lesinar fU Banjaluci je, 26.04.2014. godine održan okrugli sto na temu „Obojene revolucije kao instrument geopolitičke transformacije“ koji su organizovali NVO „Istorijski projekat Srebrenica“ i „Fond strateške kulture iz Moskve“. Ovaj naučni skup ugostio je niz eminentnih stručnjaka i analitičara iz Srpske, Srbije i inostranstva, a CEOPOM-Istina vam u celosti donosi centralni dokument pod nazivom „Banjalučka deklaracija – predlog mera za zaštitu Republike Srske“.

Tehnologija za svrgavanje nekooperativnih političkih rukovodstava, da bi na njihovo mesto bile postavljene poslušničke vlasti, poznatija pod sintagmom «obojena revolucija», već nekoliko meseci primetno se sprovodi u Republici Srpskoj. Mada u Republici Srpskoj ovaj proces  još nije dostigao tačku gde predstavlja realnu  pretnju po stabilnost ustavnog poretka i održivost demokratskog sistema, učesnici skupa «Obojene revolucije kao instrument geopolitičke transformacije» smatraju da je proaktivno delovanje jedno od najefikasnijih sredstava da se neutrališe ovaj vid specijalnog rata koji vode strani centri moći.

Osnovni mehanizam koji se koristi u okviru primene ove tehnologije je intensifikacija, u širokim slojevima društva, već  postojećeg i često opravdanog nezadovoljstva objektivnim uslovima života i zatim profesionalno usmeravanje masovne negativne energije u funkciji ostvarivanja političkih ciljeva za račun stranih nalogodavaca. Pravi ciljevi sasvim su različiti od onih za koje lokalni učesnici veruju da se zalažu. U tom procesu, ključne uloge imaju namenski formirane lažne «nevladine organizacije,» kontrolisani mediji i lokalni politički faktori koji su podložni uceni, mitu i drugim vidovima spoljnjeg uticaja.

«Obojene revolucije» se odvijaju po ustaljenoj matrici, uz određena prilagođavanja okolnostima na licu mesta. One suštinski imaju manipulativan i antidemokratski karakter zato što se  sprovode simulirajući narodne buntove, a ustvari su brižljivo pripremane obaveštajne operacije koje se izvode pod lažnom zastavom i kojima rukovode obučeni kadrovi predvođeni profesionalcima. Trenutno, pored Republike Srpske, prevrati ovakve vrste u toku su ili delimično već izvedeni u Ukrajini i Venecueli.

Osnovne mere koje rukovodstvo Republike Srpske treba da preduzme i cilju učvršćivanja države i sprečavanja mogućnosti spolja dirigovanih smena ili nametanja vlasti mogu se podeliti na dve opšte kategorije, društvena konsolidacija i operativna politika samozaštite.

I. Društvena konsolidacija

Na prvom mestu treba preduzeti suštinske korake u cilju vraćanja ili jačanja poverenja između građana i države, jer samo smanjenje otuđenja na toj relaciji može sprečiti ili suzbiti pojavu vaninstitucionalnih pokreta čiji je krajnji cilj destabilizacija Republike Srpske:

– Bar po jedan nacionalni televizijski, radio i internet medij treba da bude isključivo u službi Republike Srpske, bez i najmanje primese stranog uticaja,

– Bitno je obezbediti da se, putem medija, organizacije koje se zalažu za rešavanje problema putevima koji su van zakonom propisanog demokratskog procesa javno i jasno identifikuju, pogotovo ako propagiraju bilo kakav oblik «izlaska na ulice» i vaninstitucionalnog otpora,

– Svaki javni učesnik u političkom životu treba da bude obavezan, ili u najmanju ruku naveden, da se jasno izjasni o svom viđenju državno-političkog statusa Republike Srpske, tj. da jasno izjavi da li je za očuvanje Republike Srpske kao državno-pravnog entiteta (unutar ili van BiH),

– Državni mediji treba redovno da budu otvoreni za pripadnike parlamentarne političke opozicije, i da omogućavaju redovnu kvalitetnu debatu između različitih političkih opcija,

– Pogotovo treba obezbediti kvalitetnu javnu debatu, uz učešće predstavnika vlasti i opozicije, o ključnim pitanjima poput budućnosti RS unutar BiH, NATO-integracija, EU-integracija, veza sa Srbijom, veza sa Rusijom,

– Po ugledu na javne razgovore sa nacijom Vladimira Putina, predstavnici vlasti treba da organizuju slične forume, putem elektronskih medija,

skup filimonova

– Treba napraviti vidljive, pravosudno potvrđene korake u suzbijanju korupcije u državnom aparatu, radi povratka ili jačanja poverenja građana u institucije,

– Za početak, treba bar jedan sektor privrede javno i dokazivo otvoriti za ravnopravnu tržišnu konkurenciju, kako bi se pokazalo da postoji ekonomska perspektiva mimo političko-koruptivnih kanala,

– Po američkom modelu, treba početi sa stvaranjem uslova za institucionalizovanu saradnju između nauke i privrede, za početak na bar jednom polju u kojem se mogu postići najbrži i najvidljiviji rezultati

– Na spoljno-političkom planu, jačanje političkih, kulturnih, privrednih i medijskih veza sa Rusijom kao jedinom zainteresovanom velikom silom kojoj nije u interesu ukidanje Republike Srpske ili njeno utapanje u unitarnu BiH, uz argumentaciju da te veze zaslužuju da budu u najmanju ruku u simetriji sa vezama sa državama EU.

II. Politika društvene samozaštite

NULTA TOLERANCIJA BEZAKONJA – Od samog početka eventualnih «protesta» neophodno je striktno sprovođenje svih zakona (shodno tome da li je i kako skup prijavljen i odobren, na kojoj lokaciji i u kom trajanju) i beskompromisno nulta tolerancija njegovog kršenja (npr. nasilje ma kog tipa, nepoštovanje megafonom datog naloga za razilaženje mase, nanošenje štete objektima ili vozilima, fizički napadi na snage reda). Scenaristi «protesta» redovno računaju na oklevanje snaga reda da već na startu odlučno deluju, što im omogućava da od početka uspostave fizičku kontrolu nad nekom simbolički značajnom lokacijom koja potom prerasta u fokus dalje akcije.

OPREMA I OBUKA SNAGA REDA – Očuvanje kontrole nad javnim prostorom je ključ opstanka legalne vlasti koja se nađe na udaru scenarista promene režima. Taj zadatak iziskuje izvrsno opremljene, vrhunski istrenirane i visoko motivisane policajce specijalizovane za kontrolu mase (crowd control), tj. policijske profesionalce spremne za sprečavanje kršenja javnog reda i mira velikog obima.

Redovni policijski sastav MUP RS nije adekvatno opremljen niti obučen, taktički ili psihološki, za taj izuzetno složen zadatak. Ovo ne iznenađuje: izazovi kontrole mase u kontekstu «obojenih revolucija» ukazuju da redovna policija nije dorasla tom zadatku. Jedno je kontrolisati fudbalske navijače, a drugo sprečiti pažljivo planirani ulični državni udar. Specijalna jedinica policije RS (SJP), pak, ima kao svoj primarni zadatak borbu protiv teororizma i organizovanog kriminala. Ona ima u svom sastavu snajperiste, ronioce, SMV tim, vodiče pasa itd, ali ne i specijalce za kontrolu mase. Nepostojanje usko specijalizovane policijske jedinice za kontrolu mase krije dvojaku opasnost već uočenu drugde na poprištima «obojenih revolucija»: da policija neće uspešno saseći bezakonje na startu, kao i da će kasnije naglo eskalirati nasilje uz upotrebu vatrenog oružja – što režiseri protesta zapravo i žele.

Iz navedenih razloga neophodno je da se formira specijalizovana Interventna jedinica MUP RS za očuvanje javnog reda, po ugledu na slične specijalizovane jedinice u svetu koje su dokazale svoju efikasnost. Personal nove jedinice treba birati među najkvalitetnijim pripadnicima postojećeg policijskog sastava. Adekvatna oprema (oklopni transporteri, vodeni topovi sa ofarbanom tečnošću, šlemovi i telesni oklopi bez ranjivih tačaka, providni štitovi, gas maske, suzavac, pištolji sa gumenim mecima, tejzer, biber sprej, psi, konji itd.) neophodna je na startu da bi se pristupilo intenzivnoj i kontinuiranoj taktičkoj obuci. Posebno je značajno u okviru teoretske nastave upoznati pripadnike interventne jedinice sa tehnologijom uličnih prevrata, tj. sa tehnikom inicijatora i izvršilaca «promena režima», a taj značajan aspekt nije bio prisutan npr. u obuci ukrajinskog Berkuta. Ako se pripadnicima buduće interventne jedinice detaljno objasni razlika između privida i suštine «protesta», to će ih učiniti moralno i psihološki spremnijim da u izvršenju zadataka ostanu smireni ali nepokolebljivi.

antiotpor

ZAKON O FINANSIRANJU I RADU «NVO» – Potrebno je pripremiti  i usvojiti zakon kojim se reguliše rad «nevladinih organizacija» u RS. Niz institucija u Banja Luci koje po ciljevima, ideološkim smernicama i metodama rada odgovaraju beogradskim ekspoziturama istog centra (poput Helsinškog odbora za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo itd.), predstavljaju ključni logistički temelj promene režima. Te NVO su puke ekspoziture zapadnih centara moći. One važnije već godinama dobijaju novac iz fondova američkih kvazinezavisnih tela poput Nacionalne fondacije za demokratiju (National Endowment for Democracy) i Nacionalnog demokratskog instituta (National Democratic Institute), čije finansiranje je u celini ili najvećim delom pokriveno iz budžeta američke vlade.

Zakon RS o radu tih «NVO» treba da bude samo kopija američkog Zakona o registraciji stranih agenata (Foreign Agents Registration Act, FARA), kojim se reguliše aktivnost pravnih i fizičkih lica u SAD čiji rad finansiraju strane vlade. Taj zakon propisuje potpunu transparentnost istih onih delatnosti koje američki Stejt Department bogato finansira širom sveta. U SAD federalni zakon o predizbornim kampanjama (Federal Election Campaign Act) izričito zabranjuje ma kakvo strano mešanje u američki politički proces. Takvo mešanje, međutim, vlasti SAD smatraju legitimnim i poželjnim kada ga u bivšoj SFRJ (ili širom bivšeg SSSR) sprovode štićenici Vašingtona pod firmom «podsticanja demokratije».

Krajnje je vreme da i Narodna skupština RS uzme u razmatranje jedan američkom modelu sličan zakon o stranom finansiranju tzv. nevladinog sektora. Ne treba da bude ni u kom smislu strožiji ili više restriktivan od onog koji važi u SAD: ko god dobija strane pare, neka se registruje kao «agent stranih interesa». Potom neka i dalje radi svoj posao kao i do sada, ali će u medijima i javnim izjavama čelnika RS biti savršeno legitimno okarakterisan kao «strani agent». Na neizbežne primedbe o «suzbijanju demokratije» treba odgovoriti da nju, naprotiv, takvim zakonom RS zapravo jača i širi, usvajajući bogata iskustva i praksu najdemokratskije zemlje sveta.

Polazeći od iskustva drugih država koje su se našle na meti ovog prevratničkog procesa, učesnici skupa «Obojene revolucije kao instrument geopolitičke transformacije» smatraju da bi, za početak, mere koje se javnosti i Vladi Republike Srpske preporučuju u ovom dokumentu bile primerene zadatku anticipiranja i sprečavanja procesa nedemokratskih političkih promena, najčešće propraćenih nasiljem, koji su – uvek i bez izuzetka – svuda služili ne lažno proklamovanim ciljevima, već kao instrument za nametanje strane dominacije.

Kreatori deklaracije

Ana Filimonova, glavni urednik Fonda strateške kulture, magistar istorijskih nauka, naučni saradnik Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Aleksandar Pavić, politikolog, analitičar Fonda strateške kulture i direktor kancelarije FSK u Beogradu.

dr Srđa Trifković, profesor politike i međunarodnih odnosa, Univerzitet u Banja Luci.

dr Predrag Ćeranić, profesor pravnih nauka i nauka bezbednosti.

Stefan Karganović, predsednik, «Istorijski projekat Srebrenica.»

Banja Luka, 26. april 2014.


Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

2 Komentara na Banjalučka deklaracija – predlog mera za zaštitu Srpske

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Banjalučka deklaracija – predlog mera za zaštitu Srpske

* Obavezna polja