je to dogovoreno na samitu u Briselu, postoji mogućnost sukoba među zemljama Zapadnog Balkana. Moguće je da bi manji konflikt prouzrokovao širu reakciju zbog izuzetno teške prošlosti (regiona), zbog čega je vrlo važno da ovu krizu rešavamo zajedno, a ne svako pojedinačno.“

Izgleda da svi znaju da se nešto loše događa, i bes i nemir ponovo lebde nad regionom, podsećajući na atmosferu iz 1991. godine. Od Slovenije do Makedonije svaka članica bivše SFRJ prožeta je sopstvenom destabilizacijom, koju „izbeglička kriza“ samo pogoršava. Baš kao i na krizu 1991, i na ovu utiču spoljne sile. Međutim, za razliku od te godine, 2015. ne mora biti godina erupcije sukoba. Moguće je povući balkanske države sa litice ne bi li se održao mir.

UNIPOLARNOST PROTIV MULTIPOLARNOSTI

U istoriji Balkana posle 1999. godine dešava se zapadni prodor ka jugu Zapad (Drang nach Suden) posredstvom NATO i EU. Slovenija i Hrvatska već su u obema organizacijama, dok je hrvatsko-muslimanski entitet Bosne i Hercegovine poluprotektorat Zapada. Sa druge strane, Republika Srpska, Makedonija, Crna Gora i Srbija i dalje su van čeljusti ovog bloka. Zato bitna razlika, koja definiše region, jeste podela na unipolarni deo Balkana pod kontrolom NATO, i Centralni Balkan, koji je slobodan.

Međutim, razlike se tu ne završavaju, zato što je centralni deo Balkana mesto megaprojekata multipolarne Rusije i Kine. Rusija bi volela da izgradi gasovod Balkanski tok – što je zapravo sveobuhvatniji geografski opis Turskog toka – koji bi išao kroz Makedoniju i Srbiju, dok Kina želi da napravi sistem brzih železnica „Balkanski put svile“, koji bi se protezao od grčke luke Pirej do Budimpešte, a imao bi i svoje tranzitne tačke u Skoplju i Beogradu. To je sve dovelo do očitih tenzija sa SAD, koje odlično razumeju da bi ispunjenje ovih komplementarnih projekata označilo kraj njihove kontrole nad Centralnim Balkanom (a samim tim i nad celim regionom). To je razlog zašto SAD na Balkanu pokušavaju da otvore Pandorinu kutiju.

SVEOPŠTA DESTABILIZACIJA

Ako SAD ne mogu da stave Balkan pod svoju čizmu, onda će slomiti region u pokušaju da ga opet osvoje, baš kao što su to učinili i 1991, kad su shvatili da ne mogu da kontrolišu celu Jugoslaviju. Asimetričnim katalizatorom su nameravali da izazovu unutrašnje tenzije i nastave dalje sa „izbegličkom krizom“, koja je zapravo veštački napravljen i vrlo politizovan virus, koji je zarazio stabilizacione faktore u svakoj balkanskoj državi (baš kao što je i „nezavisnost“ ranije učinila svoje). Pored ovog problema, svaka od zemalja se suočava sa sopstvenim izazovima ili donošenjem odluka koje ionako drmaju Balkan.

SLOVENIJA

Ova alpska republika zapretila je da će zatvoriti granicu sa Hratskom, što izaziva zabrinutost komšija kuda da preusmere tok izbeglica. Takođe postoji mogućnost da se imigranti pretvore u nekontrolisanu rulju kako se budu približavali Austriji i Šengenskoj zoni, a paljenje šatora kao pokazatelj nestrpljenja pre dve nedelje bio je uznemirujući presedan.

balkan00

HRVATSKA

Prateći primer svog nekadašnjeg imperijalnog hegemona iz Budimpešte, i Zagreb je odlučio da napravi ogradu na granici sa Srbijom, što dodatno pojačava utisak Srba da ih zatvaraju u kutiju i nevoljno postaju kamp za migrante. Što je još gore, Hrvatska kupuje višecevne raketne sisteme (MLRS) dometa balističkih raketa do 300 kilometara, zbog čega je Srbija prisiljena da nađe simetričan odgovor.

SRBIJA

Osim činjenice da se nalazi u neizbežnoj trci u naoružanju sa Hrvatskom, Srbija se bori sa asimetričnom agresijom i ulaskom Kosova u Unesko. Kosovski Albanci su u protekle dve decenije brutalno rušili srpske crkve, groblja i druge kulturne spomenike, i za Srbiju, Rusiju i druge zemlje koje se sa prezirom sećaju toga, bilo je neprihvatljivo da UN „legitimizuju“ zločine istorijskog razaranja, slilne onim koje čini Islamska država.

BOSNA

Islamizacija društva pod pokroviteljstvom Turske i zalivskih zemalja dovela je do društvene polarizacije, baš kao što je učinila i britanska rezolucija u UN o Srebrenici, kojom se pokušalo prebacivanje sve krivice na Republiku Srpsku. Rusija je odgovorno stavila veto na ovu meru, ali ovaj lukav potez Velike Britanije inicira veći cilj Zapada i hrvatsko-muslimanskog entiteta, a to je jednostrana revizija Dejtonskog sporazuma i eliminacija Republike Srpske.

CRNA GORA

Narodna revolucija se rasplamsala protiv korumpiranog i dugotrajnog vladara, čija je ambicija da njegova zemlja uđeu NATO. Nažalost, protesti su naišli na neopravdanu i prekomernu brutalnost države protiv demonstranata, opozicionih članova skupštine, pa i novinara. Kako se bude približavao decembarski rok za mogući prijem ove zemlje u NATO, Crna Gora će se sve intenzivnije suočavati sa protestima i odmazdom države.

MAKEDONIJA

Ova zemlja je i dalje pod pretnjom hibridnim ratom, budući da scenariji obojene revolucije i albanskog terorizma i dalje ostaju mogući u doglednoj budućnosti. Suština problema je što se politička kriza raspaljuje oklevanjem prozapadne „opozicije“ da poštuje prvobitne uslove iz sporazuma, postignutog ovog leta. Zoran Zaev i Ali Ahmeti žestoko pokušavaju da izazovu etnički i socijalni razdor, koji bi doveo do hibridnog rata, negde oko vanrednih izbora u proleće.

REŠAVANJE „NEREŠIVOG“

Tri suštinska problema na Balkanu trenutno su „izbeglička kriza“, trka u naoružanju između Srbije i Hrvatska – koju je Amerika otvorila – i hibridni rat u Makedoniji. Evo kako to može biti rešeno.

izbeglice 2

MAKEDONSKA ŽICA I ALBANSKI ZAOKRET

Svim balkanskim zemljama u interesu je da zaustave protok migranata i u tom cilju je najbrži i najneupadljiviji metod da ulože sredstva u gradnju žice na granici Makedonije i Grčke. Albanski premijer Edi Rama je prošle nedelje upozorio na mogućnost preusmeravanja migrantske rute na Albaniju zbog kratkih Otrantskiih vrata, kojim je more deli od Italije. Od trenutka kada se obezbedi grčko-makedonska granica, izbeglice će prestati da idu starom rutom, i krenuće mnogo udobnijom albanskom prečicom.

PODREGIONALIZAM

Obnavljanje jedinstva među bivšim jugoslovenskim republikama skoro je nemoguće, čak i u nekom multilateralnom smislu. Međutim, možda bi najpragmatičnije rešenje bila podregionalna integracija unutar zemalja Centralnog i Zapadnog Balkana ne bi li se smirile tenzije među komšijama. Srpski i hrvatski konzervativci su se odlučili za različite puteve – jedni se približavaju Rusiji, drugi SAD. Budući da se ne može puno uraditi u prekidu trke u naoružanju, možda je najpragmatičnije što mogu da urade to da konsoliduju i ojačaju postojeće partnerstvo.

DEMOKRATSKA BEZBEDNOST

Makedonci su ponosno pokazali ostatku sveta kako se obojene revolucije mogu pobediti ukoliko patriotski orijentisano građanstvo stane u odbranu državnog suvereniteta i usprotivi se zaverama skovanim u inostranstvu. Njihova politička svest i razumevanje globalnog konteksta krize koja im se desila bili su oružje kojim su se oduprli pokušaju destabilizacije, i taj model otpora je podstakao multipolarne elemente u Crnoj Gori. Stoga, demokratska bezbednost, čuvanje i jačanje istinske volje u narodu – kao što se vidi u Makedoniji i Crnoj Gori – biće ključni faktor u određivanju toga da li će Centralni Balkan ostati slobodan ili će se pretvoriti u zapadni feud.

Preveo – Andrej Cvijanović


Izvor: Sputnjik

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Balkan i izbeglice

* Obavezna polja