sasa-stavretovicОбјављено је да ће трајати три дана, да је акредитовано око 500 учесника из 50 међународних организација и 35 земаља! Али осим кратких агенцијских саопштења, жељни знања не добисмо ништа. Чему толика тајновитост, па није ли његова сврха била да нас “едукује”? – како то тамо неко рече. Нису ли учесници форума морали да утичу на јавност? Зар није требало да нас обавесте о својим закључцима. Или су закључци одмах првог дана испуцани па се сада учесници споре око ауторских права на изречене фразе и отрцане флоскуле.

Форум, чија је сврха нејасна бар колико и сам назив, одржан је и без превеликог занимања јавности. Пре тачно две године овом форуму је велики публицитет дао Амбасадор Конузин реторичким питањем “има ли овде Срба?“. И данас је непознат одговор на то питање. Једно је ипак остало исто, сада већ опште место – бити домаћин представља идеалну прилику да нам гост дизајнира кухињу.

У реду, нејасан је назив (зашто београдски, и зашто безбедносни), нејасна је сврха, улога тог форума. Нејасно је да ли је било икаквих супротстављених ставова што је и логика дебатних састајалишта. Нејасно је зашто у њему учествују политичари који су одабрали да уместо пропали буду бивши. Тако бивши постају вечити; Фратини, Свилановић, Тадић… Нејасно је за шта ти учесници могу да лобирају када смо одавно већ све прихватили.  Осим ако се тај форум не организује због самих организатора и учесника, као награда за њихов минули рад.

Маја Бобић – Одговор на питање која је сврха овог трећег по реду безбедносног форума добијамо од генералног секретара (када је титула “секретар” у питању није популарна родна равноправност, отуд је секретарица секретар) Европског покрета у Србији госпође Маје Бобић – она изјављује: “С једне стране циљ је да се тренутно актуелна питања међународних односа и спољне политике и глобалне безбедности доведу у Србију и регион. С друге стране, реч је о настојању да се ојача безбедносна заједница, разумевање и комуникација између држава и грађана Балкана, као и да се Балкан представи као једна успешна прича, или барем као успешна прича у настанку након свих проблема који су били карактеристични за овај регион”.
Не лези враже, не чух ни једну о глобалној безбедности. Ни ГМО, ни ХААРП, ни Сирија, ни Египат, ни Иран, ни америчко звецкање… Али било је од свега осталог помало; мало горке корупције, кашичица безбедности на Косову, прстохват међунационалног помирења, шоља ЕУ интеграција и изазови НАТО по укусу. Чак се говорило и о безбедности у сајбер простору. Неки моји пријатељи су већ угасили своје фејсбук профиле.

beogradski-bezbednosni-forum-2013-tanjug-1379583283-368511

Мирослав Лајчак – похвалио Србију што показује политичку вољу, јер у региону једино “Србија решава питање Косова”, док у Скопљу “нема политичке воље за решавањем проблема” – њеног назива! (Сва је срећа да се са косовским албанцима не споримо око Косова. Мислим његовог назива). Поводом убиства припадника Еулекса на северу Косова Лајчак је рекао да “то није случајно”, и овом форуму макар на час дао безбедносни карактер, шта год значило то што је рекао. Говорећи о “нормализацији између Београда и Приштине” наставља у крипто-стилу “да сва питања морају да буду решена, али не пре него што за њих дође време”.

Бранко Ружић – је обелоданио да “Нема нових услова. ЕУ је озбиљна организација. Ми са ЕУ сада имамо партнерски однос и циљ на којем заједнички радимо. У односу на акциони план који је везан за Извештај о напретку прошле године Србија је испунила 88 одсто онога што је пред њом било постављено”. Користећи безбедоносне кодове и шифровану елоквентност рекао је и да “преговарачки оквир 20. децембра кореспондира са реалним стањем у свим сегментима друштва у Србији”. Наравно, ни он није заборавио да помене “политичку вољу”, без ње нам ипак нема промене свести.

Тања Мишћевић – Банетова колегиница, је покушала да нађе везу између назива форума и онога што ће рећи: “Питање безбедности често се доводи у везу с процесом евроинтеграција”, као и да је “од посебног значаја учешће Србије у мировним мисијама”. Савршено, како се само тога сетила? Мора да не пропушта ТВ дневник.

Британци Девенпорт и Брајтвајт као да су залутали на безбедоносни форум. Они су ипак требали да покуцају неки други дан, на нека друга врата. Тамо где пише “аудиција” – они су се више бавили испуњавањем услова, неким датумима, неким нон-пејперима, поглављима… Обојица су показала свој оптимизам, а овај други и монтипајтоновски шарм и духовитост поруком да су “тешке реформе (које чекају Србију) вредне сваког труда”! (што би овде рекли – тешке поправке вредне су сваког кулука).

liht-beogradski-forum

Соња Лихт – особа коју ћете срести и тамо где се продаје Политика (и политика и “Политика“), и тамо где се расправља о правима (индивидуалним пре свега) и тамо где се расправља о колективној безбедности (и међу генералима и међу форумашима), изнела је спектакуларну оцену да је за регион западног Балкана најважније да испуни свој “сан о чланству у ЕУ”.

Трес’о се форум а да се није ни чуло да се завршио. (Укуцајте у претраживачима “завршен београдски безбедносни форум”, даваће вам само резултате о његовом отварању). Могли су лепо све што (ни)су имали да кажу да нам пошаљу мејлом, па да им то одштампамо. Можда би им и помогли да одговоре на питање које су сами поставили у назив овог мегаломански неамбициозног форума – “Да ли је држава у процесу (де)конструкције?“.
Склоните господо те заграде и знак питања, и добићете одговор.

Безбедносни форум је ипак испунио основна очекивања. Протекао је безбедно.


Извор: Корени

Оставите коментар

Оставите коментар на Београдски безбедносни форум – log out

* Обавезна поља