neil-clark-1Tekst Nila Klarka objavljen u britanskom izdanju lista „Gardijan“, 14.03.2003. godine, dan nakon ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, nosi naslov „Beogradski kvisling“ i nije do sada nije citiran u domaćim medijima. U njemu autor iznosi činjenice o neuspelim reformama vlade Zorana Đinđića koje je demokratska vlast u Srbiji pokušala da sakrije kreirajući kult ličnosti pokojnog premijera. Prenosimo ga u celoti.

Počasti Zoranu Đinđiću, ubijenom srpskom premijeru, pljušte kao kiša. Prvi je počeo predsednik Buš, hvaleći njegovo „snažno vođstvo“, dok je portparol kanadske vlade veličao „vesnika demokratije“, a Toni Bler govorio o energiji koju je Đinđić posvetio „reformisanju Srbije“.

U čituljama zapadnih listova Đinđić je skoro uvek slavljen kao bivši student-agitator, koji je hrabro poveo narodni ustanak protiv okrutnog diktatora i pokušao da uvede svoju zemlju u novu demokratsku eru.

Ali izvan CNN-ove verzije svetske istorije, karijera Zorana Đinđića izgleda prilično drugačije. Oni koji se ograđuju od doktrine promene režima trebalo bi da se sete da Irak nije prva zemlja u kojoj su američka i druge zapadne vlade pokušale organizovati uklanjanje vlade koja nije odgovarala njihovim strateškim interesima. Pre tri godine, na meti je bila Miloševićeva Jugoslavija.

Hašim-Tači-i-Medlin-OlbrajtU svojoj nedavnoj biografiji Miloševića, Adam LeBor otkriva kako su Sjedinjene Države natrpale 70 miliona dolara u kofere srpske opozicije u njenom naporu da zbaci jugoslovenskog lidera 2000. godine. Po naređenju državnog sekretara Madlen Olbrajt, tajna američka kancelarija za jugoslovenske poslove bila je pripremljena da potpomogne organizovanje ustanka koji bi zbrisao autokratskog Miloševića sa vlasti.

Istovremeno, postoje dokazi da su podzemne kriminalne grupe, kontrolisane od strane Zorana Đinđića i povezane sa američkom obaveštajnom službom, izvele serije uspelih atentata ključnih ljudi koji su podržavali Miloševićev režim, uključujući ministra odbrane Pavla Bulatovića i Žiku Petrovića, šefa jugoslovenskog avioprevoza.

Kada su Slobodan Milošević i njegova Socijalistička partija konačno pali, Sjedinjene Države su dobile „reformističku“ vladu u Beogradu kakvu su želele. Novi predsednik Vojislav Koštunica je primio bukete, ali poluge moći je držao čovek Stejt Dipartmenta Zoran Đinđić – i on sigurno svoje vašingtonske sponzore nije izneverio!

Prvi prioritet je bio uvođenje programa „ekonomskih reformi“ – što je izraz novog svetskog poretka za rasprodaju državne imovine u bescenje multinacionalnim kompanijama. Preko 700 000 jugoslovenskih preduzeća ostalo je u društvenom vlasništvu i uglavnom je bilo kontrolisano od strane radničkih odbora, sa svega 5% kapitala u privatnom vlasništvu.

Liberalni-kapitalizamKompanije su mogle biti prodate ako je manje od 60% kapitala pripadalo radnicima. Đinđić je brzo promenio zakone i rasprodaja je mogla da počne. Posle dve godine u kojima je hiljade društvenih preduzeća bilo prodato, (mnoga kompanijama koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije 1999.), prošlomesečni izveštaj Svetske banke je obilovao pohvalama Đinđićevoj vladi i njenom „angažovanju internacionalnih banaka u procesu privatizacije“.

Ali Đinđiću nije bilo naređeno da proda samo državnu imovinu. Milošević je takođe morao da ode, za obećanu nagradu od sto miliona dolara, čak ako je to značilo i njegovo kidnapovanje u suprotnosti sa jugoslovenskim zakonima i slanje avionom RAF-a na američki finansirano režirano suđenje u Hag. Kad je prodao imovinu svoje zemlje, njenog bivšeg predsednika i svoje političke rivale, šta je ješ ostalo da se proda ? Jedino još sama država. I januara ove godine Đinđić je upravo to i uradio. Uprkos suprostavljanju većine njenih građana, „vesnik demokratije“ sledio je zahteve „međunarodne zajednice“ i posle 74 godine ime Jugoslavije nestalo je sa političke mape. Strateški cilj njene zamene serijom slabih, podeljenih protektorata konačno jebio postignut.

Ponekad, ipak, i najbolje izvedeni planovi krenu naopako. Uprkos zapadnim hvalospevima, malo će Srba oplakivati Đinđića. Za veliku većinu Srba, Đinđić će ostati zapamćen kao kvisling koji se obogatio prodajući svoju zemlju onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv nje,svega nekoliko godina ranije. Đinđićeve toliko hvaljene reforme podigle su cene komunalnih usluga nebu pod oblake, nezaposlenost je oštro skočila na 30%, i skoro dve trećine Srba sada živi ispod linije siromaštva.

djindjic2

Još nije jasno ko je ispalio hice koji su ubili Zorana Đinđića. Verovatnoća je da je to bila operacija podzemlja, njegove veze sa organizovanim kriminalom konačno su ga sustigle. Ali, ma kako to surovo zvučalo, ima mnogo ljudi u Srbiji koji bi rado povukli obarač. U svojoj nedavnoj poseti Beogradu, bio sam pogođen ne samo razinom ekonomske nepravde, nego i mržnjom skoro svakoga koga sam sreo prema premijeru, čija je popularnost u narodu pala ispod 10% Lekcija iz Srbije za današnje serijske menjače režima je jednostavna. Možete pokušati da podjarmite ljude sankcijama, razaranjem i bombama. Možete, ako želite, da zbacite vlade koje vam se ne dopadaju, možete okušavati da nametnete svoju volju postavljanjem Hamida Karzaija, generala Tomija Frenksa ili Zorana Đinđića da glume imperijalne konzule. Ali ne zamišljajte da možete naterati poniženi narod da ih poštuje.


Izvor: Guardijan

Komentari

2 Komentara na Beogradski kvisling

  1. Komentar od Jankovic Zoran:

    Konacno, potvrda onoga o cemu sam pricao, naravno sa svojim prijateljima i drugovima.Uglavnom sam komentarisan kao neko ko veruje u teorije zavere. Drago mi je da je neko, a nije Srbin, konacno izneo na svetlost dana ono sto je bilo jasno svakom normalnom u ovoj zemlji zaboravnoh ljudi. Moja teorija je da Srbi pamte samo do podne ovim je potvrdjena. Covek za koga se vec u to vreme pricalo da je Nemacki djak je za dva meseca podelio imovinu Srbije svojim gazdama i prijateljima u Srbiji.Setite se samo Kostica ( tri secerane pune secera za tri marke) a tu je i ostala bratija i kumovi koji su dobili na poklon sve sto je vredelo u Srbiji. Ali je prvo kao najvecu sramotu za svoj narod kidnapovao i predao bivseg predsednika Milosevica koga u to vreme Hag nije ni trazio. DRAGI MOJI DRUGOVI I PRIJATELJI vidite da ga nisam mrzeo badava. To je najveca BITANGA koja se pojavila na politickoj sceni Srbije IKAD. I sada vam je valjda jasno da sam bio u pravu kada sam govorio da je najveci izdajnik koga Srbija pamti. ( setite se da je cak i trazio da nas NATO bombarduje.

  2. Komentar od Br5aca Djacic:

    http://www.standard.rs/branko-pavlovic-djindjic-nije-bio-nikakav-vizionar.html

    http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/163524/Cane-Ruzici-Dindic-milion-evra-na-ruke

    Subotić je potom ispričao događaj koji do sada u svojim javnim obraćanjima nije pominjao. Kaže da je novembra 2002. godine u Italiji od Zorana Đinđića dobio poziv „u njegovom šaljivom tonu“, kako kaže Subotić, da bi bogataši mogli da pomognu državnu kasu i kasu DS koje su prazne.

    „Otvorio sam fond u dogovoru sa Đinđićem i dao mu novac na raspolaganje. Kako je deo novca posle atentata ostao nepotrošen, ja sam rekao Ružici i Tadiću za taj fond i poručio im da mogu da raspolažu tim novcem za šta je bio namenjen“, započeo je priču Subotić.

    Odgovarajući na pitanje novinara Subotić je precizirao da je fond bio namenjen za kampove za decu bez roditelja i za sportske hale, a da je dao pet miliona dolara. Tadić mu je potom poručio da je najbolje da ostatak tog novca da Đinđićevoj udovici, pa je Subotić novac predao Ružici Đinđić, ukupno 1.031.620 evra!

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Beogradski kvisling

* Obavezna polja